На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној фебруара 24. фебруара 2016. године,  д о н и ј е л о  је

О Д Л У К У

          Утврђује се да Закључцима о разматрању Усмене информације министра унутрашњих послова Републике Српске о активностима СИПЕ у општини Нови Град и Закључцима Владе Републике Српске, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 10. децембра 2015. године, под бројем: 02/1-021-1578/15, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

О б р а з л о ж е њ е

       Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 21. јануара 2016. године Уставном суду Републике Српске – Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-24/16 од 20. јануара 2016. године, којим се, на основу захтјева Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закључцима о разматрању Усмене информације министра унутрашњих послова Републике Српске о активностима СИПЕ у општини Нови Град и Закључцима Владе Републике Српске, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 10. децембра 2015. године, под бројем: 02/1-021-1578/15 (у даљем тексту: Закључци). Уз наведени акт достављени су предметни закључци и Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03.2-5-68/15 од 21. децембра 2015. године те Образложење ове одлуке број: 03.2-5-68/15-1 од 29. децембра 2015. године.

       У акту предсједавајуће Вијећа народа Републике Српске наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на 13. посебној сједници одржаној 10. децембра 2015. године изгласала Закључке и да је, у складу са Амандманом LXXXII на Устав Републике Српске, ова одлука достављена на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Такође је наведено да је Клуб делегата бошњачког народа својим актом број: 3.2-5-68/15 од 21. децембра 2015. године одлучио да покрене процедуру за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа због тога што сматрају да се овом одлуком угрожавају витални национални интереси бошњачког народа. С обзиром на то да, како је наведено, Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, нису постигли сагласност о тексту предметне одлуке, предлаже се да Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске одлучи да ли је овим актом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. 

        У образложењу Одлуке о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа, поред осталог, наведено је да Клуб делегата бошњачког народа сматра да се оспореним Закључцима дерогира Закон о државној агенцији за истраге и заштиту, а тиме и многобројни споразуми које је Државна агенција за истраге и заштиту закључила са међународним организацијама, као и Закон о суду Босне и Херцеговине, Закон о тужилаштву Босне и Херцеговине те Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима. У вези са наведеним, истичу да би престанак сарадње институција Републике Српске са институцијама Босне и Херцеговине значио непровођење и непоштовање међународних споразума потписаних са Уредом европске полиције (ЕУРОПОЛ), Уредом за сарадњу са ИНТЕРПОЛ-ом, Сјевероатланском уговорном организацијом (НАТО); Снагама Европске уније (ЕУФОР). Сматрају, такође, да формалноправно није прихватљиво да се, на основу једне Усмене информације, непознате широј јавности, дерогира државна надлежност и доводи у питање и нарушава систем функционисања органа јавне власти на цијелом подручју Босне и Херцеговине. Исто тако, мишљења су да Одлука Владе Републике Српске о „престанку сарадње“ са судском влашћу државе Босне и Херцеговине представља најгрубље кршење Дејтонског мировног споразума и Устава Босне и Херцеговине, као и то да ће, забраном приступа наведеним институцијама, грађани Босне и Херцеговине осјетити несигурност, а Бошњаци у Републици Српској бити под изузетним притисцима и с правом се осјећати угроженим. Наведено објашњавају страдањима Бошњака у XX стољећу, за које тврде да је највеће у њиховој историји, те, по њиховом мишљењу, дискриминаторским положајем Бошњака у структурама Министарства унутрашњих послова Републике Српске, односно малим бројем Бошњака у полицијским органима Републике Српске и довођењем у незавидан положај сигурности њиховог живота и имовине. На основу констатације да се оспореним закључцима Народне скупштине доводи у питање сарадња Републике Српске са Међународним судом правде у Хагу као и даље процесуирање ратних злочина почињених над Бошњацима, те стварања плодног тла за развој тероризма на цијелом простору Републике Српске, истичу да би због оваквог неуставног поступања институција Републике Српске могао бити нарушен уставни поредак Босне и Херцеговине. Наводећи да у овом предмету није могуће амандмански постићи одговарајуће измјене текста Закључака, истичу да Клуб Бошњака одбацује оспорене закључке као неприхватљиве и неутемељене.  

    Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 27. јануара 2016. године донијело Рјешење број УВ-2-16 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закључцима о разматрању Усмене информације министра унутрашњих послова Републике Српске о активностима СИПЕ у општини Нови Град и Закључцима Владе Републике Српске, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 10. децембра 2015. године, под бројем: 02/1-021-1578/15.

       Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске  («Службени гласник Републике Српске» бр. 14/12, 29/13 и 90/14) Вијеће је, 27. јануара 2016. године, Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор наведено рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.

     У одговору Народне скупштина Републике Српске на Рјешење о прихватљивости предметног захтјева, поред уопштене констатације да предметни захтјев није утемељен на Уставу Републике Српске, наведено је: да сматрају потребним да Вијеће размотри да ли оспорени закључци, са формалноправног аспекта, у смислу члана 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII и LXXXII на Устав Републике Српске може бити предмет оцјене овог вијећа; да је, имајући у виду  формални аспект поступка, потребно констатовати да Клуб Бошњака није формулисао свој приједлог амандмана на Закључке, због чега, по њиховом мишљењу, Заједничка комисија Народне скупштине Републике Српске и Вијеће народа Републике Српске, нису ни имали предмет расправе, односно усаглашавања. Такође, наводе да  овај захтјев има сва обиљежја захтјева за оцјену уставности, односно да покретање поступка заштите виталног националног интереса представља, у овом случају, искључиву злоупотребу овог уставног института. Надаље, у одговору је указано и на то да из захтјева клуба Бошњака, поред навода о Закључцима као акту којим се дерогирају наведени закони на нивоу Босне и Херцеговине, најављује „престанка сарадње“ са правосудним институцијама Босне и Херцеговине, међународним судовима и организацијама, крши Дејтонски мировни споразум ствара атмосфера несигурности и угрожености Бошњака, те њиховог дискриминаторног  положаја у структурама Министарства унутрашњих послова, није видљиво на који начин су повријеђени њихови витални национални интереси. Наиме, сматрају да подносилац захтјева није указао како и у чему се састоји дерогација међународних споразума усвајањем Закључака, имајући у виду чињеницу да ови споразуми представљају lex superior у односу на унутрашње право, као и то да чини материјалну грешку у погледу тврдње да се Закључцима доводи у питање сарадња Републике Српске са Међународним судом правде у Хагу, јер је ријеч о сталном међународном суду надлежном за спорове између држава, који не утврђује индивидуалну кривичноправну одговорност као што то чини Међународни кривични суд за бившу Југославију (INTERNATIONAL CRIMINAL TRIBUNAL for FORMER YUGOSLAVIA - ICTY) или Међународни кривични суд (INTERNACIONAL CRIMINAL COURT – ICC). Закључци се, како наводе, односе и једнако примјењују на све адресате, анационални су, и нису дискриминирајући, те не угрожавају виталне националне интересе било којег конститутивног народа. Довођење у корелацију одређених аката Владе Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске са одређеним законским рјешењима али и међународним документима, по њиховом мишљењу,  није правно релевантно за питања повреде виталног националног интереса као и бојазан и претпоставке о будућој не/сарадњи институција на нивоу Босне и Херцеговине. Предлажу да се захтјев Клуба делегата бошњачког народа којим се оспоравају Закључци одбије као неоснован јер  сматрају да није утемељен на Уставу Републике Српске, односно да, у конкретном случају, није повријеђен витални национални интерес ниједног конститутивног народа, како је дефинисано Амандманом LXXVII, којим је допуњен члн 70. Устава Републике Српске.

        Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговор на наведено рјешење.     

