Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, члана 57.  тачка а) и члана 60. став 1. тачке а) и б)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 26. маја 2021. године,  донио је 

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да члан 58. став 1. тачка б) у дијелу који гласи „оригиналан“ и члан 58. став 2. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту („Службени гласник Републике Српске“ бр. 102/11, 117/11, 128/11, 101/12, 28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18, 112/18, 17/19, 98/19, 21/20 и 19/21) нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18), Законом о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) ) и Законом о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 110/16, 94/19 и 44/20).

            Обуставља се поступак за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. тачка в) у дијелу који гласи „оригиналну“ и у дијелу који гласи „оригиналан“ и члана 22. став 1. тачка д) у дијелу који гласи „оригиналан“ Правилника о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/11, 72/12, 58/17 и 102/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Арсеније Балтић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 58. став 1. тачка б) у дијелу који гласи „оригиналан“ и члана 58. став 2. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту („Службени гласник Републике Српске“ бр. 102/11, 117/11, 128/11, 101/12, 28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18, 112/18, 17/19, 98/19, 21/20 и 19/21), као и  и члана 22. став 1. тачка в) у дијелу који гласи „оригиналну“ и у дијелу који гласи  „оригиналан“, те члана 22. став 1. тачка д) у дијелу који гласи „оригиналан“ Правилника о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/11, 72/12, 58/17 и 102/17). У иницијативи се наводи да је члан 58. став 1. тачка б) оспореног правилника, који прописује да осигураник право на рефундацију трошкова из чл. 56. и 57. овог правилника остварује на основу захтјева уз који прилаже оригиналан рачун о плаћеној услузи, купљеном лијеку и друго, у супротности са чланом 154. став 1. Закона о општем управном поступку, јер не оставља могућност осигураном лицу да уз захтјев за рефундацију трошкова приложи овјерену или обичну копију рачуна о плаћеној услузи или купљеном лијеку. Давалац иницијативе сматра да је наведена оспорена одредба у супротности и са чланом 2. Закона о општем управном поступку, као и Законом о здравственом осигурању и Законом о здравственој заштити, с обзиром на то да се поједина питања поступка због специфичне природе управних ствари у одређеним управним областима могу другачије уредити, али само посебним законом, а не подзаконским актом. Такође се наводи да је члан 58. став 2. оспореног правилника у супротности са чланом 2. Закона о општем управном поступку, као и Законом о здравственом осигурању и Законом о здравственој заштити, јер даваоци услуга немају законску обавезу да на полеђини фискалног рачуна уписују име осигураног лица и врше овјеру својим печатом, због чега се осигурана лица доводе у ситуацију да њихова могућност подношења потпуног захтјева, зависи од добре воље давалаца услуге здравствене заштите. Због наведених несагласности са законом, по мишљењу даваоца иницијативе, оспорене одредбе Правилника нису у сагласности са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске. Даље се наводи да је члан 22. став 1. тачке в) и д) Правилника о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/11, 72/12, 58/17 и 102/17) у дијелу у којем прописује да осигурано лице уз захтјев из члана 21. овог правилника прилаже оригиналну фактуру из здравствене установе изван Републике Српске, у којој је препоручено лијечење, односно оригиналан предрачун трошкова лијечења, те оригиналан рачун, након завршеног лијечења, у супротности са одредбама Закона о здравственом осигурању, Закона о здравственој заштити, као и члановима 2. и 154. став 1. Закона о општем управном поступку, јер не оставља могућност осигураном лицу да уз захтјев за рефундацију трошкова приложи овјерену копију или обичну копију фактуре, односно рачуна. Због наведеног, по мишљењу даваоца иницијативе, оспорено нормирање у супротности је и са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске. Предлаже да Суд иницијативу прихвати.

