Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: UV- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

           На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 11. августа 2016. године, д о н и ј е л о  ј е

 

О  Д  Л  У  К  У

 

           Утврђује се да чланом 15. став 1, те чл. 30, 31, 32, 33, 34, 35. и 44. став 2. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. јуна 2016. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. 

                                                                                     

О б р а з л о ж е  њ  е

 

           Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 18. јула 2016. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број: 03.1/I-311/16 од 18. јула 2016. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о јавним тужилаштвима Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. јуна 2016. године. Уз наведени акт достављен је предметни закон,  Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03.2-5-110/16 од 4. јула 2016. године, Образложење ове одлуке број: 03.2-5-110/16-1 од 8. јула 2016. године, те Амандмани са образложењем под бројем: 03.2-5-110/16-2 од 8. јула 2016. године, које је Клуб делегата бошњачког народа поднио на овај закон. У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Тринаестој сједници, одржаној 23. јуна 2016. године изгласала Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске, број:02/1-021-789/16, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овим законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса да одлучи да ли је Законом о јавним тужилаштвима Републике Српске повријеђен витални национални  интерес бошњачког народа.  

           Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 22. јула 2016. године донијело рјешење број УВ-6/16 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у члану 15. став 1, те чл. 30, 31, 32, 33, 34, 35. и 44. став 2. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној  23. јуна 2016. године. Вијеће је, наиме, утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавјештење о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса овом вијећу доставила предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске, да је за одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса гласало свих седам присутних чланова Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа, да се о наведеном захтјеву бошњачког народа гласало по процедури за заштиту виталног националног интереса, те да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа, као ни сагласност Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа.

            Сагласно члану 50. став 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 114/12 и 29/13), Вијеће је 22. јула 2016. године, Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа. 

            Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису дали одговор на рјешење о прихватљивости захтјева.                                                      

            У одговору који је на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа доставила Народна скупштина Републике Српске наведено је: да предметни захтјев није утемељен на Уставу Републике Српске, да подносилац захтјева погрешно тумачи поменуте уставне одредбе; да је незадовољан оспореним законским рјешењима и да су амандмани, поднесени на предметни закон, упућујућег карактера. Надаље, сматрају да се захтјев Клуба делегата бошњачког народа, у суштини, не односи на заштиту виталног националног интереса, већ на апстрактну оцјену уставности, и у прилог томе наводе Одлуку Вијећa за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске број: УВ – 2/11 од 18. маја 2011. године, којом је утврђено да Законом о катастру Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 22. фебруара 2011. године није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа и Одлуку број: УВ – 4/16 од 22. јуна 2016. године, којом је утврђено да се чл. 4, 13, 17, 76, 83, и 138. Закона о полицији и унутрашњим пословима, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 7. априла 2016. године није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. Такође, сматрају да покретање поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа представља злоупотребу овог уставног института, односно да је дошло до самовољног проширења овлашћења Вијећа народа Републике Српске из области заштите виталног националног интереса, утврђене чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII и LXXXII на Устав Републике Српске. Поред тога, истиче да се да је оспореним законским рјешењем, у општем интересу, нормативно уређено постојеће стање у предметној области, те да се оспорене законске одредбе једнако односе на све адресате, да су анационалане и никога не доводе у дискриминирајући положај.   

           Одредбом члана 15. став 1. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске је прописано да су службени језици који се користе у тужилаштвима језик српског, језик бошњачког и језик хрватског народа, а службена писма су ћирилица и латиница. 

           Чланом 30. овог закона је прописано да за тужиоца може да буде именовано лице које испуњава сљедеће опште услове: 1) да је држављанин Босне и Херцеговине, 2) да испуњава опште здравствене услове за обављање послова тужиоца, 2) да има диплому правног факултета из Босне и Херцеговине или бивше СФРЈ стечену до 6. априла 1992. године, или неког другог правног факултета, под условом да је диплома коју је издао тај факултет нострификована у складу са законом и 4) да има положен правосудни испит у Босни и Херцеговини или у бившој СФРЈ до 6. априла 1992. године или у некој другој држави, под условом да је увјерење о положеном правосудном испту нострификовано у складу са законом.                                                                                                                                                        

           Према члану 31. овог закона, за окружног тужиоца може бити именовано лице које осим услова из члана 30. овог закона има најмање три године искуства у раду на правним пословима након положеног правосудног испита. 

