Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. октобра 2019. године, д о н и о  је

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 2. став 2. и члана 3. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта ("Службени билтен Општине Угљевик" број 3/18).

О б р а з л о ж е њ е

Мило Ђокић из Доње Трнове дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 2. став 2. и члана 3. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта ("Службени билтен Општине Угљевик" број 3/18), коју је донијела Скупштина Општине Угљевик. У иницијативи се наводи да оспорени члан 2. став 2. ове одлуке није у сагласности са чланом 77. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13 и 106/15), који не познаје просјечне, већ стварне трошкове припремања и опремања грађевинског земљишта. Поред тога, давалац иницијативе сматра да је члан 3. предметне одлуке супротан члану 77. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу, којим је прописано да се износ накнаде за уређење градског грађевинског земљишта утврђује сагласно програму уређења градског грађевинског земљишта, а који програм у конкретном случају није претходно донесен. Слиједом наведеног, предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе предметне одлуке нису у сагласности са Законом о уређењу простора и грађењу.

У одговору на иницијативу који је доставила Скупштина Општине Угљевик између осталог се указује на то да иницијатива не садржи све потребне елементе прописане чланом 39. Закона о Уставном суду Републике Српске, односно супсидијарних закона који се примјењују у поступку пред Уставним судом, јер у истој нису наведени комплетни идентификациони подаци подносиоца иницијативе, тако да доносилац оспорене одлуке изражава сумњу у постојање овог лица, односно сматра да је евентуално у питању давање лажне адресе. У том смислу се у одговору предлаже да Суд провјери постојање процесних претпоставки за вођење овог поступка, односно да утврди идентитет даваоца иницијативе.

          Разматрајући иницијативу и наводе из одговора на иницијативу, Суд је дописом од даваоца иницијативе тражио да, у смислу члана 33. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), достави своје потпуне идентификационе податке, те да потврди аутентичност свог потписа на иницијативи, односно да се изјасни да ли је он поднио предметну иницијативу.

         Како је овај допис Суду враћен уз назнаку да је достава покушана, али је прималац непознат на означеној адреси, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио да не прихвати дату иницијативу јер не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање по закону. 

         На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

          Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.