            У одговору на иницијативу који је Суду доставио Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске оспоравају се наводи иницијативе и предлаже да Суд у дијелу иницијативе који се односи на Правилник о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ 68/11, 77/12, 58/17 и 102/17), поступак обустави, с обзиром на то да је овај оспорени општи акт,  престао да важи 30. јула 2020. године, ступањем на снагу Правилника о поступку одобравања лијечења изван Републике Српске и поступку коришћења здравствене заштите за вријеме боравка у иностранству („Службени гласник Републике Српске“ број 72/20), који је донио министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. Истиче се да су неосновани наводи иницијативе о неуставности и незаконитости  члана 58. став 1. тачка б) у дијелу који гласи „оригиналан“ и члана 58. став 2. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту, те наводи да је у управним поступцима који се воде по захтјевима осигураних лица за рефундацију трошкова здравствене заштите, Фонд здравственог осигурања Републике Српске дужан да утврди све чињенице и околности од којих зависи доношење законитог и правилног рјешења, односно да је потребно утврдити да је услуга здравствене заштите пружена осигураном лицу од стране даваоца услуге и да је иста плаћена даваоцу здравствене услуге од стране осигураног лица, који од Фонда здравственог осигурања тражи рефундацију ових трошкова. У погледу обавезе прилагања оригиналног рачуна уз захтјев за рефундацију трошкова, истиче се да Фонд здравственог осигурања Републике Српске, има обавезу да према рјешењима донесеним у управном поступку изврши плаћање новчаних средстава на текући рачун подносиоца захтјева и у својим пословним књигама наведени расход евидентира у извјештајним периодима. У том смислу, указује се на одредбу члана 9. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 94/15 и 78/20) и на одредбу члана 9. Закона о систему интерних финансијских контрола у јавном сектору Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ 91/16) и истиче, да су оспорене одредбе Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту, по питању евидентирања пословних трансакција усклађене и са законским прописима из области рачуноводства и ревизије и интерне финансијске контроле у јавном сектору Републике Српске. У одговору се, такође, наводи да су неосновани наводи иницијативе о несагласности оспорених одредаба поменутог правилника са одредбама Закона о здравственом осигурању и одредбама Закона о здравственој заштити, с обзиром на то да је чланом 20. Закона о здравственом осигурању прописано да Фонд, утврђује обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите из члана 19. тог закона, уз мишљење министарства надлежног за послове здравља, а што је и учињено доношењем предметног правилника. Имајући у виду наведено, доносилац оспореног акта истиче да оспорене одредбе Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту нису несагласне са одредбама закона на које се у иницијативи указује, као ни са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске, те предлаже да Суд иницијативу не прихвати.    

            Правилник о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту донио је Управни одбор Фонда здравственог осигурања на основу чл. 20. и 49. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09 и 106/09), члана 8. став 3. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09 и 105/09).

    Оспореним одредбама члана 58. став 1. тачка б) и став 2. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту („Службени гласник Републике Српске“ бр. 102/11, 117/11, 101/12, 28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18, 112/18, 17/19, 98/19, 21/20 и 19/21) је прописано да се право на рефундацију трошкова из чл. 56. и 57. овог правилника остварује на основу захтјева осигураног лица, уз који се прилаже оригиналан рачун о плаћеној услузи, купљеном лијеку и друго (чл. 58. ст. 1. тач. б)); уколико се уз захтјев за рефундацију прилаже фискални рачун, на полеђини рачуна давалац услуге уписује име осигураног лица и овјерава својим печатом (чл. 58. ст. 2).

            Правилник о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске, донио је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске на основу чл. 26. и 49. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 17/08, 1/09 и 106/09), члана 8. став 3. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09 и 105/09).

            Оспореним одредбама члана 22. став 1. тачке в) и д)  Правилника о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ 68/11, 72/12, 58/17 и 102/17), је прописано да уз захтјев  из члана 21. овог правилника осигурано лице прилаже оригиналну фактуру из здравствене установе изван Републике Српске у којој је препоручено лијечење, уколико се захтјев односи на рефундацију трошкова лијечења, односно оригиналан предрачун трошкова лијечења са инструкцијом о начину плаћања (чл. 22. ст. 1. тач. в); овјерену изјаву у којој се осигурано лице обавезује да ће Фонду у року од 15 дана од дана завршетка лијечења доставити медицинску документацију и оригиналан рачун, те вратити евентуални вишак уплаћених средстава, односно да ће, уколико се лијечење не обави из непредвиђених  разлога, Фонду вратити укупан износ уплаћених средстава (чл. 22. ст. 1. тач. д).                                                                                                

          У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба Правилника, Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да свако има право на заштиту здравља, да је зајамчено право на здравствену заштиту у складу са законом, да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом (члан 37. Устава); да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, основне циљеве и правце социјалног развоја, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (члан 68. који је замијењен Амандманом XXXII тач. 8, 12 и 18); да прописи и други општи акти морају бити у складу са законом (члан 108. став 2).   