           Одредбама члана 32. овог закона је прописано да за главног окружног тужиоца и замјеника главног окружног тужиоца може бити именовано лице које осим услова из члана 30. овог закона има најмање пет година искуства у раду као судија, тужилац, адвокат или друго релевантно правно искуство након положеног правосудног испита (став 1), да главни окружни тужилац и замјеник главног окружног тужиоца мора имати доказане руководне и организацијске способности битне за рад ових тужилаштава (став 2), да се главни окружни тужилац и замјеник главног окружног тужиоца именују на мандат од пет година и могу бити поново именовани (став 3).   

           Чланом 33. овог закона је прописано да за републичког тужиоца може бити именовано лице које осим услова из члана 30. овог закона има најмање пет година искуства у раду као судија, тужилац, адвокат или друго релевантно правно искуство након положеног правосудног испита.

           Према члану 34. овог закона, за главног републичког тужиоца и замјеника главног републичког тужиоца може бити именовано лице које осим услова из члана 30. овог закона има најмање осам година искуства у раду као судија, тужилац, адвокат или друго релевантно правно искуство након положеног правосудног испита, као и доказане руководне и организацијске способности битне за рад тог тужилаштава (став 1), те да се главни републички тужилац и замјеник главног републичког тужиоца именују на мандат од шест година и могу бити поново именовани  (став 2).

           Чланом 35. овог закона је прописано да се тужилац именује на мандат који није ограничен, а који престаје: 1) смрћу, 2) на лични захтјев, 3) када наврши 70 година живота и 4) када буде разријешен дужности из разлога који су утврђени законом. 

           Одредбом члана 44. став 2. овог закона је прописано да структура радника тужилаштва треба да одражава националну структуру становништва према посљедњем попису.                                                                                                                                                                                  

           У поступку оцјењивања да ли је оспореним одредбама предметног закона дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа, Вијеће је имало у виду да у складу са тачком 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република, између осталог, уређује и обезбјеђује, организацију, надлежности и рад државних органа, члан 128. став 2. Устава Републике Српске којим је утврђено да се оснивање, организација и надлежности јавног тужилаштва уређују законом, те члан 70. став 1. тачка 2. Устава којом је утврђено да  Народна скупштина Републике Српске, између осталог, доноси законе.

           Вијеће је такође имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Поред тога, у конкретном случају релевантна је и одредба члана 5. став 1. алинеја 2. Устава, којом је утврђено да се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних интереса конститутивних народа.

           Чланом 7. став 1. Устава Републике Српске, који је замијењен Амандманом LXXI, утврђено је да су службени језици Републике Српске језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа и да су службена писма ћирилица и латиница.                                                                                                                                                                                                                                

           Чланом 97. Устава, који је допуњен Амандманом LXXXV, утврђено је:

          "Конститутивни народи и група Осталих ће бити пропорционално заступљени у јавним институцијама у Републици Српској.

           Као уставни принцип, таква пропорционална заступљеност ће се базирати на попису из 1991. године, док се Анекс 7. у потпуности не проведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине. Овај општи принцип ће се прецизирати ентитетским законима. Ти закони ће утврдити конкретне рокове и регулисаће горе поменути принцип у складу са регионалном етничком структуром ентитета. 

           "Јавне институције", као што је поменуто у горњем тексту, су министарства у Влади Републике Српске, општински органи власти, окружни судови у Републици Српској, као и општински судови у Републици Српској ."    

           Разматрајући овај захтјев Вијеће је, прије свега, констатовало да је у Образложењу које је достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено да Клуб делегата бошњачког народа сматра да одредбе члана 15. став 1, те чл. 30, 31, 32, 33, 34, 35. и 44. став 2. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске, доводе до повреде виталног националног интереса бошњачког народа, јер нису у сагласности са чланом 7. став 1. и чланом 97. Устава Републике Српске допуњеног Амандманом LXXXV, који гарантује поштовање принципа националне заступљености. Наиме, овај клуб сматра да је питање језика уређено супротно Одлуци Уставног суда Босне и Херцеговине број У 7/15 од 26. маја 2016. године, којом је утврђено да је прва реченица члана 7. став 1.  Устава Републике Српске у дијелу који гласи: "језик бошњачког народа" у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Такође се истиче да је поменута уставна одредба неутрална и да садржи право сваког конститутивног народа и осталих грађана, па тако и конститутивног бошњачког народа, да језик којим говоре назову именом којим желе, тј. српски, босански и хрватски језик. Надаље, Клуб делегата бошњачког народа сматра да ентитет Република Српска уређивањем питања услова и мандата за вршење тужилачке функције задире у надлежност институција Босне и Херцеговине, односно Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине, што није прихватљиво. Поред тога, овај клуб наводи да се повреда виталног националног интереса бошњачког народа састоји и у томе што предметним законом није прецизирано да структура радника тужилаштва треба да одражава националну структуру становништва према попису из 1991. године, већ да треба да одражава националну структуру становништва према посљедњем попису, тј. попису из 2013. године који није верификован.

