Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске члана 37. став 1. тачка а), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. јуна 2020. године,  д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости чланова 9. и 17. Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/09, 31/12 и 24/15).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање сагласности члана 17. Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/09, 31/12 и 24/15) са чланом 1. став 2, чланом 9. и чланом 11. истог правилника.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Александар Гаврић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/09, 31/12 и 24/15) (у даљем тексту: Правилник). Иако давалац иницијативе наводи да Правилник оспорава у цјелини, при томе не образлажући неуставност и незаконитост свих његових чланова, проистиче да се њоме, у суштини, оспоравају чл. 9. и 17. Правилника. Давалац иницијативе сматра да оспорени члан 9. овог општег акта није у сагласности са чл. 36, 54. и 73. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, будући да образац пријаве на конкурс и интерни оглас, чији садржај је одређен овим чланом Правилника, не садржи рубрику која се тиче података корисника права из чл. 36, 54. и 73. поменутог закона. Мишљења је да ни конкурсна комисија не може да се изјасни о питању предности у запошљавању „под истим условима“, те је значење овог израза неопходно додатно разрадити. У иницијативи се наводи да члан 17. Правилника није у сагласности са чланом 33. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав) јер се способност кандидата да ради на одређеном радном мјесту утврђује само на основу улазног интервјуа, умјесто да се грађанима омогући да путем исправа и докумената доказују своју способност за рад.  Надаље, давалац иницијативе сматра да члан 17. Правилника није у сагласности са његовим чланом 1. став 2, те чл. 9. и 11.

У одговору на наводе из иницијативе који је, као доносилац оспореног правилника, Суду доставила Агенција за државну управу, истиче се да је оспорени правилник у потпуности усклађен са Законом о државним службеницима, чији члан 37. је послужио као правни основ за доношење оспореног правилника. Поменути закон, као lex specialis, поред осталог, уређује запошљавање државних службеника у републичке органе управе и не прописује приоритете у запошљавању за било коју категорију грађана, због чега образац пријаве на конкурс не садржи рубрику која би се тицала права из Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Наводи се да конкурсне комисије и ова агенција, у поступцима јавне конкуренције за запошљавање у републичке органе управе, примјењују Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, те корисници права из наведеног закона могу током интервјуа достављати доказе о статусу борца, ратног војног инвалида или члана породице погинулог борца, а исти имају, под једнаким условима, приоритет при сачињавању листа успјешних кандидата. Истиче се да је уставни принцип из члана 33. Устава инкорпориран у члан 7. Закона о државним службеницима, као и да нису основани наводи о несагласности члана 17. Правилника са овом уставном одредбом, чланом 1. став 2. и чланом 9. овог правилника, а што се потврђује детаљно прописаним поступком јавне конкуренције. Поред тога, наводи се да је у току поступка јавне конкуренције кандидатима обезбијеђена потпуна правна заштита путем оспоравања закључка и рјешења, као и судска заштита када су у питању акти Владе који се тичу радноправног стауса кандидата. С обзиром на изложено, доносилац оспореног акта истиче да у цијелости оспорава наводе из иницијативе, те да незадовољство даваоца иницијативе нормативним рјешењима као и његово непотпуно и погрешно тумачење оспорених одредаба не може бити предмет оцјене Уставног суда, због чега се предлаже одбијање иницијативе.

Правилник о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/09, 31/12 и 24/15) донио је директор Агенција за државну управу, уз сагласност Владе, на основу члана 37. Закона о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08) и члана 69. ст. 1. и 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08 и 11/09).