         Поред наведеног, Суд је имао у виду да је релевантним одредбама Закона о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 110/16, 94/19 и 44/20) прописано да остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбјеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске и послодавци под условима утврђеним овим законом и актима Фонда (члан 3), те да су права из здравственог осигурања здравствена заштита, накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад и друга права утврђена законом и актима Фонда (члан 4). Чланом 19. овог закона је прописано шта обухвата здравствена заштита, а чланом 20. прописано је да обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите из претходног члана утврђује Фонд уз мишљење министарства надлежног за послове здравља. Чланом 41. став 1. наведеног закона је прописано да се у поступку остваривања права утврђених овим законом примјењују одредбе Закона о општем управном поступку, ако овим законом није другачије утврђено, док је чланом 49. прописано да Управни одбор Фонда у складу са законом и Статутом Фонда, поред осталих послова, доноси опште акте Фонда, утврђује критерије за финансирање здравственог осигурања и доноси одлуке, рјешења и друга акта на основу овлашћења и закона (члан 49. подтачке  2, 8. и 9).

            Законом о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) уређено је, поред осталог, обезбјеђење здравствене заштите, начела здравствене заштите, права и обавезе грађана и пацијената у остваривању здравствене заштите, као и друга питања од значаја за организацију и спровођење здравствене заштите (члан 1), те у члану 8. став 3. прописано да се обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите утврђују у складу са законом који уређује област здравственог осигурања.

            Одредбама Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18) је прописано да су по овом закону дужни да поступају републички органи управе, кад у управним стварима непосредно примјењујући прописе, рјешавају о правима, обавезама или правним интересима појединца, правног лица или друге странке, као и кад обављају друге послове утврђене овим законом, као и органи града и општине кад на основу закона обављају послове државне управе, као и привредна друштва, установе и друге организације, кад у вршењу јавних овлашћења, која су им повјерена законом рјешавају, односно кад обављају друге послове из става 1. овог члана (члан 1); поједина питања поступка због специфичне природе управних ствари у одређеним управним областима могу се посебним законом уредити другачије него што су уређена овим законом, ако је то неопходно (члан 2); у поступку се мора утврдити право стање ствари, и у том циљу, морају се потпуно и правилно утврдити све чињенице и околности које су од важности за доношење законитог и правилног рјешења (члан 8); чињенице на основу којих се доноси рјешење (одлучне чињенице) утврђују се доказима, а као доказно средство употријебиће се све што је подесно за утврђивање стања ствари и што одговара поједином случају, као што су исправе, односно микрофилмска копија исправе или репродукција те копије, искази свједока, изјаве странке, налази и мишљење вјештака, увиђаји и др. (члан 147). Чланом 154. овог закона је прописано: Исправе које служе као доказ подносе странке или их прибавља орган. Странка подноси исправу у оригиналу, микрофилмској копији исправе или у репродукцији те копије или у овјереном препису, а може је поднијети и у обичном препису. Кад странка поднесе исправу у овјереном препису службено лице може тражити да странка покаже оригиналну исправу, а кад поднесе исправу у обичном препису, службено лице ће утврдити да ли је тај препис вјеран оригиналу. Микрофилмска копија исправе или репродукција те копије коју је издао орган, предузеће, установа или организација у вршењу јавних овлашћења има доказну вриједност јавне исправе, из члана 152. став 1. овог закона (став 1). Ако је орган који је за то био надлежан неке чињенице или околности већ утврдио или су оне доказане у јавној исправи (као лична карта, извод из матичне књиге и др.), орган који води поступак узеће те чињенице и околности као доказане. Кад је у питању стицање или губљење права, а постоји вјероватноћа да су се те чињенице или околности накнадно измијениле, или их на основу посебних прописа треба утврђивати, службено лице ће тражити да странка поднесе доказе о тим чињеницама и околностима, или ће их орган сам прибавити (став 2).              