           Полазећи од наведених одредби Устава и Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске, те узимајући у обзир одговор Народне скупштина Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, Вијеће је оцијенило да нормирањем као оспореним Законом није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

           Разматрајући предметни захтјев Вијеће је, прије свега утврдило да је законодавац поступио у складу са уставним овлашћењима када је дефинисао службене језике и службена писма која се користе у тужилаштвима, одредио услове и мандат за вршење тужилачке функције, те структуру радника тужилаштва.    

           Вијеће је, такође, утврдило да наводи о повреди виталног интереса бошњачког народа у члану 15. став 1, те чл. 30, 31, 32, 33, 34, 35. и 44. став 2. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске, не указују на повреду ниједног од права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа посебно утврђених чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске.

           Наиме, подносилац захтјева, образлажући свој став о повреди виталног националног интереса бошњачког народа одредбом члана 15. став 1. предметног закона, указује на Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број У 7/15 од 26. маја 2016. године, којом је утврђено да је прва реченица члана 7. став 1.  Устава Републике Српске у дијелу који гласи: "језик бошњачког народа" у складу са Уставом Босне и Херцеговине, те износи модалитете назива језика конститутивних народа и осталих грађана у пракси. Вијеће је оцијенило да чињеница што овај закон не садржи нормативно рјешење у смислу захтјева Клуба делегата бошњачког народа не може бити предмет поступка заштите виталног националног интереса, нити доводи до повреде виталног националног интереса ни једног конститутивног народа, па тако ни бошњачког. Напротив, анализирајући садржај предметне одредбе, Вијеће је утврдило да овакво прописивање представља сигурну основу за остварење права сваког конститутивног народа и осталих грађана, па тако и конститутивног бошњачког народа, да језик којим говоре назову именом којим желе.

           У погледу навода из захтјева Клуба делегата бошњачког народа да се одредбама чл. 30, 31, 32, 33, 34. и 35. Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске задире у надлежност институција Босне и Херцеговине, односно Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине, Вијеће је, имајући у виду члан 115. став 1. Устава Републике Српске, којим је утврђено да Уставни суд Републике Српске одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом Републике Српске, утврдило да није у његовој надлежности да разматра сагласност Закона са законима Босне и Херцеговине. 

           Разматрајући захтјев Клуба делегата бошњачког народа да се одредба члана 44. став 2. Закона прецизира тако да структура радника тужилаштва треба да одражава националну структуру становништва према попису из 1991. године, а не како је прописано према посљедњем попису, Вијеће је оцијенило да чињеница што овај закон не садржи нормативно рјешење у смислу овог захтјева не може бити предмет поступка заштите виталног националног интереса, нити доводи до повреде виталног националног интереса ниједног конститутивног народа, па тако ни бошњачког. Вијеће, наиме, може оцјењивати само постојеће одредбе Закона, у форми и садржини у којој су прописане, а могућа законска рјешења као и њихова примјена се, са аспекта заштите виталног националног интереса како га утврђује Устав Републике Српске, не могу разматрати. Ова одредба, Вијеће је оцијенило, по свом садржају не прави разлику по националном критерију међу субјектима, односно радницима тужилаштва, нити је прописана било каква забрана или немогућност да Бошњаци, исто као и припадници других народа, на законом прописан начин, стекну статус радника у тужилаштву.          

          Сагласно наведеном, Вијеће је оцијенило да оспорене одредбе Закона о јавним тужилаштвима Републике Српске не представљају повреду виталног националног интереса ниједног конститутивног народа, у конкретном случају бошњачког конститутивног народа. 

           На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке.

          Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајућа Вијећа Ирена Мојовић, предсједник Уставног суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић и проф. др Душко Медић.

                                                                                                  

Број: УВ-6/16

11. августа 2016. године 

 

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋА

Вијећа за заштиту виталног интереса

Уставног суда Републике Српске

Ирена Мојовић, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>