Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: UV- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске и члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске – пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'' број 54/05), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 25. јула 2007. године, донијело је
 
 
О Д Л У К У
 
 
            Уставним законом о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, који се односи на химну Републике Српске, а који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 31. маја и 01. јуна 2007. године, повријеђен је витални национални интерес конститутивног бошњачког народа.
 
 
О б р а з л о ж е њ е
 
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 29. јуна 2007. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-351/07 од 29. јуна 2007. године, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Уставном закону о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 31. маја и 01. јуна 2007. године. Уз наведени акт је достављен Уставни закон о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа од 11. јуна 2007. године, као и приједлог Амандмана број 03.2-5-26/07 од 14. јуна 2007. године, који је овај Клуб поднио на Уставни закон о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, са образложењем. Поред тога, Вијећу је достављено и додатно образложење уз Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа, број 03.2-5-36/07 од 29. јуна 2007. године. У акту се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Једанаестој редовној сједници одржаној 31. маја и 1. јуна 2007. године усвојила Уставни закон о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, под бројем 01-960/07 и сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске овај закон је достављен на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата бошњачког народа, својим актом број 03.2-5-26/07 од 11. јуна 2007. године, одлучио је да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа у погледу изгласаног Уставног закона. С обзиром на то да Вијеће народа на сједници одржаној 20. јуна 2007. године није постигло сагласност свих клубова на изгласани Уставни закон, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа на сједници одржаној 27. јуна 2007. године, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да донесе одлуку да ли се Уставни закон односи на витални национални интерес бошњачког народа.
 
Одлучујући о прихватљивости предметног захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 6. јула 2007. године донијело рјешење којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног националног интереса бошњачког народа у Уставном закону о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 31. маја и 01. јуна 2007. године. Наиме, Вијеће је у претходном поступку утврдило да су испуњене све процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи да је акт о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу доставио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, да је Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа донијело једногласно свих осам делегата Клуба делегата бошњачког народа, да се у Вијећу народа о захтјеву гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али да није постигнута сагласност, те да заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине није постигла консензус поводом захтјева Клуба делегата бошњачког народа за утврђивање постојања виталног интереса бошњачког народа у Уставном закону о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, након чега је предмет прослијеђен Уставном суду.
 
Сагласно Пословнику о раду Уставног суда Републике Српске, Вијеће је, поднеском од 6. јула 2007. године, свим клубовима делегата конститутивних народа у Вијећу народа и Народној скупштини Републике Српске, доставило на одговор рјешење број УВ-4/07 од 7. јула 2007. године о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа. Истовремено, Вијеће је од Клуба делегата бошњачког народа затражило да потпуније образложи питања која би требало третирати као витални национални интерес у оспореном Уставном закону, а од Народне скупштине Републике Српске да образложи којим аргументима и чињеницама се руководио доносилац изгласаних измјена код приједлога да химна Републике Српске буде композиција Даворина Јенка из 1872. године, без текста.
 