            На основу наведених уставних и законских одредаба Суд је утврдио да је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске био овлашћен да донесе Правилник о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту („Службени гласник Републике Српске“ бр. 102/11, 117/11, 128/11, 101/12, 28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18, 112/18, 17/19, 98/19, 21/20 и 19/21), којим је, с циљем извршавања релевантних законских одредаба прописао садржај, обим и начин остваривања права на здравствену заштиту, као једног од права из обавезног здравственог осигурања, прописаног Законом о здравственом осигурању.

По оцјени Суда, нормирање као у члану 58. став 1. тачка б) оспореног правилника у дијелу који гласи ,,оригиналан“ није у сагласности с Уставом и Законом.  Полазећи од садржаја цитираних одредаба члана 147. и 154. ст. 1. Закона о општем управном поступку, које између осталог прописују да се чињенице на подлози којих се доноси рјешење утврђују доказима, да се као доказно средство може употријебити све што је подесно за утврђивање стања ствари, па тако и исправе, односно микрофилмска копија исправе или репродукција те копије, као и да странка, поред оригинала, исправу може поднијети и у микрофилмској копији исправе или у репродукцији те копије, у овјереном препису или обичном препису. Имајући у виду да материјални пропис за чије извршавање је донесен оспорени правилник, не прописује да је осигурано лице код захтјева за рефундацију трошкова здравствене заштите и трошкова набавке лијека дужно поднијети потребну исправу у оригиналу, Суд је оцијенио да нормирање као у члану 58. став 1. тачка б) Правилника у дијелу који гласи „оригиналан“, није у сагласности са Уставом и Законом. Наиме, како је чланом 41. Закона о здравственом осигурању прописано да се у поступку остваривања права утврђених овим законом, па према томе и права на здравствену заштиту, чији су садржај, обим и начин остваривања уређени оспореним правилником, примјењују одредбе Закона о општем управном поступку, ако тим законом није другачије одређено, а чланом 8. став 3. Закона о здравственој заштити да, се обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите утврђују у складу са законом који уређује област здравственог осигурања, те како члан 154. ст. 1. Закона о општем управном поступку не прописује да странка исправу која служи као доказ у поступку, мора поднијети и у оригиналу, Суд је оцијенио да је доносилац оспореног акта нормирајући као у оспореној одредби прекорачио границе овлашћења која су му дата Законом. Стога, по оцјени Суда оспорено нормирање није у сагласности са наведеним одредбама Закона о општем управном поступку, Закона о здравственом осигурању и Закона о здравственој заштити, па тиме ни са чланом 108. став. 2. Устава Републике Српске. 

Такође, иста оцјена Суда постоји и у погледу оспореног  нормирања из члана 58. став 2. Правилника. С обзиром на то да Закон о здравственој заштити и Закон о здравственом осигурању, који су легислативни оквир за доношење оспореног правилника, не дају доносиоцу Правилника овлашћење да нормира као у оспореној одредби, нити Закон о општем управном поступку, прописује подношење исправе на начин како је то прописано у оспореном  члану 58. став 2. оспореног правилника, Суд је оцијенио да оспорена одредба није у сагласности са законом, а тиме ни са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске.

            У поступку разматрања иницијативе у дијелу који се односи на Правилник о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ 68/11, 72/12, 58/17 и 102/17), Суд је утврдио да је овај правилник  престао да важи на основу члана 24. Правилника о поступку одобравања лијечења изван Републике Српске и поступку коришћења здравствене заштите за вријеме боравка у иностранству („Службени гласник Републике Српске“ број 72/20), који је на приједлог Фонда здравственог осигурања Републике Српске, донио министар здравља и социјалне заштите.

            Имајући у виду да је оспорени Правилник о коришћењу здравствене заштите изван Републике Српске, престао да важи у току поступка пред Судом, Суд је на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду („Службени гласник Републике Српске“ бр.104/11 и 92/12) обуставио поступак оцјењивања овог акта, цијенећи да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-30/20

26. маја 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>