Оспореним чланом 9. Правилника прописано је: да се пријава за учешће на јавном конкурсу подноси на прописаном обрасцу Пријаве на јавни конкурс који се налази у Прилогу овог правилника и чини његов саставни дио (Образац број 1) (став 1), да је образац пријаве из става 1. овог члана формата А4, а у исти се уносе подаци о називу републичког органа управе, називу упражњеног радног мјеста државног службеника, датуму и начину објављивања јавног конкурса, лични подаци, подаци о образовању и другим облицима стручног усавршавања и оспособљавања у професији, радном искуству, додатним способностима и посебне изјаве (став 2), да се пријава за учешће на интерном огласу подноси на прописаном обрасцу Пријаве на интерни оглас који се налази у Прилогу овог правилника и чини његов саставни дио (Образац број 2) (став 3), да је образац пријаве из става 3. овог члана формата А4, а у исти се уносе подаци о називу републичког органа управе, подаци о називу упражњеног радног мјеста државног службеника, датуму и начину објављивања интерног огласа, лични подаци, подаци о образовању и другим облицима стручног усавршавања и оспособљавања у професији, радном искуству, додатним способностима и посебне изјаве (став 4), да тачност  података  наведених  у  обрасцима  пријаве на  јавни  конкурс  и  интерни  оглас  кандидати  потврђују  потписом (став 5), да су обрасци пријава доступни на интернет страници Агенције, а могу се добити и у Агенцији (став 6).

Оспореним чланом 17. Правилника прописано је да улазни интервју подразумијева појединачни разговор са кандидатима на основу којег се утврђује способност кандидата да ради на одређеном радном мјесту на које се конкуренција односи, општа преданост кандидата служби у републичким органима управе, његова укупна стручност и способност, као и начин организовања и извршавање послова на том радном мјесту.

У поступку оцјењивања уставности и законитости Правилника, Суд је имао у виду тач. 10, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, а којима је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, организацију, надлежности и рад државних органа, радне односе и запошљавање, друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом, те члан 108. Устава према коме закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. Поред тога, Суд је узео у обзир и одредбу члана 33. Устава, у односу на који давалац иницијативе оспорава Правилник, којим је утврђено да грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу.

Суд је узео у обзир да је Законом о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) прописано: да у републичком органу управе на радном мјесту државног службеника може бити запослено лице које испуњава  опште услове: да је држављанин Републике Српске или БиХ, да је старији од 18 година, да има општу здравствену способност, да није осуђиван за кривично дјело на безусловну казну затвора од најмање шест мјесеци или за кривично дјело које га чини неподобним за обављање послова у републичком органу управе, да није отпуштен из органа управе као резултат дисциплинске мјере на било којем нивоу власти у БиХ три године прије објављивања конкурса, да испуњава и друге услове утврђене законом, другим прописима или актом о организацији и систематизацији радних мјеста у републичком органу управе и посебне услове: одговарајућа школска спрема, положен стручни испит за рад у републичким органима управе, радно искуство у траженом степену образовања, те да су при запошљавању у републички орган управе кандидатима под једнаким условима доступна сва радна мјеста државног службеника (члан 29. ст. 1. и 2), да се заснивање радног односа у републичким органима управе врши путем јавног конкурса (члан 31), да, на захтјев и у име републичког органа управе, јавни конкурс расписује и објављује Агенција у средствима јавног информисања (члан 32. став 1), да су уз пријаву на јавни конкурс кандидати дужни приложити доказе о испуњавању општих и посебних услова (члан 33. став 1), да за спровођење поступка избора државног службеника путем јавног конкурса Агенција именује комисију за избор кандидата, а да поступак за пријем државног службеника подразумијева провјеру испуњавања услова јавног конкурса и улазни интервју са кандидатом (члан 34. ст. 1. и 7), да у спровођењу поступка за избор државног службеника комисија врши избор кандидата на исти начин за све кандидате који се пријављују за исто упражњено радно мјесто (члан 36. став 1), да се ближа правила и процедуре јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника уређују правилником који доноси Агенција уз сагласност Владе (члан 37. став 1), те да се правилником из става 1. овог члана ближе уређују поступак спровођења јавне конкуренције, садржај и образац пријаве на јавни конкурс и интерни оглас, поступак избора, утврђивање и потврђивање листе успјешних кандидата, као и приједлога за запошљавање и постављење (члан 37. став 2).

Суд је узео у обзир да је Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 115/18) прописано: да Агенција за државну управу обавља управне и друге стручне послове који се, између осталог, односе на: установљавање и спровођење јединствених правила и процедура за запошљавање, именовање, постављање, оцјењивање и напредовање државних службеника (члан 41. став 1), да је Агенција за државну управу самостална управна организација са својством правног лица (члан 41. став 2), да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте (члан 63. став 1), да самосталном управом и управном организацијом која није у саставу министарства руководи директор, који за свој рад одговара Влади (члан 80. став 2), да директор из ст. 1. и 2. овог члана рјешава у управним стварима из дјелокруга органа и одлучује о правима и дужностима запослених у органу (члан 80. став 3).

