Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и г), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  27. новембра 2019. године,  д о н и о  ј е                             

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 2. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19) и чланова 11. и 13. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18) и члана 22. став 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19), те Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности („Службени гласник Града Бања Лука“ број 2/18).

О б р а з л о ж е њ е

Димитрије Бојић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1, 2. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ број 2/18), члана 11. и 13. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ број 2/18) и Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности („Службени гласник Града Бања Лука“ број 2/18). Давалац иницијативе сматра да је оспореним одредбама члана 22. став 1, 2. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, поред услова прописаних за искључење корисника из централног топлификационог система на његов захтјев, требало прописати услов "да се тиме не угрожава квалитет топлотне енергије" и за случај искључења корисника од стране даваоца ове комуналне услуге. Поред тога, истиче да оспорено прописивање из чл. 11. и 13. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије доводи кориснике ове услуге који имају уграђена мјерила у неповољнији положај у односу на оне који немају. Овакво прописивање, сматра давалац иницијативе, супротно је чл. 8, 9, 14, 15. и 16. Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 57/89 и „Службени гласник Републике Српске“ бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), јер су за исту услугу или производ утврђене различите цијене, док се трошкови очитавања бројила обрачунавају и у периоду од маја до октобра мјесеца, када се не врши испорука топлотне енергије, па тиме ни очитавање мјерила. Стога је, како се наводи, подјела трошкова испоручене топлотне енергије по основу инсталисане снаге и испоручене количине топлотне енергије вјештачка, пошто је инсталисана снага елеменат садржан у структури цијене сваког производа, без обзирна на његов назив.

У одговору који је на наводе из иницијативе Суду доставила Скупштина града Бања Лука оспорени су наводи даваоца иницијативе, те је, поред осталог, наведено да давалац иницијативе погрешно тумачи законске одредбе, као и оспорене одредбе предметних одлука. Сматрају да су оспорена Одлука о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, Одлука о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије и Одлука о повјеравању обављања комуналне дјелатности донесене од стране законом овлашћеног органа - Скупштине Града Бања Лука, да су у сагласности са релевантним одредбама Закона о локалној самоуправи и Закона о комуналним дјелатностима, те са Уставом Републике Српске.

Одлуку о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18 и 40/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству, број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године. Овом одлуком уређују се производња, испорука и коришћење топлотне енергије за потребе гријања, климатизације, вентилације и у објектима: услови за прикључење објекта, уговорни односи, производња, испорука и продаја топлотне енергије, обавезе и одговорности даваоца услуге и корисника услуге, услови мјерења, обрачуна и плаћања топлотне енергије, поступци неовлашћеног коришћења топлотне енергије, услови за примјену поступка прекида испоруке или обуставе испоруке топлотне енергије и поступци утврђивања накнаде штете (члан 1).    

            Оспореним одредбама члана 22. ове одлуке прописано је да се корисник услуге не може издвојити/искључити из централног топлификационог система без сагласности осталих корисника у објекту и даваоца услуге (став 1); да је корисник услуге из става 1. овог члана којем је одобрено издвајање из централног топлификационог система, ако то техничке могућности дозвољавају, односно ако се тиме не угрожава квалитет топлотне енергије, стандард и сигурност других корисника услуге и ако се тиме негативно не утиче на животну средину, дужан да плати трошкове издвајања из централног топлификационог система (став 2); да су предуслови за издвајање из топлификационог система: подношење писменог захтјева за издвајање из централног топлификационог система даваоцу услуге,  прибављање сагласности свих станара Заједнице етажних власника (у даљем тексту: ЗЕВ), овјерени потписи или директно код даваоца услуге, а за објекте гдје у складу са законским прописима није формирана или не постоји обавеза формирања ЗЕВ-а прибавља се сагласност свих власника/сувласника објекта, овјерени потписи или директно код даваоца услуге (став 4). 

Суд је утврдио да је у току поступка Скупштина града Бања Лука донијела Одлуку о измјени Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ број 12/19), на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 38. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 14/18 и 9/19) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству, број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године.