У поднеску од 29. јуна 2007. године Клуб делегата бошњачког народа дао је додатно образложење о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у Уставном закону о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске у којем се наводи да предложена композиција Даворина Јенке из 1872. године, компонована за позоришни комад ''Маркова сабља'', без текста, не може представљати химну сва три конститутивна народа у Републици Српској и да изгласаним измјенама суштински није испоштована одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, којом је утврђена неусклађеност ранијег члана 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине и Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације из Анекса I на Устав Босне и Херцеговине. Мишљења су да се предложеним измјенама, а којим се само раздваја музика од текста химне ''Боже правде'', не мијења суштина, идентитет и порука саме химне коју припадници бошњачког народа не могу прихватити као своју, с обзиром на историјске околности у којима је химна настала. Полазећи од чињенице да химна Републике Српске треба изазивати једнака осјећања код свих њених грађана и представљати све њене грађане, што у конкретном случају није, јер се изгласаним измјенама и даље изражава интерес и симболизира само српски народ у Републици Српској, што је дискриминирајуће у односу на бошњачки народ у Републици Српској, предлажу да Уставни суд Републике Српске позитивно одлучи о захтјеву за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа у измјенама Уставног закона.
Народна скупштина Републике Српске, предлагач измјена Уставног закона, доставила је Суду одговор на рјешење Вијећа о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа у којем се истиче да Устав Републике Српске ниједном својом одредбом не гарантује право сваком од конститутивних народа да буду заступљени у државним обиљежјима, као знаком свог идентитета, и да химна не мора имати национални карактер и одражавати идентитет народа који живе у Републици Српској. Наводи да је предложену химну компоновао словенац Даворин Јенко за позоришни комад, да је извођена у свечаним приликама све до 1882. године, када је заједно са текстом пјесме ''Боже правде'', коју је написао Јован Ђорђевић, проглашена химном Краљевине Србије, да је   химном Републике Српске проглашена 1992. године, а химном Републике Србије 2006. године. Сматра да химна, као композиција, без текста, не може бити дискриминирајућа, јер њено инструментално извођење код грађанина може изазвати само субјективан доживљај или осјећај, који није основ за повреду виталног националног интереса према Уставу Републике Српске и Уставу Босне и Херцеговине. Дату тврдњу, према њеном мишљењу, најбоље потврђује химна Босне и Херцеговине, коју њени грађани различито доживљавају. У одговору се, такође, истиче да из Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине јасно произилази да је разлог за оцјену, да је ранија химна Републике Српске дискриминирајућа, био текст химне ''Боже правде'', а не музика, и да новом химном, која је музичка композиција, без текста, бошњачки народ није спријечен да, као конститутиван народ, равноправно учествују у вршењу власти у Републици Српској. Указују и на чињеницу да представници хрватског народа који је, такође, конститутиван народ у Републици Српској, нису тражили заштиту виталног националног интереса по овом питању. С обзиром на чињеницу да Устав Републике Српске и Устав Босне и Херцеговине не утврђују обавезу да се бошњачки народ или било који други народ у Републици Српској треба идентификовати са химном, да подносилац захтјева не наводи ниједан аргумент за постојање дискриминације у предложеној химни или дефинише радње којима се она врши, осим тврдње да ову умјетничку композицију не могу прихватити као химну Републике Српске, предлаже да Вијеће утврди да, у конкретном случају, не постоји повреда виталних националних интереса конститутивног бошњачког народа. 
 
 У одговору на рјешење Вијећа Клуб делегата бошњачког народа  поновио је свој ранији став да није спорно да Република Српска има симболе (застава, грб и химна), како то утврђује члан 8. Устава Републике Српске, али да у њиховом доношењу морају учествовати сви конститутивни народи, како би их могли идентификовати као своје. Наводи да у предложеној химни, која је привилегија само српског народа, нема елемената културе, традиције, културног насљеђа, нити било којег елемента идентитета бошњачког народа и да постојање једнонационалних симбола представља озбиљну психолошко-социјалну баријеру за повратак избјеглих и расељених лица у пријератне домове. Полазећи од уставних принципа недискриминације, демократије, толеранције и помирења, Клуб предлаже да Вијеће позитивно одлучи о његовом захтјеву и изгласане измјене Уставног закона врати предлагачу ради покретања нове процеудре, која подразумијева уважавање и резултате јавног конкурса за нову химну Републике Српске.
 
Чланом 1. Уставног закона о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске, прописано је да се у Уставном закону о застави, грбу и химни Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' број 19/92) мијења члан 3. тако да исти гласи ''Химна Републике Српске је композиција Даворина Јенка из 1872. године компонована за позоришни комад ''Маркова сабља'', без текста''. Чланом 2. овог закона прописано је да Уставни закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
 
Из садржине Захтјева за заштиту виталног националног интереса, Вијеће је закључило да Клуб делегата бошњачког народа оспорава члан 1. изгласаних измјена Уставног закона којим је утврђена химна Републике Српске, а која, према мишљењу Клуба делегата бошњачког народа, поврјеђује витални национални интерес бошњачког народа.
 
