Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 13. јула 2022. године,  д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

         Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 6. став 1. тачке г) и д), члана 9а, члана 16. став 2. и члана 39. став 1. тачка а) Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/17 и 100/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

          Драган Поповић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности члана  6. став 1. тачке г) и д), члана 9а. и члана 16. став 2. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/17 и 100/17). У иницијативи се наводи да се оспореним законским одредбама, обављању комуналне дјелатности производње и дистрибуције топлотне енергије, додјељује специјални статус ван граница јавног интереса, због чега су наведене законске одредбе у супротности са чланом 5. став 1. алинеје 1, 3. и 5, члановима 10, 16, 24. и 102. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе наводи да је члан 6. став 1. тачка г) оспореног закона у супротности са чланом 68. и 102. Устава Републике Српске, истичући да јединица локалне самоуправе није овлашћена да својом одлуком уређује садржај уговорног односа између даваоца и корисника комуналне услуге, с обзиром на то да су услови под којима се уређују облигациони односи утврђени Законом о облигационим односима. Поред наведеног, по мишљењу даваоца иницијативе, прописивањем из наведене законске одредбе се стварају услови за општу неједнакост грађана Републике Српске, у зависности од града и општине у којој живе, јер оспорена законска одредба утврђује овлашћења за свих 64 града и општине у Републици да прописују ову материју, а који ће, у складу са својим погледима на локални интерес, исту различито регулисати. Такође се наводи да је члан 6. став 1. тачка д) оспореног закона, у супротности са чланом 19. став 1. истог закона, као и са основним принципима Закона о облигационим односима, који гарантују слободу уговарања, аутономију воље и равноправност у облигационим односима, због чега је ова оспорена одредба у супротности са чланом 68. став 1. тачка 6. и чланом 102. Устава Републике Српске. Надаље, давалац иницијативе наводи да члан 9а. оспореног закона, супротно уставним и законским принципима, успоставља обавезу да се комуналне услуге морају користити и да је њихово коришћење трајног карактера, због чега сматра да је ова оспорена одредба у супротности са чланом 16. Закона о комуналним дјелатностима као и са одредбама члана 46. став 2. и 3. Закона о заштити потрошача у Републици Српској и члана 33. став 2. Закона о заштити потрошача БиХ, који прописују да је пружање и коришћење комуналне услуге на уговорном режиму. Такође се наводи да је прописивање из оспорене одредбе члана 9а, према којем су грађани зависни и принуђени да буду прикључени на систем супротно њиховој вољи, супротно Уставу Републике Српске и међународним конвенцијама. Давалац иницијативе сматра да члан 16. став 2. оспореног закона није у сагласности са чланом 3. Устава Републике Српске, јер искључује од примјене законе донесене на нивоу Босне и Херцеговине, као и примјену Закона о облигационим односима и Закона о енергетици Републике Српске. У образложењу иницијативе такође се истиче да члан 39. став 1. тачка а) оспореног закона, није у сагласности са основним принципима Закона о облигационим односима, јер, како се наводи, прописује санкцију за коришћење темељних права датих Законом о облигационим односима.

        У одговору који је на иницијативу доставио Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске, оспоравају се наводи даваоца иницијативе и истиче да је јединица локалне самоуправе овлашћена да уређује и организује обављање комуналних дјелатности, те да својом одлуком детаљније уређује предметну област. Такође се наводи да су нетачни наводи даваоца иницијативе у вези са чланом 6. став 1. тачка г) оспореног закона, јер је истим прописано да општина својом одлуком прописује опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, а не садржај уговора, како се то у иницијативи наводи. У вези са наведеним прописивањем, оспоравају се и наводи даваоца иницијативе о повреди начела равноправности. Истиче се да поменута одредба једнако третира све кориснике комуналне услуге на подручју једне локалне заједнице, а свака локална заједница има своје специфичности, због чега се и даје могућност да јединица локалне самоуправе, сходно својим посебним условима и приликама на свом подручју, уреди пружање комуналних услуга, како то произилази из члана 102. Устава Републике Српске. Везано за наводе даваоца иницијативе о несагласности члана 6. став 1. тачка д) са Уставом и Законом се истиче да су исти резултат погрешног тумачења, јер члан 19. Закона говори о условима под којима се комунална услуга може, изузетно, ускратити, док члан 6. став 1. тачка г) Закона уређује друго питање и односи се на прописивање услова кориштења и престанка кориштења услуге, а не на ускраћивање исте. У вези са прописивањем из члана 9а. Закона, у одговору се наводи да ова одредба прописује услове под којим корисник може да не користи неку комуналну услугу или да је престане користити, с циљем да се спријече злоупотребе у примјени Закона, а с обзиром на специфичности појединих комуналних услуга. Истиче се да наводи даваоца иницијативе о несагласности оспорених законских одредби са Законом о облигационим односима нису уставноправно релевантни, јер према члану 115. Устава, Уставни суд није надлежан да цијени међусобну усаглашеност закона. 