Суд је имао у виду да је одредбама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 9/12, 40/12), у односу на које давалац иницијативе оспорава Правилник, прописано: да ће ор­га­ни ре­пу­блич­ке упра­ве и ор­га­ни је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, јав­на пред­у­зе­ћа и дру­га при­вред­на дру­штва ко­ја су у цје­ли­ни вла­сни­штво Ре­пу­бли­ке или ве­ћин­ском вла­сни­штву Ре­пу­бли­ке, оп­шти­не или гра­да, као и дру­ги су­бјек­ти ко­ји су осно­ва­ни за­ко­ном или их је осно­ва­ла Вла­да обез­би­је­дити при­ли­ком при­је­ма но­вих рад­ни­ка да бо­рац има, под истим усло­ви­ма, пред­ност у за­по­шља­ва­њу у од­но­су на оста­ла ли­ца ко­ја ни­су ко­ри­сни­ци пра­ва по овом за­ко­ну, у скла­ду са про­пи­си­ма ко­ји ре­гу­ли­шу област ра­да и за­по­шља­ва­ња, а да ако се на оглас, од­но­сно кон­курс при­ја­ве бор­ци из ви­ше ка­те­го­ри­ја, пред­ност има бо­рац ви­ше ка­те­го­ри­је, с тим да у окви­ру исте ка­те­го­ри­је пред­ност има бо­рац са ду­жим вре­ме­ном ан­га­жо­ва­ња у ору­жа­ним сна­га­ма, те да се пред­ност из ста­ва 1. овог чла­на не од­но­си се на иза­бра­на и по­ста­вље­на ли­ца (члан 36), да ће ор­га­ни ре­пу­блич­ке упра­ве и ор­га­ни ло­кал­не упра­ве, јав­на пред­у­зе­ћа и дру­га при­вред­на дру­штва ко­ја су у цје­ли­ни вла­сни­штво Ре­пу­бли­ке или ве­ћин­ском вла­сни­штву Ре­пу­бли­ке, оп­шти­не или гра­да, као и дру­ги су­бјек­ти ко­ји су осно­ва­ни за­ко­ном или их је осно­ва­ла Вла­да обез­би­је­ди­ти при­ли­ком при­је­ма но­вих рад­ни­ка да рат­ни вој­ни ин­ва­лид има, под истим усло­ви­ма, пред­ност у за­по­шља­ва­њу у од­но­су на оста­ла ли­ца, из­у­зев чла­но­ва по­ро­ди­це по­ги­ну­лог бор­ца, у скла­ду са про­пи­си­ма ко­ји­ма се уре­ђу­је област ра­да и за­по­шља­ва­ња, а да ако се на оглас, од­но­сно кон­курс при­ја­ве рат­ни вој­ни ин­ва­ли­ди из раз­ли­чи­тих ка­те­го­ри­ја, пред­ност има рат­ни вој­ни ин­ва­лид ви­ше ка­те­го­ри­је ин­ва­лид­но­сти, а ако се ра­ди о слу­ча­ју да су исте ка­те­го­ри­је ин­ва­лид­но­сти, он­да пред­ност има рат­ни вој­ни ин­ва­лид са ду­жим вре­ме­ном ан­га­жо­ва­ња у ору­жа­ним сна­га­ма, те да се пред­ност из ста­ва 1. овог чла­на не од­но­си на иза­бра­на и по­ста­вље­на ли­ца (члан 54), да ће ор­га­ни ре­пу­блич­ке упра­ве и ор­га­ни је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, јав­на пред­у­зе­ћа и дру­га при­вред­на дру­штва ко­ја су у цје­ли­ни вла­сни­штво Ре­пу­бли­ке или ве­ћин­ском вла­сни­штву Ре­пу­бли­ке, оп­шти­не или гра­да, као и дру­ги су­бјек­ти ко­ји су осно­ва­ни за­ко­ном или их је осно­ва­ла Вла­да, обез­би­је­дити при­ли­ком при­је­ма но­вих рад­ни­ка да члан по­ро­ди­це по­ги­ну­лог бор­ца има, под истим усло­ви­ма, пред­ност у за­по­шља­ва­њу у од­но­су на оста­ла ли­ца, укљу­чу­ју­ћи рат­не вој­не ин­ва­ли­де бор­це, у скла­ду са про­пи­си­ма ко­ји­ма се уре­ђу­је област ра­да и за­по­шља­ва­ња, те да се пред­ност из ста­ва 1. овог за­ко­на не од­но­си на иза­бра­на и по­ста­вље­на ли­ца (члан 73).

