Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, 42. став 1. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 26. јуна 2019. године,           д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

 

 Утврђује се да Одлука о додатним условима за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци број 01/04-3.138-40/17 од 26. јануара 2017. године и Одлука о измјени Одлуке о додатним условима за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци, број 01/04-3.150-61/19 од 31. јануара 2019. године, које је донио Сенат Универзитета у Бањој Луци нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16, 31/18 и 26/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

          Мирјана Драгољић из Бање Луке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о додатним условима за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци број 01/04-3.138-40/17 од 26. јануара 2017. године, коју је донио Сенат Универзитета у Бањој Луци. У иницијативи се наводи да је Сенат Универзитета у Бањој Луци доношењем оспорене одлуке изашао из оквира својих овлашћења, те да је ова одлука у супротности са чланом 149. став 1. Закона о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16 и 31/18), јер се њоме кандидатима за стицање звања доктора наука намећу додатни услови који нису предвиђени законом. Давалац иницијативе истиче да је чланом 149. став 1. Закона о високом образовању прописано да кандидати који су испунили услове и покренули поступак за стицање звања доктора наука према Закону о универзитету ("Службени гласник Републике Српске" бр. 12/93, 14/94, 99/04 и 92/05) дисертацију могу одбранити у складу са тим законом. У вези с тим, указује на то да су чланом 58. Закона о универзитету одређени услови које треба испуњавати кандидат за научни степен доктора наука, те да законодавац овом нормом не одређује категорију научног часописа или зборника у којим радови требају бити објављени. Такође наводи да се поступак стицања звања доктора наука на осталим универзитетима у Републици Српској проводи према условима прописаним Законом о универзитету на који упућује важећи Закон о високом образовању, тако да су доношењем оспорене одлуке кандидати за стицање звања доктора наука на Универзитету у Бањој Луци доведени у неповољнији положај у односу на кандидате за исто звање на другим универзитетима у Републици Српској. Коначно, предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да оспорена одлука није у сагласности са чланом 149. став 1. Закона о високом образовању, чланом 38. ст. 1. и 3, чланом 108. и чланом 110. Устава Републике Српске. 

               У одговору на иницијативу коју је доставио ректор Универзитета у Бањој Луци, као предсједавајући Сената овог универзитета, износи се став да је оспорена одлука донесена у складу са Законом о високом образовању, Статутом Универзитета и Уставом Републике Српске. Наводи се да је Сенат Универзитета, у складу са овлашћењима из члана 64. став 2. Закона о високом образовању и члана 33. Статута Универзитета у Бањој Луци, надлежан да уређује академска питања на Универзитету, у шта свакако спада и дефинисање услова и процедура за стицање академских звања, па тако и посебних услова који се тичу докторске дисертације. Сматра да оспорена одлука није супротна члану 149. став 1. Закона о високом образовању који упућује на примјену Закона о универзитету, јер ниједан од ових закона не забрањује универзитетима да детаљније уреде питање организације својих студија и стицања највиших научних звања. Како би поткријепио своје наводе, доносилац предметне одлуке указује и на одредбу члана 51. став 5. Закона о високом образовању, којим је прописано да се начин и поступак припреме и одбране завршног рада, односно дисертације уређује општим актом високошколске установе. Истиче да су оспореном одлуком само додатно прецизирани услови који су већ били прописани Законом о универзитету, тако да Сенат у конкретном случају није изашао ван дозвољеног оквира дјеловања.

