Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. a) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. фебруара 2013. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05 и 30/07) нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05).
О б р а з л о ж е њ е
Клуб делегата из реда бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05 и 30/07). У иницијативи се наводи да je оспорени члан 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука несагласан са одредбама чл. 1. став 4. и чл. 10. Устава Републике Српске, које утврђују принцип конститутивности и равноправности народа и грађана, те недискриминације по било ком основу. Поред тога, оспорене одредбе члана 6. ст. 2. и 3. овог статута, према наводима даваоца иницијативе, нису у сагласности са чланом 5. став 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05), којим је прописано да симбол изражава историјско, културно и природно насљеђе јединице локалне самоуправе. Сагласно наведеном, давалац иницијативе предлаже да Суд покрене поступак и утврди да оспорене одредбе овог статута нису у сагласности са Уставом и законом.
Скупштина Града Бања Лука доставила је одговор у коме цитира одредбе члан 5. ст. 2, 3. и 4. Закона о локалној самоуправи, и у вези с тим указује на одредбу члана 118. оспореног статута, којом је прописано да је изглед симбола из члана 6. ст. 2. и 3. привременог карактера, те да ће се утврдити посебном статутарном одлуком, након проведеног законом прописаног поступка.
Оспореним чланом 6. став 2.Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05 и 30/07) прописано је да грб Града представља плаво поље, у облику штита, оивичено златном траком, са визуром Банског двора у горњем дијелу, те листом кестена (симболом бањалучких алеја), Кастелом (Каструм) — старом римском тврђавом, у дну штита, стилизованом линијом ријеке Врбас. Средишњи дио грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а у средини темеља је крст, са оцилима у црвеној боји. Према ставу 3. овог члана застава Града Бање Луке је плаве боје, правоугаоног облик, односа страна: два према један, са грбом Града у средини заставе, и текстом испод грба: “Град Бања Лука“.
У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредби чл. 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ број 25/05 и 30/07)Суд јеимао у виду одредбе члана 5. став 1. ал. 1. и 2. Устава, којима је утврђено да се уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима и обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних интереса конститутивних народа. Такође, Суд је имао у виду одредбу члана 10. Устава, према којој су грађани Републике Српске равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство. Уз то, Суд је имао у виду да је чланом 102. став 1. тачка 6. Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, те обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине, док је ставом 2. овог члана Устава утврђено да се систем локалне самоуправе уређује законом.
Поред наведених уставних одредби, Суд је имао у виду члан 5. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05), којим је прописано да јединица локалне самоуправе има један или више симбола (став 1), да симбол изражава историјско, културно и природно насљеђе јединице локалне самоуправе (став 2), те да грб јединице локалне самоуправе мора бити сачињен и описан по правилима хералдике (став 3). Прописано је и да се облик, садржај и употреба симбола регулишу статутом јединице локалне самоуправе у складу са законом (став 4. члан 5).
Имајући у виду да грб Града Бања Луке, на основу наведених уставних и законских одредби, треба да изражава историјско, културно и природно насљеђе свих грађана ове јединице локалне самоуправе, Суд је оцијенио да оспорене одредбе члана 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05 и 30/07) нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Наиме, грб Града Бања Луке је званични симбол ове јединице локалне самоуправе и као такав, по оцјени Суда, треба да буде прихватљив за све грађане те територијалне јединице, што је утврђено и наведеним одредбама Устава Републике Српске. Будући да је оспореним одредбама Статута прописано да средишњи дио грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а да је у средини темеља крст, са оцилима, у црвеној боји, неспорно је, по оцјени Суда, да се ради о симболима који представљају културу, традицију и историјско насљеђе само српског народа, односно да се не ради о симболима са којима се могу идентификовати сви грађани који живе у овом граду. Сагласно изложеном Суд је оцијенио да су оспореним одредбама Статута Града Бања Лука повријеђени члан 5. став 1. ал.1. и 2., те члан 10. Устава Републике Српске и члан 5. Закона о локалној самоуправи.
С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд je на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11) донио одлуку, без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Зоран Липовац, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић, проф. др Снежана Савић и Авдо Шпиљак.
ПРЕДСЈЕДНИК
Број: У-30/10 УСТАВНОГ СУДА
20. фебруар 2013. године
Џерард Селман