Овом одлуком су у Одлуци о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18 и 40/18) у члану 22. измијењени ставови 1. и 4. који гласе: (1) "Кориснику услуге може се, на његов писмени захтјев, одобрити издвајање из централног топлификационог система/искључити ако техничке карактеристике система то омогућавају"; (4) "Уколико техничке карактеристике не омогућавају потпуно искључење корисника из топлификационог система због проласка цијеви кроз простор корисника, а које напајају друге кориснике топлотном енергијом, кориснику услуге, на његов писмени захтјев, може се одобрити искључење, уз претходно прибављену сагласност свих станара ЗЕВ-а, односно власника објеката, на начин да прихвати један од три понуђена модалитета: а) да на основу достављеног стручног мишљења о испуњености услова за искључење из топлификационог система, по испостављеном рачуну плати цијену гријања на бази рада од 24 часа дневно за испоручену енергију путем водова који пролазе кроз простор корисника, а снабдијевају друге кориснике. Стручно мишљење, о трошку корисника, сачињава лице овлашћено за такву врсту посла, а исто садржи јасне параметре из којих је видљиво колико топлотне енергије простору корисника дају постојећи водови који пролазе кроз исти и снабдијева друге кориснике; б) да о свом трошку, путем овлашћеног стручног лица, изврши изолацију водова који пролазе кроз простор корисника неким од изолационих материјала који се користе у области термотехнике, о чему се сачињава записник који потписују овлашћени представник корисника, даваоца услуге и стручно лице које је извршило изолацију водова, а кориснику се даље не испоставља рачун за топлотну енергију; в) да са испоручиоцем закључи уговор којим ће се обавезати да за испоручену топлотну енергију плаћа 30% од пуне цијене за гријање, у ком случају се неће вршити радње из тачке а) и б) овог става. Непотпуно искључење из тач. а), б) и в) подразумијева и искључење гријних тијела (радијатори) са постојећих водова, о чему ће бити сачињен записник који потписују овлашћени представник корисника и даваоца услуге, а ови радови ће се изводити под надзором даваоца услуге". 

Одлуку о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 6. и 9. ст. 3. и 4. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству, број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године. Овом одлуком су одређени основни тарифни елементи за обрачунавање утрошене топлотне енергије коју давалац услуге производи и испоручује правним и физичким лицима која преузимају топлотну енергију/корисник услуге, основе за формирање цијене топлотне енергије, односно висине тарифних ставова за обрачун произведене и испоручене топлотне енергије, разврставање корисника по тарифним групама и подгрупама, као и припадност тарифних ставова, тарифних елемената и тарифних модела групама и подгрупама, обрачун и плаћање утрошене топлотне енергије, обрачун и плаћање накнаде за вријеме привременог искључења из топлификационог система, обрачун и плаћање накнаде за одржавање и верификацију индивидуалних мјерила топлотне енергије, Методологија формирања цијене топлотне енергије (Прилог 1) и Матрица тарифних модела (Прилог 2).

Према оспореном члану 11. ове одлуке годишњи износ за инсталисану снагу представља дистрибутивни дио трошкова гријања и обрачунава се мјесечно, изузев за тарифни модел Тм4. Основ за утврђивање мјесечног износа дистрибутивних трошкова је инсталисана снага или корисна површила стамбеног, односно пословног простора у складу са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије. Износ покрива сљедеће трошкове пословања: утрошене сировине и материјал за инвестиционо и текуће одржавање, трошкове радне снаге, трошкове производних услуга, амортизацију, очитање мјерила топлотне енергије и одржавање заједничких мјерила топлотне енергије, нематеријалне и остале трошкове пословања и трошкове набавке нових сталних средстава.

Оспореним чланом 13. ове одлуке прописано је да се износ за количину испоручене топлотне енергије израчуна тако да се број испоручених МWh помножи са одговарајућом тарифом за јединицу испоручене количине топлотне енергије (КМ/МWh), или на основу корисне површине и одговарајућих тарифа (став 1), те да износ за испоручену количину топлотне енергије покрива варијабилни дио трошкова гријања и обухвата трошкове енергената које чине: трошкови биомасе, течних и чврстих горива, електричне енергије, воде и трошкови осталих енергената.

Оспорену Одлуку о повјеравању обављања комуналне дјелатности („Службени гласник Града Бања Лука“ број 2/18) донијела је Скупштина града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 7. став 1. и члана 10. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и Уговора о оснивању "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о. (ОПУ- 876/2017).

Овом одлуком је прописано да ће "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о Бања Лука обављати дјелатност производње, испоруке и наплате топлотне енергије, као и унапређење пословања кроз систем даљинског гријања на подручју града Бања Лука (тачка I) и да се овлашћује градоначелник да у име Града Бања Лука закључи уговор са привредним друштвом "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о Бања Лука, којим ће се повјерити обављање комуналне дјелатности (тачка II), те да ће "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о Бања Лука и "Топлана" а.д. Бања Лука закључити посебан уговор о пословно-техничкој сарадњи, којим ће се регулисати међусобна права и обавезе у примопредаји и обављању комуналне дјелатности (тачка III), и да ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „ Службеном гласнику Града Бања Лука“ (тачка IV).  

Одредбама Устава Републике Српске у односу на које давалац иницијативе оспорава наведене одредбе предметних одлука утврђено је да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом, и да је сваком зајемчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на законом заснованом интересу (члан 16), да свако има право на накнаду штете коју му незаконитим или неправилним радом наносе службено лице или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења (члан 17. став 1), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).   