Оцјењујући да ли је оспореним Уставним законом дошло до повреде виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа, Вијеће је пошло од одредбе члана 8. Устава Републике Српске, којом је утврђена надлежност Републике да уређује питање симбола ентитета Републике Српске. Овом уставном одредбом је утврђено да Република има заставу, грб и химну, а да се изглед заставе и грба и текста химне уређује уставним законом. Такође, Вијеће је имало у виду да је Народна скупштина, као законодавни орган, донијела Закон о употреби заставе, грба и химне (''Службени гласник Републике Српске'' број 4/93), који је на снази и којим се прописује да се заставом, грбом и химном Републике Српске представља Република Српска и изражава припадност Републици Српској (члан 2). Чланом 4. Закона прописано је да се застава, грб и химна Републике Српске могу употребљавати у облику и садржини који су утврђени у Уставном закону о застави, грбу и химни Републике Српске, а чланом 21, да се химна Републике Српске изводи свирањем, пјевањем или и свирањем и пјевањем.
 
Поред истакнутог Вијеће је утврдило да химна, као идентификациони симбол сваке земље, народа и државе, па тако и Републике Српске, као ентитета, заједно са заставом и грбом, треба да одражава основна обиљежја друштвене заједнице на коју се односи и да буде свједочанство и израз народног и друштвеног бића, како по свом садржају, тако и по мелодији. Због тога стварање нове химне или промјена постојеће није ствар просте политичке технике, већ један сложен захтјев који има дубоку духовну позадину и који захтијева да се испитају и размотре све околности под којим је овај симбол настао. У конкретном случају музику за предложену химну компоновао је Даворин Јенко 1872. године за позоришни комад ''Маркова сабља'', за коју је текст пјесме ''Боже правде'' написао Јован Ђорђевић. Позоришни комад ''Маркова сабља'' изведен је у част крунисања Милана Обреновића за краља Србије, родољубиве је садржине и даје пресјек српске историје. Одлуком краља Милана Обреновића из 1882. године композиција и текст ''Боже правде'' проглашени су за химну Краљевине Србије. Химна ''Боже правде'' је била и химна краља Александра Обреновића и династије Карађорђевића, уз измјену рефренских дијелова. Престанком Краљевине Србије нестала је и ова химна, иако је и нова химна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је докомпоновао и аранжирао Станислав Бинички, била спој химни ''Боже правде'' (Србије), ''Лијепа наша домовино'' (Хрватске)'' и „Напреј заставе славе'' (Словеније).
 
 Вијеће је, такође, утврдило да је Уставним законом о застави, грбу и химни Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' број 19/92) прописано да је химна Републике Српске пјесма ''Боже правде''. Пјесма ''Боже правде'' је и химна Републике Србије, са промијењеним стиховима у којима се спомиње краљ, тако да умјесто ''српског краља'' стоји ''српске земље'', а ''српског краља, Боже спаси'' је промијењен у ''Боже спаси, Боже брани''.
 
 Уставни суд Босне и Херцеговине Дјелимичном одлуком о меритуму број У-4/04 од 31. марта 2006. године утврдио је, поред осталог, да химна ''Боже правде'' прописана у члану 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске из 1992. године, није у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине и Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације из Анекса I на Устав Босне и Херцеговине и наложио Народној скупштини Републике Српске да у року од 6. мјесеци од дана објављивања одлуке (''Службени гласник Босне и Херцеговине'' број 47/06) донесе нову химну. Рјешењем истог суда број У-4/04 од 27. јануара 2007. године („Службени гласник Босне и Херцеговине број'' 45/07), утврђено је да Република Српска није извршила Дјелимичну одлуку овог суда у остављеном року и да члан 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 19/92), престаје да важи.
 