     Оспорене Закључке о разматрању Усмене информације министра унутрашњих послова Републике Српске о активностима СИПЕ у општини Нови Град и закључцима Владе Републике Српске број: 02/1-021-1578/15 од 10. децембра 2015. године, Народна скупштина Републике Српске је изгласала на 13. посебној сједници, одржаној 10. децембра 2015. године, под бројем 02/1-021-1578/15, на основу члана  70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чланова 182. 187. став 1. и. 2. и 254. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11). Овим закључцима је констатовано: да Народна Скупштина Републике Српске потврђује да данашњом акцијом Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) у Новом Граду, а која се односи на ненајављени претрес објеката полицијске станице и локалне самоуправе (општине), дошло до тешког кршења Устава Републике Српске и Устава БиХ и закона Републике Српске, те непотребног угрожавања интегритета Министарства унутрашњих послова Републике Српске и узнемиравања грађана и јавности у цијелини (тачка 1); да Народна Скупштина Републике Српске даје пуну подршку закључцима Владе Републике Српске у вези са њеном оцјеном о неуставном и незаконитом поступању СИПЕ на подручју општине Нови Град (тачка 2); да Народна Скупштина Републике Српске оцјењује да је основни услов за даљу сарадњу органа и институција БиХ и Републике Српске провођење уставних надлежности и међусобна координација органа и институција надлежних за обезбјеђивање и провођење владавине права, уставности и законитости (тачка 3); да Народна Скупштина Републике Српске позива представнике Републике Српске у органима и институцијама на нивоу БиХ да одмах спријече даље доношење било којих одлука којима се угрожава уставни интегритет, идентитет и субјективитет Републике Српске, као државотворне јединице БиХ (тачка 4); да Народна Скупштина Републике Српске захтијева од органа и институција Републике Српске да у случају кршења уставних надлежности Републике Српске од стране органа и институција БиХ одмах предузме све мјере и активности у оквиру уставних и законских права и одговорности Републике Српске (тачка 5); да Народна Скупштина Републике Српске позива грађане, јавна гласила и укупну јавност да обезбиједе мирно и уздржано понашање и пруже подршку свим мјерама и активностима које ће донијети органи и институције Републике Српске поводом догађаја у општини Нови Град (тачка 6) и да ови закључци ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

      У поступку одлучивања у меритуму Вијеће је, прије свега, имало у виду, у одговору  Народне скупштине изражену потребу да Вијеће размотри да ли оспорени закључци, са формалноправног аспекта, у смислу члана 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII и LXXXII на Устав Републике Српске, може бити предмет оцјене овог вијећа. У вези с тим, Вијеће је утврдило да се о питањима надлежности Вијећа рјешава у поступку прихватљивости захтјева за утврђивање повреде виталног националног интереса конститутивног народа, о чему је Вијеће одлучило рјешењем о прихватиљивости број: УВ-2/16 од 27. јануара 2016. год., па се оно не може истицати ни разматрати у поступку доношења мериторне одлуке.

       На основу наведених уставних одредби, одредби оспорених закључака и навода Клуба делегата бошњачког народа, те навода из одговора Народне скупштине, Вијеће је утврдило да садржај оспорених закључака не представља материју која се односи на заштиту виталних националних интереса конститутивних народа дефинисаних Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава. Садржај Закључака не може се сматрати повредом права из оквира заштите виталних националних интереса конститутивних народа, сходно тачки 1. Амандмана LXXXVIII на Устав Републике Српске, према којој Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних националних интереса конститутивних народа. Такође, Вијеће је оцијенило да  се  оспорени закључци не могу сматрати питањем виталног националног интереса ниједног конститутивног народа у Републици Српској посебно, јер се одредбе Закључака једнако односе на сваког грађанина Републике и не садрже националне одреднице, те се не могу довести у везу с повредом виталних националних интереса конститутативних народа дефинисаних Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70 Устава.

     У вези са наводима из захтјева Клуба делегата бошњачког народа којим се изражава бојазан и претпоставке о будућој сарадњи институција на нивоу Босне и Херцеговине и непровођење и непоштовање међународних споразума, Вијеће је оцијенило да исти нису правно релевантни за питања повреде виталног националног интереса.

        На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.      

        Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Вијећа Миленко Араповић, предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.