 Одлуку о додатним условима за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци број 01/04-3.138-40/17 од 26. јануара 2017. године донио је Сенат Универзитета у Бањој Луци на основу члана 64. став 2. Закона о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16 и 31/18) и члана 33. тачка 3. Статута Универзитета у Бањој Луци. Чланом I ове одлуке прописано је: да се утврђују додатни услови које кандидат за стицање научне титуле доктора наука на Универзитету у Бањој Луци мора да испуни прије одбране докторске дисертације, а која је пријављена у складу са Законом о универзитету, и то:

         (1) Кандидат може да брани докторску дисертацију након што је објавио један научни рад из уже научне области у којој је радио истраживање из своје доктотрске дисертације, у научном часопису са импакт фактором индексираном у свјетским цитатним базама за одређену научну/умјетничку област (Science Citation Index - SCI, Social Sciences Citation Index - SSCI, Arts & Humanities Citation INdex - A&HCI, Journal Reports - JRC);

          (2) У случају да кандидат не испуњава услов из претходне тачке овог члана, може да брани докторску дисертацију након што је објавио три научна рада из уже научне области у којој је радио истраживање из своје докторске дисертације, од којих су:

        - најмање два научна рада објављена у водећим националним научним часописима који су објављени ван територије Босне и Херцеговине и који су категорисани као такви од стране надлежног министарства или другог државног органа, и

      - један научни рад објављен у научном часопису који је категорисан у првој категорији часописа Министарства науке и технологије Републике Српске.

            Према члану II ове одлуке кандидат мора бити први аутор у објављеном научном раду, односно научним радовима из члана I Одлуке. Чланом III прописано је да се обавезују наставно-научна/наставно-умјетничко вијеће факултета и академије умјетности да приликом оцјене урађене докторске дисертације, која је пријављена на Универзитету у Бањој Луци у складу са Законом о универзитету, узму у обзир услове из члана 1. и члана 2. ове одлуке и да уз Извјештај о оцјени урађене докторске дисертације достављају Сенату Универзитета потврду о испуњености услова из чл. 1. и 2. ове одлуке. Према чл. IV и V  ова одлука ступа на снагу даном доношења, а примјењиваће се од 1. октобра 2017. године, те ће бити објављена на веб-страници Универзитета у Бањој Луци.     

Након подношења иницијативе, 31. јануара 2019. године Сенат Универзитета у Бањој Луци донио је Одлуку о измјени Одлуке о додатним условима за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци, број 01/04-3.150-61/19. Ова одлука донесена је на основу члана 64. став 2. Закона о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16 и 31/18) и члана 33. тачка 3. Статута Универзитета у Бањој Луци. Чланом I ове одлуке прописано је да се у Одлуци о додатним условима за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци, број 01/04-3.138-40/17 од 26. јануара 2017. године, у члану I тачка 2. мијења и гласи: "У случају да кандидат не испуњава услов из претходне тачке овог члана, може да брани докторску дисертацију након што је објавио три научна рада из уже научне области у којој је радио истраживања из своје докторске дисертације, од којих су:

         - најмање два научна рада објављена у водећим националним научним часописима или зборницима са међународног научног скупа, који се објављују ван територије Босне и Херцеговине и који су категорисани као такви од стране надлежног министарства или другог државног органа, и

          - један научни рад објављен у научном часопису који је категорисан у првој категорији часописа Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске или зборнику самеђународног скупа који је категорисан од стране Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске."

               Члановима II и III ове одлуке прописано је да иста ступа на снагу даном доношења, те да ће бити објављена на веб страници Универзитета у Бањој Луци.

               С обзиром на то да је након подношења иницијативе оспорена одлука дјелимично измијењена (у одредби члана II којим су прописани услови за одбрану докторске дисертације), Суд је, на основу члана 42. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), одлучио да оцјену уставности и законитости прошири и на овај акт.  