          Оспореним одредбама Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) је прописано:

„Јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, а својом одлуком детаљније прописује: опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге (члан 6. став 1. тачка г); услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге (члан 6. став 1. тачка д).

     Корисник комуналне услуге користи комуналне услуге које је јединица локалне самоуправе организовала на свом подручју у складу са одредбама овог закона (члан 9а став 1).

     Изузетно од става 1. овог члана, кориснику комуналне услуге може се на његов захтјев одобрити да не користи неку комуналну услугу или престанак њеног коришћења, односно корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописани квалитет, ако техничке карактеристике система не омогућавају њено коришћење или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди другим корисницима, водећи рачуна о мјерама из члана 5. овог закона (члан 9а став 2).

      Услови под којима се кориснику комуналне услуге може одобрити да не користи неку комуналну услугу или да је престане користити детаљније се прописују у одлуци из члана 6. став 2. овог закона (члан 9а став 3).

         Провјеру испуњености услова из става 2. овог члана и израду одговарајућег стручног мишљења врши лице овлашћено за такву врсту послова које је независно од даваоца и корисника комуналне услуге ( члан 9а став 4).

          Уговори закључени са корисницима комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства закључују се у складу са одредбама закона којим се уређује заштита права потрошача у Републици Српској (члан 16. став 2).

          Новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај правно лице као корисник комуналне услуге ако одбије да закључи уговор из члана 16. овог закона, осим за случајеве из члана 9а. став 2. овог закона (члан 39. став 1. тачка а).“

         Суд је приликом оцјењивања уставности оспорених законских одредби имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да се Уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима, социјалној правди и тржишној привреди (члан 5. алинеје 1, 3. и 5); да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту, без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом, да је свакоме зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на законом заснованом интересу (члан 16); да је стан неповредив (члан 24. став 1); да Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом (члан 61. став 1); да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, систем јавних служби и друге односе од интереса за Републику, у складу са законом (тачке 6, 11. и 18. Амандмана XXXII којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске); да општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности и извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине  (члан 102. став 1. тачке 2. и 6), као и да закони, статути, други   прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

         Поред наведеног, Суд је имао у виду да су Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) утврђене комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1), те прописано: да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, а својом одлуком детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционирања и јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6. тачке а, б, в, ђ. и е ); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника, да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе, да је у случају спора између корисника и даваоца комуналних услуга надлежан суд (члан 16. став 1, 3. и 4); комунална услуга не може се ускратити кориснику (члан 19. став 1); изузетно комунална услуга се може ускратити кориснику ако изврши прикључење на комунални објекат без одобрења надлежног органа, односно даваоца комуналне услуге, ненамјенски користи комуналну услугу, не плати искоришћену комуналну услугу два мјесеца узастопно под условом да то техничке могућности дозвољавају и да се искључењем тог корисника не угрожавају други корисници, одбије да закључи уговор о коришћењу комуналне услуге, да се не придржава мјера штедње у вријеме ограничене потрошње због посебних околности из члана 15. овог закона (члан 19. став 2).

