На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 27. априла 2016. године, д о н и ј е л о  ј е

О Д Л У К У

       Утврђује се да члановима 4. и 9. Закона о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 11. фебруара 2016. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

О б р а з л о ж е њ е

    Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 31. марта 2016. године Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/И-143/16 од 31. марта 2016. године којим се, на основу захтјева Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 11. фебруара 2016. године. Уз наведени акт достављен је предметни закон, затим Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број 03.2-5-80/16 од 22. фебруара 2016. године, Образложење ове одлуке број 03.2-5-80/16-1 од 2. марта 2016. године, као и Амандмани које је 14. марта 2016. године под бројем 03.2-5-80/16-2 Клуб делегата бошњачког народа дао на поменути закон. У акту предсједавајуће Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на Деветој сједници, одржаној 11. фебруара 2016. године, изгласала Закон о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала број 02/1-021-128/16, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овим законом повријеђен витални национални интерес овог народа. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса да одлучи да ли је Законом о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

     Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 7. априла  2016. године донијело рјешење број УВ-3/16 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа Закону о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 11. фебруара 2016. године. Вијеће је, наиме, утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавјештење о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса овом вијећу доставила предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске, да је за одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса гласало свих осам присутних чланова Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа, да се о наведеном захтјеву бошњачког народа гласало по процедури за заштиту виталног националног интереса, те да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа, као ни сагласност Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа. 

   Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12 и 29/13), Вијеће је 7. априла 2016. године, Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.

   Народна скупштина Републике Српске у одговору на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа износи став да предметни захтјев није утемељен на Уставу Републике Српске. Прије свега, у одговору се наводи да се, посматрајући са формалног аспекта, овај захтјев односи на апстрактну оцјену уставности, што не може бити предмет одлучивања у поступку заштите виталног националног интереса, због чега овако конципиран захтјев представља превасходно злоупотребу овог уставног института. По мишљењу Народне скупштине, и са материјалноправног аспекта захјев није утемељен на Уставу, те је евидентно да је неконзистентан и да садржи непотпуно и погрешно тумачење Устава. Поред тога, како се истиче, у захтјеву се паушално износе наводи о повреди виталног националног интереса бошњачког народа, као и претпоставке и предвиђања да, примјеном оспорених законских одредаба, одређена именовања неће бити проведена у складу са Уставом. Народна скупштина истиче да није неопходно, а ни могуће, да се у свако законско рјешење уграђују текстови одређених одредаба Устава, како би се, према наводима подносиоца захтјева, те одредбе и примијениле. Надаље, у одговору се износи мишљење да Вијеће народа Републике Српске, оваквим захтјевом излази из уставног оквира којим је дефинисан његов дјелокруг рада и надлежности, јер члан 70. Устава, допуњен амандманима LXXVII и LXXXII, који прописују ингеренције Вијећа народа у сфери заштите виталног националног интереса, не предвиђа могућност да ова институција, кроз институт заштите виталног националног интереса, тражи апстрактну оцјену уставности закона, као што је то овдје случај. Коначно, Народна скупштина истиче да је оспорени закон потпуно анационалан и не доводи у дискриминирајући положај било који конститутивни народ у смислу виталног националног интереса     

     Чланом 4. Закона о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала прописано је: да Посебно одјељење тужилаштва чине замјеник главног републичког тужиоца - специјални тужилац (у даљем тексту: специјални тужилац) и републички тужиоци распоређени у Посебно одјељење тужилаштва који за свој рад одговарају главном републичком тужиоцу Републике Српске (став 1), да Посебним одјељењем тужилаштва руководи специјални тужилац (став 2), да се специјални тужилац именује по прописима и поступку као и замјеник главног републичког тужиоца Републике Српске (став 3), да након истека мандата или у случају подношења оставке на ову функцију, специјални тужилац наставља да обавља функцију републичког тужиоца (став 4), да главни републички тужилац Републике Српске, на приједлог специјалног тужиоца, распоређује одређени број именованих републичких тужилаца у Посебно одјељење тужилаштва (став 5), да главни републички тужилац, на приједлог специјалног тужиоца, а у складу са потребама рада Републичког тужилаштва, може распоредити републичке тужиоце у Посебно одјељење и из Посебног одјељења у Опште одјељење (став 6).

    Према члану 9. овог закона, тужилачки истражиоци се преузимају споразумом из реда овлашћених службених лица запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске или лица запослених у безбједносним агенцијама за спровођење закона у Босни и Херцеговини, а предност имају кандидати који имају доказано специјализовано искуство у области борбе против коруптивних кривичних дјела и организованог криминала (став 1), а ближи услови за именовање и број тужилачких истражилаца одређују се Правилником о унутрашњој организацији и пословању Тужилаштва Републике Српске (став 2).   

     У поступку одлучивања о меритуму предметног захтјева Вијеће је имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.