На основу напријед изложеног Вијеће је утврдило да је предложена химна Републике Српске, као композиција, кроз дуги временски период, била саставни дио, односно музичка подлога химне ''Боже правде'', која је у текстуалном дијелу симболизовала и величала српски народ и као таква дубоко усађена у колективно памћење народа који живе на овим просторима. Истовремено Вијеће је оцјенило да сама музика, као саставни дио раније химне „Боже правде“ због историјског тренутка у којем је настала и намјене за коју је писана и извођена, неминовно асоцира на текст химне ''Боже правде'', који по својој садржини не изражава основне културне и социјалне вриједности свих народа који живе у Републици Српској, нити одражава политички амбијент овог ентитета. Према оцјени Вијећа, код избора химне, мора се водити рачуна које и какве идеје треба да су уткане у химну, јер химна, као један од симбола идентитета, била то и само музика, има духовну позадину која дјелује и која може асоцирати на одређене догађаје из историје у којим се не препознају и коју, као своју, не могу прихватити сви конститутивни народи у Републици Српској.
Већ је истакнуто да је у Закону о употреби заставе, грба и химне (''Службени гласник Републике Српске'' број 4/93), у погледу начина извођења химне, у члану 21. прописано да се химна Републике Српске изводи свирањем, пјевањем или пак кумулативно – свирањем и пјевањем. Имајући у виду већ поменуте историјске околности, традицију, културно насљеђе итд., очигледно је да начин извођења предложене химне, било и само свирањем, представља мелодију која је одраз свих наведених елемената историје српског народа. Тиме што су се испустиле ријечи химне ''Боже правде'' у Уставном закону који је предмет овог одлучивања, предметна химна као композиција остала је мелодија српског народа. Свакако да наведена мелодија представља умјетничко дјело и, сама по себи, не би требала нити смјела вријеђати припаднике других народа, али, као химна три конститутивна народа који живе у Републици Српској и која треба представљати сва три народа, она не садржи потребне елементе једнакости конститутивних народа, у њој нема елемената идентитета бошњачког конститутивног народа, који су одраз културе, традиције и културног насљеђа тог народа, или пак других конститутивних народа. Значи да наведено музичко извођење предметне композиције већ у првим акордима асоцира о којој мелодији је ријеч, и тиме може вријеђати витални национални интерес других народа, а без значаја је ко је њен аутор.
 
Заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена је чланом 70. Устава Републике Српске, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав, а витални национални интереси дефинисани су као: право констутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса.
 
Полазећи од Уставом утврђене заштите виталног националног интереса,  цијенећи све изложено, а посебно да химна као идентификациони симбол ентитета Републике Српске треба да представља и одражава интересе сва три конститутивна народа који живе у Републици Српској, или да је неутрална, што у конкретном случају није, Вијеће је оцијенило да је основан захтјев Клуба делегата бошњачког народа да је Уставним законом о измјени Уставног закона о застави, грбу и химни, повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа из члана 70. Устава Републике Српске, допуњеног Амандманом LXXVII на Устав, дефинисан у алинеји 2, која се односи на идентитет једног конститутивног народа, те алинеји 6. која се односи на његовање културе, традиције и културног насљеђа тог народа.
 
Код одлучивања у овом предмету Вијеће је имало у виду да је Дјелимичном одлуком о меритуму Уставног суда Босне и Херцеговине број              У-4/04 од 31. марта 2006. године предметна химна ријешена у цијелости у односу како на музику, тако и на ријечи.
 
Сагласно истакнутом одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.
 
 
             Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући Авдо Шпиљак, предсједник Уставног суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић.    
 