            Узимајући у обзир наведене уставне и законске одредбе Суд је утврдио да је оспорени правилник донесен сагласно овлашћењу Агенције за државну управу из члана 37. Закона о државним службеницима, а њиме су, с циљем провођења тог закона, детаљније разрађене његове одредбе.

Доносилац оспореног акта је прописивањем на начин као у чл. 9. и 17. Правилника ближе уредио правила и процедуре јавне конкуренције за запошљавање и попуњавање радних мјеста државних службеника. Утврђујући садржај и образац пријаве на јавни конкурс и интерни оглас (оспорени члан 9. Правилника), те сврху појединачних разговора са кандидатима учесницима јавног конкурса (оспорени члан 17. Правилника), доносилац Правилника је, према оцјени Суда, сагласно гаранцијама из члана 33. Устава, уредио начин на који кандидати обезбјеђују податке и доказе о испуњености општих и посебних услова за запошљавање на одређеном радном мјесту, чиме је конкретизовао чл. 29. и 33. став 1. Закона о државним службеницима, те омогућио примјену члана 34. став 7. тог закона, тј. провјеру испуњености услова јавног конкурса. С обзиром на то да је сврха подзаконског нормирања у ближем разрађивању хијерархијски више законске норме, те да је у функцији њене практичне примјене, доносилац оспореног правилника је, прописујући на начин као оспореним члановима 9. и 17. истог, према мишљењу Суда, поступио сагласно својим овлашћењима јер није измијенио смисао законског регулисања, те није довео до непоузданости када је ријеч о његовој примјени.

Такође, када је ријеч о наводима из иницијативе према којима члан 9, Правилника није у сагласности са чл. 36, 54. и 73. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, Суд је утврдио да се овим наводима, у суштини, не оспорава уставност и законитост постојећег нормирања Правилника, односно нормирања појединих његових одредаба, већ се поставља питање уставности, односно законитости пропуштања доносиоца оспореног акта да ову материју уреди на начин који давалац иницијативе сматра оптималним. Имајући у виду да је Суд  већ утврдио да је Агенција за државну управу, на основу повјереног овлашћења из члана 37. Закона о државним службеницима, ближе уредила поступак спровођења јавне конкуренције, садржај и образац пријаве на јавни конкурс и интерни оглас, поступак избора, утврђивање и потврђивање листе успјешних кандидата, као и приједлога за запошљавање и постављење, те узимајући у обзир да из наведене законске одредбе, ни из других одредаба Закона о државним службеницима, који је послужио као правни основ за доношење Правилника, не проистиче обавеза подзаконске разраде права адресата чл. 36, 54. и 73. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, то се у конкретном случају, према оцјени Суда не ради о легислативном пропусту доносиоца оспореног акта, већ о његовој цјелисходној процјени да релеванту материју треба уредити на прописани начин. Сходно члану 115. Устава, није у надлежности овог суда да цијени оправданост овакве процјене.

Надаље, према члану 115. Устава није у надлежности овог суда да оцјењује међусобну сагласност одредаба истог општег акта, па тако ни сагласност оспореног члана 17. Правилника са чланом 1. став 2, чланом 9. и чланом 11. Правилника, а  како се тражи иницијативом, нити је у надлежности Суда да разматра наводе о потреби другачијег уређења предмета регулисања Правилника.

Поред тога, сагласно члану 115. Устава, Суд није надлежан да цијени примјену прописа, због чега наводи којима се указује на могуће злоупотребе у поступку спровођења јавне конкуренције нису  од уставноправног значаја.

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

            На основу изложеног  одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.

Број: У-35/19

24. јуна 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.