          Имајући у виду Уставом утврђене надлежности Републике и јединица локалне самоуправе, као карактер и природу оспореног закона, Суд је оцијенио да је законодавац прописујући на начин као у оспореним одредбама, поступао у оквиру својих надлежности. У складу са својим уставним овлашћењима да уреди систем јавних служби и обезбиједи функционисање јавних служби у складу са законом, законодавац је оспореним законом утврдио комуналне дјеланости од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организацију обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања, те у оквиру истог, фактичко вршење дјелатности из овог домена повјерио у надлежност јединицама локалне самоуправе. Имајући у виду наведено, као и члан 102. Устава, према којем општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности и извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини,  Суд је оцијенио да нису основани наводи даваоца иницијативе о несагласности члана 6. став 1. тачке г) и д) оспореног закона са чланом 68. Устава који је замијењен Амандманом XXXII на Устав и са чланом 102. Устава Републике Српске. Поред наведеног, Суд указује на то да ове оспорене одредбе не прописују овлашћење јединице локалне самоуправе да својом одлуком прописује садржај уговорног односа између даваоца и корисника комуналне услуге, како се то у иницијативи наводи, већ овлашћење да одлуком пропише опште услове које садржи уговор, односно услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, с обзиром на то да локална заједница сагласно члану 102. Устава, уређује и обезбјеђује обављање комуналне дјелатности на свом подручју. Такође, наводи даваоца иницијативе да се оспореним прописивањем, супротно члану 10. Устава, ствара општа неједнакост грађана између различитих локалних заједница, по оцјени Суда нису основани. Начело равноправности из члана 10. Устава Републике Српске, не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза. Оспорена одредба члана 6. став 1. тачке г) и д) на једнак начин третира све кориснике комуналне услуге на подручју једне локалне заједнице, а с обзиром на то да су адресати оспорене одредбе различити субјекти права, Суд је оцијенио да давалац иницијативе погрешно пореди кориснике комуналних услуга у различитим локалним заједницама. Надаље, Суд је оцијенио да су неосновани наводи иницијативе о несагласности оспореног члана 6. став 1. тачка д) са чланом 68. Устава који је замијењен Амандманом XXXII на Устав став 1. тачка 6. и са чланом 102. Устава.  Ова оспорена законска одредба даје овлашћење јединици локалне самоуправе, да својом одлуком прописује услове за коришћење и престанака коришћења комуналне услуге, а не за ускраћивање исте, како се то у иницијативи погрешно закључује, те је њено довођење у везу са прописивањем из члана 19. став 1. Закона, беспредметно. Такође, Суд је оцијенио да су неосновани наводи даваоца иницијативе да члан 9а. Закона прописује трајно коришћење комуналних услуга, имајући у виду да је чланом 16. Закона, законодавац предвидио облигаторно коришћење услуга комуналне потрошње, а у члану 9а, приписао у којим случајевима се кориснику комуналне услуге, на његов захтјев може одобрити да не користи неку комуналну услугу. По оцјени Суда овакво прописивање представља избалансиран приступ законодавца приликом уређења режима уговорног односа између даваоца комуналне услуге и њеног корисника, јер је досљедно предвидио могућност изузетка од закључења предметног односа, само у случају испуњења услова из члана 9а. став 2. Закона. Имајући у виду све наведено, Суд је оцијенио да прописивање из оспорених одредби Закона, не доводи у питање уставне гаранције из члана 5. алинеје 1, 3. и 5. Устава Републике Српске.

        Имајући у виду да је чланом 115. Устава Републике Српске прописано да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, и одлучује о сагласности прописа и општих аката са законом, Суд је оцијенио да није надлежан да оцјењује међусобну усаглашеност закона, па тиме ни усаглашеност оспорених одредби члана 9а. и 39. став 1. тачка а) Закона са Законом о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85, 45/89 и „Службени гласник Републике Српске“ бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), Законом о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21) и Законом о енерегетици (“Службени гласник Републике Српске“ број 49/09). Такође, према члану 115. Устава, није у надлежности овог суда да оцјењује сагласност оспорених законских одредби са законима које је донијела Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, па тиме ни са Законом о заштити потрошача у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХ“ бр. 25/06 и 88/15).

      Суд се није упуштао у разматрање навода даваоца иницијативе којима се указује на повреду чланова 3, 16. и 24. Устава Републике Српске, јер се ради о наводима паушалне природе, који не садрже образложење на који начин су у конкретном случају, нарушена права гарантована овим уставним одредбама.

        Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-64/21

13. јула 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>