   Поред тога, приликом разматрања овог захтјева, Вијеће је констатовало да је у Образложењу које је достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено да Клуб делегата бошњачког народа сматра да одредбе чл. 4. и 9. Закона о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала доводе до повреде виталног националног интереса бошњачког народа, јер нису у сагласности са чланом 97. Устава Републике Српске, допуњеног Амандманом LXXXV, који гарантује поштовање принципа националне заступљености. Наиме, у Образложењу се износи став да члан 4. предметног закона, који уређује организацију и састав Посебног одјељења Републичког тужилаштва, не обезбјеђује пропорционалну националну заступљеност у складу са чланом 97. Устава који је допуњен Амандманом LXXXV, те да у конкретном случају треба имати у виду и одредбу члана 4. став (4) Закона о Високом судском и тужилачком вијећу Босне и Херцеговине, према којем састав овог вијећа, у правилу, одражава састав народа Босне и Херцеговине, као и члана 43. истог закона, којим је прописано да је неопходно примјењивати одредбе којим се уређују једнака права и заступљеност конститутивних народа и осталих. Надаље, у погледу члана 9. оспореног закона, који се односи на именовање тужилачких истражилаца, у Образложењу се наводи да је неадекватно законско рјешење према којем се ова лица преузимају споразумом из реда овлашћених службених лица у Министарству унутрашњих послова Републике Српске или лица запослених у безбједносним агенцијама за спровођење закона у БиХ, односно да припадници специјализоване јединице који се баве посебном формом криминала и друштвене опасности не могу бити именовани насумичним избором који не подлијеже принципу јавности и пропорционалне националне заступљености, како би се обезбиједио кадар који је имун на политичке и друге интересне утицаје. Клуб делегата бошњачког народа у Образложењу коначно истиче да је, сходно одредби члана 97. Устава, потребно извршити измјене и допуне чл. 4. и 9. предметног закона, уважавајући општи уставни принцип пропорционалне националне заступљености, како би се осигурала, између осталог, заштита виталног националног интереса Бошњака у Републици Српској.

   Вијеће је такође констатовало да се приједлогом Амандмана број 03.2-5-80/16-2 од 14. марта 2016. године, које је Клуб делегата бошњачког народа дао на предметни закон, тражи да се у члановима 4, 9. и 12. став 3. овог закона додају норме према којима се именовање лица на које се односе ове законске одредбе врши у складу са одговарајућим одредбама Устава Републике Српске којима се уређују једнака права и равноправна национална заступљеност конститутивних народа, водећи рачуна о једнакости полова.   

   Како из наведеног Образложења и Амандмана произлази, суштина позивања на повреду виталног националног интереса бошњачког народа у конкретном случају, огледа се у томе да чланови 4. и 9. Закона о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала не садрже одредбе о пропорционалној националној заступљености конститутивних народа, како је то утврђено Амандманом LXXXV, којим је допуњен члан 97. Устава.        

    У вези са наводима у погледу члана 4. предметног закона Вијеће указује на то да се поступак именовања тужилаца у Босни и Херцеговини, па тако и тужилаца у Републици Српској, проводи у складу са одредбама Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08). Наиме, према члану 17. тачка (2) овог закона, Високи судски и тужилачки савјет БиХ именује главне тужиоце, замјенике главног тужиоца и тужиоце у сва тужилаштва на државном, ентитетском, кантоналном и окружном нивоу у Босни и Херцеговини, укључујући и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, док је чланом 18. тач. г) и х) истог закона прописано да овај савјет има надлежности наведене у члану 17. овог закона у односу на правосуђе у БиХ, што обухвата, између осталог, Републичко тужилаштво и окружна тужилаштва у Републици Српској. Поред тога, према члану 43. став 2. овог закона, Савјет примјењује одговарајуће уставне одредбе којим се уређују једнака права и заступљеност конститутивних народа и осталих.

   Како из наведеног произлази, сви носиоци тужилачке функције у Републици Српској именују се од стране Високог судког и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, при чему је овај савјет обавезан да, сходно наведеној одредби члана 43. став 2. Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, у процесу именовања лица на ове функције, води рачуна о једнаким правима и заступљености конститутивних народа. С обзиром на то да се одредба члана 4. Закона о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала односи на Посебно одјељење Републичког тужилаштва Републике Српске, које је једна од организационих јединица у оквиру овог тужилаштва, адекватна заступљеност конститутивних народа у конкретном случају није доведена у питање, јер већ приликом именовања тужилаца од стране Високог судског и тужилачког савјета БиХ овај критеријум мора бити заступљен. Због тога, по оцјени Вијећа, чланом 4. предметног закона није повријеђен витални национални интерес бошљачког народа.

   У погледу члана 9. предметног закона, Вијеће је такође оцијенило да оваквим прописивањем није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. Прије свега, наводи о повреди виталнног националног интереса у односу на ову одредбу су, по оцјени Вијећа, паушални и произвољни, и не указују на који начин је у конкретном случају дошло до овакве повреде. Наиме, ова законска одредба се односи на начин избора лица на мјесто тужилачких истражилаца у оквиру Јединице за истраге и безбједност, која је саставни дио Посебног одјељења Републичког тужилаштва. Према овом закону, тужилачки истражиоци су овлашћена службена лица која обављају послове и задатке из надлежности Јединице за истраге и безбједност, а преузимају се споразумом из реда овлашћених службених лица запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске или лица запослених у безбједносним агенцијама за спровођење закона у Босни и Херцеговини. Ради се, дакле, о лицима која нису носиоци тужилачке функције, односно не учествују у процесу одлучивања о питањима из домена надлежности тужилаштва, већ су сарадници тужилаца и обављају друге стручне послове за потребе рада овог органа. Стога се, по оцјени Вијећа, не ради о субјектима на које се односе уставне гаранције о пропорционалној националној заступљености у смислу заштите виталних националних интереса, на начин како то тумачи подносилац захтјева, слиједом чега је Вијеће оцијенило да нису основани наводи подносиоца захтјева да је овом одредбом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

     На основу изложеног Вијеће је одлучило као у диспозитиву ове одлуке.

     Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући Амор Букић, предсједник Уставног суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.