Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 11. септембра 2019. године, д о н и о  је

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

       Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости - поништење Рјешења о додјели на коришћење неизграђеног грађевинског земљишта државне својине број 01-475-172/00 од 24. марта 2000. године, које је донијела Скупштина Општине Челинац.

О б р а з л о ж е њ е

     Дане Пашалић из Челинца дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости - поништење Рјешења о додјели на коришћење неизграђеног грађевинског земљишта државне својине број 01-475-172/00 од 24. марта 2000. године, које је донијела Скупштина Општине Челинац. Давалац иницијативе сматра да је оспорено рјешење, којим је одређеном физичком лицу додијељено на коришћење неизграђено грађевниско земљиште у државној својини, донесено на незаконит начин, јер не постоји релевантна документација ранијег СИЗ-а комуналних дјелатности општине Челинац на коју се доносилац овог рјешења позвао приликом његовог доношења.

    Оспорено Рјешење о додјели на коришћење неизграђеног грађевинског земљишта државне својине број 01-475-172/00 од 24. марта 2000. године Скупштина Општине Челинац донијела је на основу члана 47. Закона о грађевинском земљишту ("Службени лист СРБиХ" број 34/86) и члана 28. Статута Општине Челинац ("Службени гласник Општине Челинац" број 6/91). Овим рјешењем је Данилу Орашчанину из Челинца на основу конкурса, уз накнаду, додијељено на коришћење неизграђено грађевнско земљиште у државној својини, и то кч. бр. 229/12 (н 288/3) уписано у Пл број 76 к.о. Челинац, у сврху изградње пословног простора према Урбанистичком плану града Челинац (тачка 1), одређена је висина накнаде за коришћење и рента (члан 2), те је наложено Земљишно-књижном уреду Основног суда у Бањој Луци и Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове, Подручна јединица Челинац, да изврше укњижбу права коришћења на предметном земљишту у корист наведеног лица (тачка 3).       

    Према члану 115. став 1. тачке 1. и 2. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.

     Имајући у виду садржину и правну природу оспореног акта, Суд је оцијенио да предметно рјешење нема карактер општег правног акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о појединачном акту који се односи на индивидуално одређено лице и на конкретну правну ситуацију, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 104/11 и 92/12), одлучио да због ненадлежности не прихвати ову иницијативу.

      Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.