            У поступку оцјењивања оспорених одлука Суд је имао у виду одредбе тачака 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава којом је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, образовање, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. На основу наведеног уставног овлашћења, Законом о високом образовању уређени су принципи и циљеви високог образовања у Републици Српској, нивои високог образовања, оснивање, организација и рад високошколских установа, обезбјеђење квалитета у области високог образовања, права и обавезе академског особља и студената, као и друга питања од значаја за обављање дјелатности високог образовања. Тако је чланом 2. став 1. овог закона прописано да је високо образовање дјелатност од општег друштвеног интереса у Републици,  према члану 8. ст. 1. и 4. високо образовање се организује у три циклуса, а студије трећег циклуса организују се након другог циклуса академских студија, трају три године и вреднују се са 180 ECTS бодова, а према члану 14. став 2. оснивач јавних високошколских установа је Народна скупштина Републике Српске у име Републике. Надаље, чланом 64. овог закона прописано је да одговорност за академска питања у високошколској установи има сенат, као највише академско тијело које чине представници академског особља и студенти (став 1), те да сенат високошколске установе одлучује о свим академским питањима, а посебно: одлучује о питањима наставне, научне, умјетничке и стручне дјелатности високошколске установе, доноси статут и друге опште акте високошколске установе уз претходно прибављено мишљење управног одбора и сагласност Министарства просвјете и културе, те доноси опште акте у складу са законом и статутом високошколске установе (став 2. тач. а), б) и в)). Према члану 149. став 1. овог закона, лица која су стекла или ће стећи академски назив магистра наука, односно лица која су испуњавала услове за покретање поступка за стицање научног звања доктора наука према Закону о универзитету, могу стећи научни степен доктора наука одбраном докторске дисертације у складу са наведеним законом.

Законом о универзитету ("Службени гласник Републике Српске" бр. 12/93, 14/94, 99/04 и 92/05), на чију примјену у погледу услова за одбрану доктотрске дисертације упућује одредба члана 149. став 1. Закона о високом образовању, прописано је да научни степен доктора наука може стећи кандидат са одговарајућом стручном спремом, који испуњава један од услова: да има научни степен магистра и објављене научне радове из одговарајуће научне области, ако одбрани позитивно оцијењену доктотрску дисертацију, или ако има стручни степен специјалисте и објављене научне радове из одговарајуће научне области, ако положи усмени докторски испит из одговарајуће научне области и одбрани позитивно оцијењену докторску дисертацију  (члан 58).    

Имајући у виду изложено Суд је оцијенио да је доношењем оспорене одлуке дошло до повреде начела законитости, јер је Сенат Универзитета у Бањој Луци, уређујући питање услова за одбрану докторске дисертације, изашао изван оквира својих законских овлашћења. Наиме, како је већ истакнуто, високо образовање је дјелатност од општег друштвеног интереса у Републици. Због тога су, сходно уставним овлашћењима, Законом о високом образовању уређена сва темељна питања од значаја за функционисање система високог образовања, међу која, између осталог, спадају и услови који морају бити испуњени за стицање научног степена доктора наука, односно одбрану докторске дисертације. Стога је ово питање регулисано чланом 149. став 1. Закона о високом образовању и чланом 58. Закона о универзитету. Суд сматра да, када се има у виду значај материје високог образовања, прописивање услова за одбрану докторске дисертације је у домену законодавца, тако да би у Републици ово питање требало бити уређено на јединствен начин, како би било обезбијеђено да сви кандидати за звање доктора наука имају могућност да под истим условима и критеријумима приступе одбрани дисертације.

Приликом уређивања питања надлежности универзитета и његових органа, законодавац је одредбама члана 64. став 2. Закона о високом образовању јасно дефинисао надлежности сената универзитета, те овом органу није дато овлашћење да подзаконским актом уређује услове за одбрану докторске дисертације. Чињеница да овим законом то сенату није забрањено, а на шта се у одговору на иницијативу позива доносилац оспорене одлуке, по оцјени Суда, не значи да овај орган може без изричитог законског овлашћења уређивати предметну материју. Поред тога, Суд сматра да доносилац предметног акта погрешно налази упориште за оспорено прописивање у члану 51. став 5. Закона о високом образовању, јер овлашћење за регулисање начина и поступка припреме и одбране завршног рада не обухвата и прописивање услова који морају бити испуњени да би кандидати приступили одбрани докторске дисертације.

             Слиједом наведеног Суд је оцијенио да су оспорене одлуке донесене супротно Закону о високом образовању, чиме је нарушено начело из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.  

             С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности и законитости предметних одлука одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

           Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и  судије: Миленко Араповић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-64/18

26. јуна 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.