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредби предметних аката, Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности (члан 102. став 1. тачка 2). Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) прописано је да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука топлотне енергије, у складу са законом, те оснивање привредних друштава, установа и других организација ради пружања услуга из њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање (члан 18. тачка 2) подт. 2. и 3), као и да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. став 2. тачка 2). 

Поред тога, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) утврђене су комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1), те је прописано да је комунална дјелатност производње и испоруке топлотне енергије дјелатност од посебног јавног интереса (члан 2. став 1. тачка в), која обухвата производњу и испоруку паре и топле воде из даљинског централизованог извора или појединих извора за гријање и друге сврхе дистрибутивном мрежом до подстанице потрошача, укључујући и подстаницу, да су унутрашње гријне инсталације топловодне инсталације и уређаји који почињу из подстанице, а чине их уређаји, разводна мрежа и гријна тијела у објекту, да је давалац комунална услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности и да је корисник комуналне услуге физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге (члан 3. тач. г), ф), х) и ц).

Уређујући обављање комуналних дјелатности, овим законом прописано је: да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности и да скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком детаљније прописује: услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционирања, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6); да се за обављање комуналних дјелатности и других дјелатности од јавног интереса може основати јавно комунално предузеће или се ти послови могу повјерити другим привредним субјектима, који су дужни да комуналну дјелатност која им је повјерена обављају у складу са овим законом и другим прописима, те да се даваоцу комуналне услуге дају на управљање, коришћење и одржавање комунални објекти и уређаји индивидуалне и заједничке комуналне потрошње (члан 7. став 1. и 4); да се комуналне дјелатности за чије је обављање услов обезбјеђење јединственог техничко-технолошког система повјеравају једном јавном предузећу, и да изузетно, ако је комунална дјелатност производња и испорука топлотне енергије за загријавање зграда, јединица локалне самоуправе која има систем даљинског гријања може раздвојити дјелатност производње топлотне енергије и дјелатност дистрибуције топлотне енергије и ове послове повјерити једном или више предузећа или привредних друштава, под условима прописаним овим законом и Одлуком о снабдијевању топлотном енергијом, тарифним системима за обрачун топлотне енергије и извршених услуга, те да овом одлуком јединица локалне самоуправе одређује моделе обрачуна и расподјеле трошкова за испоручену топлотну енергију тарифним купцима, као и услове за прикључење и искључење из система, а нарочито: а) основне тарифне елементе за обрачунавање топлотне енергије коју произвођач топлотне енергије као давалац комуналне услуге производи и испоручује тарифним купцима, као корисницима комуналне услуге, б) основе за формирање цијене и одређивање тарифних група, тарифних ставова и елемената за обрачун испоручене топлотне енергије, в) разврставање  корисника по тарифним групама и подгрупама, г) обрачун, расподјелу и плаћање трошкова испоручене топлотне енергије тарифном купцу, као и трошкове дистрибуције према инсталисаној снази када корисник није преузео топлотну енергију, односно када се очитавање на његовом мјерном уређају није мијењало у односу на претходни обрачун, д) методологију формирања цијена топлотне енергије и поступак примјене, ђ) матрицу тарифних модела, е) услове за прикључење на мрежу и за престанак коришћења топлотне енергије, као и да дјелатност испоруке топлотне енергије, управљања дистрибутивним системом и снабдијевања топлотном енергијом обухвата и евентуално преузимање топлотне енергије од других произвођача топлотне енергије ради испоруке ове енергије тарифним купцима са којима испоручилац закључује уговор из члана 16. овог закона, а који садржи све битне елементе када је ријеч о цијени, плаћању, роковима испоруке, престанку коришћења ове комуналне услуге и слично, те да је давалац комуналне услуге дужан да на испостављеном рачуну посебно истакне и обрачуна трошкове испоручене топлотне енергије и трошкове дистрибуције према инсталисаној снази (члан 9. ст. 1, 3, 4, 5. и 6); да корисник комуналне услуге користи ту услугу у складу са одредбама овог закона, да се изузетно кориснику комуналне услуге може на његов захтјев одобрити да не користи неку комуналну услугу или престанак њеног коришћења, односно корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописан квалитет, ако техничке карактеристике система не омогућавају њено коришћење или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди другим корисницима, водећи рачуна о мјерама из члана 5. овог закона, да се у одлуци из члана 6. став 2. овог закона детаљније прописују услови под којима се кориснику комуналне услуге може одобрити да не користи неку комуналну услугу или да је престане користити, те да провјеру испуњености услова и израду одговарајућег стручног мишљења врши лице овлашћено за такву врсту послова које је независно од даваоца и корисника комуналне услуге (члан 9а); да је давалац комуналне услуге дужан да обезбиједи трајно и несметано пружање корисницима комуналне услуге под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима, исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја, одређени квалитет комуналних услуга и да је давалац комуналне услуге одговоран за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се комунална услуга врши под наведеним условима (члан 13); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника, да се уговори закључени са корисницима комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства, закључују у складу са одредбама закона којим се уређује заштита права потрошача у Републици Српској, да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе, и да је у случају спора између уговорних страна надлежан суд (члан 16).

Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је оспорена одредба члана 22. став 2. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19) у сагласности са  Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17). Наиме, по оцјени Суда, доносилац је овлашћен да својом одлуком детаљније пропише: услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционисања, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга. На основу наведеног Суд је оцијенио да је доносилац, сагласно наведеном законском овлашћењу, чланом 22. став 2. предметне одлуке прописао дужност корисника услуге којем је одобрено издвајање из централног топлификационог система, ако то техничке могућности дозвољавају, односно ако се тиме не угрожава квалитет топлотне енергије, стандард и сигурност других корисника услуге и ако се тиме негативно не утиче на животну средину, да плати трошкове издвајања из централног топлификационог система. Чињеница да је оспорена одредба члана 22. став 2. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије у сагласности са законом за чије је извршење донесена, чини је уставном и са становишта члана 108. Устава Републике Српске. 

Оцјењујући оспорене чланове 11. и 13. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ број 2/18) Суд је утврдио да предметно прописивање није у супротности са Уставом Републике Српске и релевантним одредбама Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17). Овим законом прописано је да јединица локалне самоуправе одлуком одређује моделе обрачуна и расподјеле трошкова за испоручену топлотну енергију тарифним купцима, те услове за прикључење и искључење из система, а нарочито: основне тарифне елементе за обрачунавање топлотне енергије коју произвођач топлотне енергије као давалац комуналне услуге производи и испоручује тарифним купцима/корисницима комуналне услуге, основе за формирање цијене и одређивање тарифних група, тарифних ставова и елемената за обрачун испоручене топлотне енергије, разврставање  корисника по тарифним групама и подгрупама, обрачун, расподјелу и плаћање трошкова испоручене топлотне енергије тарифном купцу, трошкове дистрибуције према инсталисаној снази када корисник није преузео топлотну енергију/очитавање на његовом мјерном уређају није се мијењало у односу на претходни обрачун, методологију формирања цијена топлотне енергије и поступак примјене, матрицу тарифних модела, услове за прикључење на мрежу и за престанак коришћења топлотне енергије, да дјелатност испоруке топлотне енергије, управљања дистрибутивним системом и снабдијевања топлотном енергијом обухвата и евентуално преузимање топлотне енергије од других произвођача ради испоруке ове енергије тарифним купцима са којима испоручилац закључује уговор из члана 16. овог закона, који садржи све битне елементе када је ријеч о цијени, плаћању, роковима испоруке, престанку коришћења ове комуналне услуге и сл. и да је давалац комуналне услуге дужан да на испостављеном рачуну посебно истакне и обрачуна трошкове испоручене топлотне енергије и трошкове дистрибуције према инсталисаној снази (члан 9. ст. 1, 3, 4, 5. и 6). Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да начин на који је доносилац одлуке прописао тарифне елементе и тарифне ставове, међу којим је инсталисана снага и количина испоручене топлотне енергије, тако да годишњи износ за инсталисану снагу представља дистрибутивни дио трошкова гријања, који се обрачунава мјесечно по основу инсталисане снаге или корисне површине стамбеног/пословног простора у складу са методологијм обрачуна испоручене топлотне енргије, који обухвата одређене трошкове пословања, укључујући очитање мјерила топлотне енергије, као и начина обрачуна износа за количину испоручене топлотне енергије, који покрива варијабилни дио трошкова гријања и обухвата тршкове одређених енергената ‒ није у супротности са релевантним одредбама Закона о комуналним дјелатностима, односно Скупштина Града Бања Лука оспореним нормирањем није изашла из законских оквира.

Разматрајући наводе из иницијативе у погледу оспорених одредби члана 22. став 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18), Суд је утврдио да Рјешењем овог суда број У-20/18 од 25. септембра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске“ број 82/19), поред осталог, није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19), те да је ставом 2. изреке обустављен поступак за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18). 

Имајући у виду наведено Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, јер је већ одлучивао о истој ствари.

У погледу дијела иницијативе којим је тражена оцјена уставности и законитости Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности („Службени гласник Града Бањалука“ број 2/18) Суд је утврдио да Рјешењем овог суда број У-39/18 од 30. октобра 2019. године, због ненадлежности, није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставност и законитост предметне одлуке.

Сагласно наведеном Суд, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности („Службени гласник Града Бањалука“ број 2/18), јер је већ одлучивао о истој ствари. 

Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд  није надлежан да оцјењује примјену оспорених аката, како то тражи давалац иницијативе. 

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.