Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 3. и члана 61. став 1. тачка ђ) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 21. априла 2022. године,    д о н и о  је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

            Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности и законитости тачке IV став 2. и тачке V Тарифе накнада („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/10, 22/13, 28/16 и 70/18), коју је донијела Комисија за хартије од вриједности Републике Српске.

О б р а з л о ж е њ е

            „Микроелектроника“ а.д. Бањалука, кога заступа Арсеније Балтић, адвокат из Бањалуке, поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости тачке IV став 2. и тачке V Тарифе накнада („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/10, 22/13, 28/16 и 70/18), коју је донијела Комисија за хартије од вриједности Републике Српске. У приједлогу се наводи да су тачке  IV став 2. и V оспорене тарифе у супротности са Законом о тржишту хартија од вриједности („Службени гласник Републике Српске“ бр. 92/16 и 34/09), јер су, по мишљењу предлагача, донесене прекорачењем законских овлашћења. Предлагач сматра да је Комисија за хартије од вриједности Републике Српске законом овлашћена да уређује питање висине накнада за обављање послова из своје надлежности, али не и друга питања. Слиједом наведеног се истиче да је прописивање као у оспореним тачкама Тарифе, обавезе плаћања накнада за сâмо захтијевање обављања послова из надлежности Комисије, као и то да се уплаћена накнада за захтијевани посао не враћа, без обзира да ли је посао обављен или не, у супротности са одредбама члана 259. став 1, члана 260. став 1. тачка њ) Закона о тржишту хартија од вриједности и са чланом 108. Устава Републике Српске.

            У одговору на приједлог који је Суду доставио доносилац оспореног акта се истиче да је оспорена тарифа престала да важи прије подношења приједлога, ступањем на снагу Тарифе накнада („Службени гласник Републике Српске“ број 10/21), због чега се предлаже да Суд предметни приједлог одбаци. У одговору на приједлог се такође оспоравају наводи предлагача као неутемељени, паушални и нетачни и између осталог наводи да је доносилац оспореног акта управо сагласно законским овлашћењима нормирао као у оспореним тачкама Тарифе. Истиче се да Тарифа представља збир свих накнада које се плаћају у поступку пред Комисијом као сталним и независним органом којем су дата јавна овлашћења ради утврђивања и контроле емитовања и промета хартија од вриједности, те да су истом одређене накнаде за рад, односно послове Комисије и обухватају накнаде за све радње које Комисија предузима од момента подношења захтјева којим се покреће управни поступак пред Комисијом, па све до његовог окончања, без обзира на исход поступка. Имајући у виду наведено, у одговору се истиче да је  странка обавезна да доказ о извршеној уплати достави уз захтјев, пријаву или други поднесак којим се покреће поступак пред Комисијом, без обзира да ли је Комисија у том поступку захтјев одбацила или одбила, односно да ли је странка накнадно повукла захтјев или одустала од захтјева.

            Тарифу накнада („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/10, 22/13, 28/16 и 70/18) Комисија за хартије од вриједности Републике Српске је донијела на основу члана 259. став 1, члана 260. став 1. тачка њ) и члана 301. тачка н) Закона о тржишту хартија од вриједности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 92/06 и 34/09).

            У току поступка Суд је утврдио да је оспорена Тарифа накнада („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/10, 22/13, 28/16 и 70/18) престала да важи прије подношења приједлога ступањем на снагу Тарифе накнада („Службени гласник Републике Српске“ број 10/21). Иако је приједлог поднесен унутар рока прописаног чланом 3. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Суд је, имајући у виду овлашћења из ове законске одредбе, одлучио да одбаци приједлог за оцјењивање уставности и законитости оспорених тачака ове тарифе.

            На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.