На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 10. децембра 2015. године, д о н и ј е л о   ј е

О Д Л У К У

       Утврђује се да Одлуком о избору чланова у Комисију за спровођење референдума број: 02/1-021-1109/15, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. септембра 2015. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

О б р а з л о ж е њ е

      Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 9. новембра 2015. године Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03.1/I-589/15 од 9. новембра 2015. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о избору чланова у Комисију за спровођење референдума број: 02/1-021-1109/15, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. септембра 2015. године. Уз наведени акт достављена је предметна одлука, затим Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број 03.2-5-50/15 од 1. октобра 2015. године, као и Образложење ове одлуке број: 03.2-5-50/15-1 од 8. октобра 2015. године. У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Шестој сједници, одржаној 23. септембра 2015. године изгласала Одлуку о избору чланова у Комисију за спровођење референдума, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, ова одлука достављена на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је предметном одлуком повријеђен витални национални интерес овог народа. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметне одлуке, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да одлучи да ли је Одлуком о избору чланова у Комисију за спровођење референдума повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

    Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 16. новембра  2015. године донијело рјешење број УВ-4/15 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о избору чланова у Комисију за спровођење референдума број: 02/1-021-1109/15, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. септембра 2015. године. Вијеће је, наиме, утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавјештење о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса овом вијећу доставила предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске, да је за одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса гласало свих седам присутних чланова Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа, да се о наведеном захтјеву бошњачког народа гласало по процедури за заштиту виталног националног интереса, те да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа, као ни сагласност Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа.  

   Сагласно члану 50. став 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 17. новембра 2015. године Клубу делегата српског народа, Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.

    Народна скупштина Републике Српске, Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговор на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.

     На захтјев Вијећа, Народна скупштина Републике Српске је 19. новембра 2015. године доставила документацију везану за поступак избора и биографије чланова Комисије за спровођење референдума.

    Одлуку о избору чланова у Комисију за спровођење референдума Народна скуппштина Републике Српске је изгласала на сједници одржаној 23. септембра 2015. године, под бројем: 02/1-021-1109/15, на основу члана 70. став 1. тачка 8. Устава Републике Српске, члана 56. став 1. тачка 5, члана, 182. и члана 186. ст. 1. и 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), у вези са чл. 17. и 19. Закона о референдуму и грађанској иницијативи („Службени гласник Републике Српске“ број 42/10), а након разматрања Извјештаја Комисије за избор и именовање. Према члану 1. ове одлуке у Комисију за спровођење референдума изабрани су: Жељко Мирјанић, предсједник, те чланови Љиљана Дабић, Вили Куљанац, Драгољуб Рељић, Миле Дмичић, Жељко Шкондрић, Драган Ристић, Добрила Дринић Малић и Дарко Кременовић. Према члану 2. ове одлуке иста ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

   У поступку одлучивања о меритуму предметног захтјева Вијеће је имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.

   Вијеће је, надаље, констатовало да се највећи дио навода садржаних у Образложењу које је достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа односи на изношење става, односно неслагања са Одлуком о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-882/15, коју је Народна скупштина Републике Српске усвојила 15. јула 2015. године, односно сви наводи о повреди виталног националног интереса бошњачког народа су изнесени само у односу на ову одлуку. У образложењу се, наиме, истиче да је наведена одлука супротна Уставу БиХ, те да свака правна и фактичка радња, предузета са циљем припремања и провођења исте, истовремено представља повреду виталног националног интереса бошњачког народа. Како се даље наводи, институције Босне и Херцеговине су неопходне за остваривање правне заштите и једнаког третмана свих грађана пред правосудним инсититуцијама, због чега Одлука о расписивању републичког референдума, са неуставним референдумским питањем на које се грађани требају изјаснити, има антидејтонска и неуставна обиљежја, те као таква доводи до повреде виталних националних интереса бошњачког народа. Такође се наводи да су Закон о Суду Босне и Херцеговине и Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине саставни дио правног система БиХ и битан елеменат владавине права, тако да се не могу доводити у питање путем референдума у било којем од ентитета. Клуб делегата бошњачког народа наглашава да се оспоравањем државних институција угрожава витални национални интерес овог народа, јер се доводи у питање процесуирање најтежих облика ратних злочина почињених над бошњачким и другим народима, као и то да се у Републици Српској не може проводити референдум о питањима која су у надлежности БиХ, нити о одлукама које је донио Високи представник. У погледу ове одлуке, Вијеће је својом Одлуком број УВ-2/15 од 9. септембра 2015. године утврдило да њоме није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

    У погледу оспорене Одлуке о избору чланова у Комисију за спровођење референдума, у Образложењу се износи став да је ова одлука противна члану 17. став 2. Закона о референдуму и грађанској иницијативи („Службени гласник Републике Српске“ број 42/10), јер је састав ове комисије једнонационалан и не задовољава критеријум заступљености политичких странака, конститутивних народа и групе Осталих, како је то предвиђено овом законском одредбом. Клуб делегата бошњачког народа је мишљења да је предметна одлука супротна и посљедњој алинеји преамбуле Устава Босне и Херцеговине, као и принципима једнакоправности и конститутивности народа, који су саставни дио Устава Републике Српске, с тим да не прецизира у чему се, конкретно, састоји повреда виталног националног интереса бошњачког народа у овој одлуци.

