Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. марта 2018. године, д о н и о  је

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

       Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 3. Прилог 1. тачке 8. и 9. Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 34/15 и 83/15) и члана 4. Прилог 1. тачке 8. и 9. Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/12, 80/14 и 83/15).

О б р а з л о ж е њ е

        Мрдеља Рондовић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 3. Прилог 1. тачке 8. и 9. Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 34/15 и 83/15) и члана 4. Прилог 1. тачке 8. и 9.  Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/12, 80/14 и 83/15), које је донио министар просвјете и културе у Влади Републике Српске. Давалац иницијативе сматра да је оспореним одредбама ових правилника дошло до повреде члана 39. Устава, којим је гарантовано да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција, те да су супротне уставном начелу забране дискриминације. Истиче, наиме, да је оспореним нормама предметних општих аката прописано да у гимназији и средњим стручним и техничким школама географију могу предавати професор географије и дипломирани географ, а историју професор историје и дипломирани историчар, тако да је лицима која имају диплому професора историје и географије ограничено право на рад и право на доступност радног мјеста под једнаким условима, јер не могу изводити наставу ни у једном од ових предмета у овим школама. Насупрот томе, како се даље указује, овим правилницима је у другим предметима предвиђено да лица која су у свом студијском програму стекла стручно звање у одређеном научном пољу на двопредметној групи, могу изводити наставу у средњој школи у оба та предмета. Како би поткријепио своје наводе, давалац иницијативе на сопственом примјеру илуструје примјену оспореног Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, те доставља документацију из које произлази да је његова пријава на конкурс за пријем у радни однос на радно мјесто професор географије у Гимназији у Бањој Луци одбачена, са образложењем да као професор историје и географије не испуњава услове у погледу стручне спреме предвиђене Правилником о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији. У вези са наведеним истиче да је Природно-математички факултет у Бањој Луци, у складу са позитивним прописима из области образовања  школовао профиле звања као што је "професор историје и географије", а која се оспореним правилницима негирају.  

            У одговору на инцијативу који је доставило Министарство просвјете и културе, у односу на Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама наводи се да је овим правилником, у складу са чланом 75. став 1. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14), прописано да послове наставника и стручног сарадника може обављати лице које осим услова утврђених законом којим се уређују радни односи, има одговарајући ниво образовања ‒ завршен први циклус студијског програма у четворогодишњем трајању са најмање остварених 240 ЕЦТС бодова и стручно звање у одређеној области или еквивалент. Доносилац овог правилника указује и на одредбу члана 2. став 2. овог акта, према којем лице које је у свом студијском програму стекло академску титулу и стручно звање дипломирани или професор у одређеном научном пољу или научној области на двопредметној групи, једнако је верификовано за извођење наставе у средњој школи из једног и другог предмета. У погледу оспореног Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, у одговору се потврђују наводи даваоца иницијативе да овим правилником није прописано да лица која имају звање професор историје и географије могу предавати те наставне предмете у гимназији, те да се ово нормативно рјешење подједнако односи на сва лица која се налази у истој правној ситуацији.

            Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 34/15 и 83/15) донио је министар просвјете и културе на основу члана 75. став 7. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12). Оспореним чланом 3. овог акта прописано је да наставу у гимназији могу изводити лица која имају одговарајућу врсту стручне спреме за одговарајући предмет прописан у табели о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, која се налази у Прилогу 1. овог правилника и чини његов саставни дио. Тачкама 8. и 9. овог прилога је прописано да је за предмет историја потребна стручна спрема професор историје, дипломирани историчар или професор историје и латинског, а за предмет географија професор географије или дипломирани географ.   

            Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/12, 80/14 и 83/15) донио је министар просвјете и културе на основу члана 76. став 7. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09 и 104/11) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10). Оспореним чланом 4. овог правилника прописано је да наставу и друге облике образовно-васпитног рада општеобразовних предмета могу изводити наставници у средњим техничким и средњим стручним школама који имају одговарајућу стручну спрему у складу са стручним спремама које су утврђене Прилогом број 1, који је саставни дио овог правилника. Тачкама 8. и 9. овог прилога је прописано да је за предмет историја потребна стручна спрема професор историје или дипломирани историчар, а за предмет географија професор географије или дипломирани географ.   

            У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба предметних правилника, Суд је имао у виду да према одредбама тачака 4, 5, 11. и 12. Амандмана XXXИИ на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, уставност и законитост, остваривање и заштиту људских права и слобода, систем јавних служби, радне односе и образовање. Поред тога, чланом 39. став 3. Устава утврђено је да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција, а према члану 48. став 1. Устава, права и слободе зајемчени овим уставом се не могу одузети ни ограничити.

Сходно наведеним уставним овашћењима, Законом о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) уређена је дјелатност средњег образовања и васпитања као дио јединственог система образовања, оснивање и престанак рада средње школе, статус ученика, наставника, стручних сарадника и осталих радника, руковођење и управљање школом, као и друга питања од значаја за средње образовање. Овим законом је, између осталог, прописано: да је средње образовање дјелатност од општег друштвеног интереса (члан 1. став 2), да послове наставника и стручног сарадника има право да обавља лице које осим услова утврђених законом којим се уређују радни односи, испуњава и услов да има одговарајући ниво образовања ‒ завршен први циклус студијског програма у четворогодишњем трајању, са најмање остварених 240 ЕЦТС бодова (члан 75. став 1. тачка а)), те да министар просвјете и културе доноси Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама и Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији (члан 75. ст. 6. и 7). 

Приликом разматрања оспорених одредаба Суд је такође узео у обзир да је чланом 69. ст. 1. и 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16) прописано да органи управе доносе правилнике, наредбе и упутства, а да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе, те да према члану 82. став 2. истог закона, министар, између осталог, доноси прописе из члана 69. став 1. овог закона.

            Имајући у виду наведене законске и уставне одредбе, Суд је оцијенио да је министар просвјете и културе био овлашћен да донесе оспорене правилнике, којима су, с циљем провођења Закона о средњем образовању и васпитању, разрађене одредбе овог закона које се односе на ниво образовања ‒ стручну спрему коју морају имати наставници и стручни сарадници у гимназији и средњим техничким и стручним школама. Оспореним одредбама ових правилника прописана је стручна спрема која је потребана за извођење наставе у предметима историја и географија.

Оцјењујући оспорене норме предметних правилника, Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено уставно начело из члана 39. став 3. Устава, на које се указује у иницијативи. По оцјени Суда, овакво нормирање је одраз цјелисходне процјене доносиоца ових општих аката у регулисању питања потребне стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији и средњим техничким и стручним школама. Због тога, у конкретном случају није дошло до повреде уставних гаранција о доступности радног мјеста под истим условима, како то сматра давалац иницијативе.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених одредаба Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији и Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

         На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и   судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.