На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 9. септембар 2015. године,  д о н и ј е л о  је

О Д Л У К У

           Утврђује се да Одлуком о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-882/15, од 15. јула 2015, коју је донијела Народна скупштина Републике Српске, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

О б р а з л о ж е њ е

Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 3. августа 2015. године Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-460/15 од 31. јула 2015. године, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о расписивању републичког референдума, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на Десетој посебној сједници, одржаној 15. јула 2015. године, под бројем: 02/1-021-882/15. Уз наведени акт достављена је предметна одлука, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа број: 03.2-5-39/15 од 23. јула 2015. године, те Образложење ове одлуке бр: 03.2-5-39/15-1 од 23. јула 2015. године, као и допунско Образложење бр. 03.2-5-39/15-2 од 30. јула 2015. године. 

У акту предсједавајуће Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на Десетој посебној сједници, одржаној 15. јула 2015. године, изгласала поменуту одлуку, те је исту, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, доставила на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је својим актом број: 03.2-5-39/15 од 23. јула 2015. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа сматрајући да су Одлуком о расписивању републичког референдума повријеђени витални национални интереси бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметне одлуке, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса да донесе одлуку да ли је овим актом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

         Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 10. августа 2015. године донијело рјешење број УВ-2/15 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-882/15, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 15. јула 2015. године. Наиме, Вијеће је утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавјештење о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу доставила предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске, да је Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа једногласно, гласовима свих 7 присутних делегата, донесена у Клубу делегата бошњачког народа, те да се на Четвртој сједници Вијећа народа, одржаној 29. јула 2015. године, о Одлуци Клуба делегата бошњачког народа од 23. јула 2015. године, гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа, као и да Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на Другој сједници, одржаној 30. јула 2015. године, није постигла сагласност поводом овог питања.

            Сагласно члану 50. став 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 10. августа 2015. године Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор наведено рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.

У образложењу и његовој допуни, који су достављени уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, наведено је да Клуб делегата бошњачког народа сматра да је Одлуком о расписивању републичког референдума повријеђен витални национални интерес бошњачког народа, јер се њоме оспоравају државне правосудне институције, чиме се доводи у питање процесуирање најтежих облика ратних злочина почињених над бошњачким и другим народима. Надаље се истиче да Народна скупштина није овлашћена да распише предметни референдум јер се исти тиче материје која је у надлежности Босне и Херцеговине, те да није овлашћена да тражи изјашњавање грађана о коначним и обавезујућим одлукама високог представника. Могуће непровођење одлука високог представника квалификовано је као антидејтонско дјеловање супротно Уставу БиХ, те тиме супротно и виталном националним интересу бошњачког народа. Исто тако, наводи се да чланство БиХ у Европској унији јесте витални национални интерес бошњачког народа, који је, у контексту настојања БиХ да се интегрише у ову заједницу, угрожен могућим укидањем Суда и  Тужилаштва Босне и Херцеговине, као и Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, јер су исти гаранција једнакоправности грађана у БиХ. С обзиром на изложено, истиче се да није могуће амандмански дјеловати на ову одлуку будући да је иста у цјелини неприхватљива за бошњачки народ. Предметним образложењем и допуном указано је и на извјесна правна схватања Уставног суда БиХ која одражавају становишта истог у погледу права Босне и Херцеговине да успостави механизме и институције неопходне за извршење њених надлежности.

Народна скупштина Републике Српске, Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговоре на рјешење о прихватљивости предметног захтјева.

Одлуку о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-882/15 донијела је Народна скупштина Републике Српске на основу члана 70. став 1. тачка 5. Устава Републике Српске, чл. 182, 186. ст. 1. и 2. и члана 226. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/11 и 37/11), те чл. 10. и 11. Закона о референдуму и грађанској иницијативи („Службени гласник Републике Српске“ број 42/10).

Оспореном Одлуком је прописано да: Народна скупштина расписује републички референдум на цијелој територији Републике Српске (тачка I), да референдумско питање гласи: „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске" (тачка II), да се за дан одржавања референдума утврђује прва недјеља по истеку 50 дана од дана ступања на снагу ове одлуке (тачка III), као и да се задужује Влада Републике Српске да обезбиједи средства и техничку подршку потребну за провођење референдума (тачка IV), док Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске" (тачка V).

У поступку оцјењивања да ли је оспореном Одлуком о расписивању републичког референдума дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа Вијеће је имало у виду да, у складу са чланом 70. став 1. тачка 5. Устава, Народна скупштина расписује републички референдум, као и да, у складу са чланом 77. Устава, Народна скупштина може одлучити да о појединим питањима из своје надлежности одлуку донесе након претходног изјашњавања грађана на референдуму.

Поред тога, Вијеће је узело у обзир да је заштита виталних националних  интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматрају 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Такође, Вијеће је имало у виду и  члан 5. став 1. алинеја 2. Устава, према коме се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних  интереса конститутивних народа.

Полазећи од наведених одредаба Устава, одредаба Одлуке о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-882/15, те узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа, Вијеће је оцијенило да оспореном одлуком нису повријеђена права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа, па тако ни бошњачког.

Вијеће је, наиме, утврдило да захтјевом Клуба делегата бошњачког народа, као и наводима из припадајућег образложења и његове допуне, није указано на повреду ниједног права зајемченог цитираним чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске. Одлука о расписивању републичког референдума се, према оцјени Вијећа, не односи на припаднике ниједног конститутивног народа појединачно, те не садржи одредбе којима се дискриминишу или фаворизују припадници неког од ових народа. Одлука нема национални предзнак, већ се, независно од њихове националне припадности, подједнако односи на све грађане, који слободно диспонирају својим правом да учествују на референдуму. Такође, према оцјени Вијећа, Клуб делегата бошњачког народа, наводећи разлоге због којих сматра да се Одлуком о расписивању републичког референдума повређује витални национални интерес бошњачког народа, у суштини, износи претпоставке о могућим злоупотребама исте, што не може бити предмет оцјене у овом поступку. Исто тако, наводи којима се указује на прекорачење надлежности законодавног органа, могућност угрожавања једнакоправности грађана, а независно од њихове националне припадности, те на потенцијалну немогућност кривичног гоњења и процесуирања у предметима ратних злочина почињеним над припадницима бошњачког и других народа у БиХ, и слично, не могу бити предмет оцјене у поступку пред овим вијећем, већ евентуално, у поступку апстрактне оцјене уставности.

Надаље, захтјев за заштиту виталног националног интереса Вијеће може оцјењивати само у односу на одредбе Устава Републике Српске којима су дефинисани витални национални интереси конститутивних народа, као и поступак пред овим вијећем за његову заштиту, те, стога, позивање подносиоца захтјева на праксу Уставног суда Босне и Херцеговине није од значаја за одлучивање у овом предмету.

          На основу изложеног Вијеће је одлучило као у диспозитиву ове одлуке.

          Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Вијећа Амор Букић, предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и  академик проф. др Снежана Савић.

     СУДИЈА ИЗВЈЕСТИЛАЦ                                                    ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ                    

                                                                                      Вијећа за заштиту виталног интереса

  Проф. др Марко Рајчевић                                               Уставног суда Републике Српске 

                                                                                                           Амор Букић

Број: УВ-2/15                                                                             

9. септембар 2015. године