    Како из наведеног произлази, Клуб делегата бошњачког народа повреду уставног принципа једнакоправности и конститутивности народа, као једног од сегмената виталног националног интереса, у конкретном случају доводи у везу са чланом 17. став 2. Закона о референдуму и грађанској иницијативи. Овом законском одредбом прописано је да предсједника и чланове Комисије за спровођење референдума предлаже надлежно скупштинско радно тијело, на приједлог политичких странака заступљених у органу који је расписао референдум, при чему се води рачуна о заступљености политичких странака, конститутивних народа и групе Осталих. У вези са овом одредбом је, по оцјени Вијећа, и члан 19. став 2. истог закона, којим је, између осталог, одређено да Републичку комисију именује Народна скупштина, на приједлог надлежног скупштинског радног тијела.

    На основу документације која је достављена Вијеће је утврдило да је Комисија за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске, поступајући по одредбама Закона о референдуму и грађанској иницијативи, дописом број: 02/4.01-1-011-1335-1/15 од 16. јула 2015. године, од клубова посланика политичких странака заступљених у овом законодавном тијелу тражила да доставе приједлоге за избор чланова Републичке комисије за спровођење референдума, према утврђеним квотама учешћа посланичких клубова у саставу ове комисије. Вијеће је такође утврдило да ни након поновљеног захтјева Комисије за избор и именовање од 17. августа 2015. године нису све политичке странке које су заступљене у Народној скупштини доставиле приједлог кандидата за избор у Комисију за спровођење референдума. Примјера ради, од Коалиције Домовина је у више наврата (16. јула, 17. августа и 8. септембра 2015. године) тражено, од стране Комисије за избор и именовање Народне скупштине, да достави своје приједлоге за састав републичке Комисије за спровођење референдума. Након што је запримила и размотрила приједлоге кандидата политичких странака које су одговориле на захтјев, Комисија за избор и именовање је сачинила Извјештај број: 02/4.01-1-011-1674-1/15 од 17. септембра 2015. године и Народној скупштини, сходно расположивим приједлозима, предложила кандидате за предсједника и чланове Комисије за спровођење референдума. Народна скупштина је, након разматрања овог извјештаја Комисије за избор и именовање, на основу овлашћења из члана 70. став 1. тачка 8. Устава, члана 56. став 1. тачка 5, члана, 182. и члана 186. ст. 1. и 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске, у вези са чл. 17. и 19. Закона о референдуму и грађанској иницијативи, на Шестој сједници, одржаној 23. септембра 2015. године, донијела оспорену одлуку којом је изабрала предсједника и чланове Комисије за спровођење референдума. Вијеће је констатовало да су сви кандидати, предложени од стране парламентарних политичких партија које су доставиле своје приједлоге, изабрани у наведену комисију.

   Имајући у виду изложено, Вијеће је оцијенило да оспорена Одлука о избору чланова у Комисију за спровођење референдума не доводи до повреде ниједног од права из круга виталних националних интереса конститутивних народа, који су дефинисани чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске. Наиме, одредба члана 17. став 2. Закона о референдуму и грађанској иницијативи, у дијелу у којем нормира заступљеност конститутивних народа у Комисији за спровођење референдума је упућујућег, а не императивног карактера, јер прописује да се, након што политичке странке заступљене у органу који је расписао референдум предложе кандидате, „... води рачуна о заступљености политичких странака, конститутивних народа и групе Осталих.“ Дакле, Народна скупштина је, у конкретном случају, поступајући у складу са одредбом члана 19. став 2. Закона о референдуму и грађанској инцијативи, на основу достављених приједлога парламентарних политичких странака које су одговориле на захтјев Комисије за избор и именовање, именовала Комисију за спровођење референдума.  При томе, по оцјени Вијећа, када се имају у виду одредбе члана 17. став 2. и члана 19. став 2. Закона о референдуму и грађанској иницијативи, Народна скупштина Републике Српске није у могућности да у ову комисију именује лица која нису предложена од стране парламентарних политичких странака. 

   Поред наведеног, Вијеће је утврдило да Комисија за спровођење референдума нема статус јавне институције, нити органа законодавне, извршне или судске власти, за које, према члану 97. Устава, допуњеног Амандманом LXXXV на Устав и чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, постоји утврђена обавеза адекватне заступљености конститутивних народа.

     У погледу навода подносиоца захтјева да је оспореном одлуком дошло до повреде преамбуле Устава Босне и Херцеговине, Вијеће указује на то да захтјев за заштиту виталног националног интереса може разматрати само у односу на Устав Републике Српске. 

     На основу изложеног Вијеће је одлучило као у диспозитиву ове одлуке.

     Ову одлуку донијело je Вијеће за заштиту виталног интереса у саставу: предсједавајући Златко Куленовић, предсједник Уставног суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Амор Букић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.