                   
 
Број: УВ-4/07                                                                 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
25. јули 2007. године                                      Вијећа за заштиту виталног интереса   
                                                                               Уставног суда Републике Српске                   
 
                                                                                               Авдо Шпиљак
 
На основу ст. 5. и 6. чл. 29. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске, објављује се:  
 
Издвојено мишљење судије проф. др Марка Рајчевића у предмету УВ-4/07 од 25.07.2007. године
 
                Предмет уставног спора пред Вијећем Уставног суда Републике Српске за заштиту виталног националног интереса (у даљем тексту: Вијеће) у конкретном случају, а то произилази из захтјева Клуба делегата бошњачког народа, је оцјена уставности Уставног закона који се односи на музичку подлогу, мелодију химне „Боже правде“. Дакле, предмет спора није текст химне јер је Уставни суд Босне и Херцеговине својом Дјелимичном одлуком о меритуму бр. У-4/04, текст наведене химне прогласио неуставним.
                Међутим, Вијеће се, како је видљиво из образложења предметне Одлуке, није држало предмета спора, већ је оцјењиван текст. То је видљиво из дијела образложења Одлуке у коме се наводи „да сама музика, као саставни дио раније химне „Боже правде“ због историјског тренутка у којем је настала и намјене за коју је писана и извођена, неминовно асоцира на текст химне „Боже правде“ који по својој садржини не изражава основне културне и социјалне вриједности свих народа који живе у Републици Српској нити одражава политички амбијент тог ентитета“. Вијеће кроз оцјену препоручује  да се „код избора химне мора водити рачуна које и какве идеје треба да су уткане у химну, јер химна, као један од симбола идентитета, била то и сама музика, има духовну позадину која дјелује и која може асоцирати на одређене догађаје из историје у којима се не препознају, и коју као своју не могу прихватити сви конститутивни народи у Републици Српској“. Вијеће надаље образлаже да „тиме што су се испустиле ријечи химне „Боже правде“ у Уставном закону који је предмет овог одлучивања, предметна химна као композиција остала мелодија српског народа“, па да „већ у првим акордима асоцира о којој мелодији је ријеч и тиме може вријеђати витални национални интерес других народа, а без значаја је ко је њен аутор“.
                Сматрам да је оваква конструкција неприхватљива јер се, како је у образложењу и констатовано, ради о умјетничком дјелу које само по себи не би требало да вријеђа припаднике других народа. Дакле, мелодија је неприхватљива јер се везује за текст који, као што је речено, а што би требало да буде релевантно за Вијеће, правно не постоји!
                Ова мелодија, по мом мишљењу, није мелодија српског народа, већ је умјетничко дјело аутора Словенца Даворина Јенка и само се за њега може везати! Да је којим случајем за музичку подлогу химне одабрана Бетовенова „Ода радости“ на текст Јована Ђорђевића она би (п)остала мелодија српског народа?! Сматрам да је мелодија српског народа изворни народни мелос безимених аутора, као што су то мелодије свих других народа.
                Овакву одлуку Уставни суд Републике Српске донио је, како је и наведено у образложењу, имајући у виду наведену Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине. Међутим превиђа се чињеница да је Уставни суд Босне и Херцеговине био у битно другачијој позицији јер је оцјењивао само текст химне што је и био предмет спора, па је и логично што је донио такву одлуку.
                Образложење да је химна настала у одређеним историјским околностима и да зато асоцира на одређене догађаје из историје, такође није довољан разлог да се мелодија прогласи неуставном. Да је тако резоновао Уставни суд Босне и Херцеговине прогласио би и заставу Републике Српске неуставном!
                Дакле, сматрам да је Вијеће, из разлога које сам навео донијело погрешну одлуку што ме је опредијелило да гласам против ње.
 
                                                                                                                                                                  Судија
                                                                                                                                                Проф. др Марко Рајчевић  
 
 
 
Актуелно
31.12.2020.
Реализација уговора / оквирног споразума

23.12.2020.
Саопштење за јавност са 264. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.12.2020.
Одлука о прихватању понуде за каско осигурање аута за 2020. годину

22.12.2020.
Дневни ред 264. сједнице Суда

14.12.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку зимских ауто гума за службена возила

1.12.2020.
Одлука о прихватању понуде за измјену пројектне документације која се односи на темељење пројектоване зграде Уставног суда Републике Српске

25.11.2020.
Саопштење за јавност са 263. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.11.2020.
263. сједница Суда

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>