Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске,  члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка б) и г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. септембра 2019. године,  д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 4, чланова 28, 55. и 63. став 1. и 2. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Обуставља се поступак за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18 и 40/18).  

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Удружење за борбу против корупције Transparency International у Босни и Херцеговини са сједиштем у Бањалуци дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. и 4. тачка б), чланова 28, 55. и 63. став 1. и 2. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ број 2/18), (у даљем тексту: Одлука). У иницијативи је наведено да: оспорене одредбе члана 22. став 1. и 4. тачка б) Одлуке, којим је регулисано издвајање из централног топлификационог система, нису у сагласности са чл. 9а и 16. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), чланом 47. став 5. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17) и чланом 29. став 2. Закона о одржавању зграда ("Службени гласник Републике Српске“ број 101/11); оспорени чл. 28. и 55. Одлуке, којима је регулисан приговор корисника услуге на квалитет топлотне енергије и приговор на новчану обавезу, нису у сагласности са чл. 51. и 52. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17); оспорене одредбе члана 63. став 1. и 2. Одлуке, којима је регулисана накнада штете,  нису у сагласности са чланом 16. став 2. Закона о комуналним дјелатностима и чланом 184. Закона о облигационим односима. Наиме, давалац иницијативе сматра да доносилац акта није могао прописати, поред законом предвиђених услова, и сагласност свих станара ЗЕВ-а као услов за раскид уговора о испоруци топлотне енергије, да није обезбијеђена заштита права потрошача на законом прописан начин, да је требало приликом регулисања накнаде штете прописати и одговорност даваоца услуге без обзира на његову кривицу, те да је давалац услуге одговаран и за штету због нередовног вршења ове услуге. Сагласно наведеном, оспореним прописивањем су, по мишљењу даваоца иницијативе, нарушени уставни принципи о подјели власти и уставности и законитости из чл. 69. и 108. Устава Републике Српске, те право на дом и право на мирно уживање имовине гарантовани чланом 8. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и чланом 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Притом, давалац иницијативе указује на праксу Европског суда за људска права, одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине у предмету АП 1820/15 ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 5/18). Предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да оспорене одредбе предметне одлуке нису у сагласности са Уставом и законом.          

У одговору Скупштине града Бања Лука се истиче да је иницијатива неоснована, те да се у истој произвољно тумаче релевантне одредбе Закона и оспорене Одлуке. Поред тога, истиче се: да су овом одлуком детаљније прописани услови и начин обављања комуналне дјелатности производње и испоруке топлотне енергије, као дјелатности од посебног јавног интереса; да је доносилац акта овлашћен да осигура организовано обављање ове комуналне дјелатности и да пропише услове и начин пружања ове услуге грађанима и другим корисницима; да су оспорене одредбе Одлуке у сагласности са одредбама Закона о одржавању зграда, којим су дефинисани заједнички дијелови зграде, као недјељива имовина етажних власника и указује на чл. 31, 32, 80, 81, 91, 98. и 99. Закона о стварним правима, којим је одређена садржина етажне својине, те на члан 2. став 1. став 2. тачка т) подт. 1. и 10. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16), којим је дефинисана адаптација и реконструкција; да искључење корисника из топлификационог система зграде није редовно одржавање заједничких дијелова зграде; да се законске одредбе непосредно примјењују на уговорне односе, па стога не морају бити садржане у предметној одлуци; да разлози оспоравања чл. 28. и 55. Одлуке нису уставноправног карактера; да је одредба члана 63. став 1. сагласна члану 13. Закона о комуналним дјелатностима, јер се ради о истом стандарду који је различито дефинисан; да приликом тумачења члана 63. став 2. ове одлуке треба узети у обзир и одредбе чл. 26. до 32. Одлуке, јер обустава испоруке топлотне енергије компензира и нередовно вршење испоруке топлотне енергије; да оспореним нормирањем нису нарушене гаранције из  члана II/3к) Устава БиХ и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода; те се указује на одлуке овог суда у предметима У-42/13 и У-2/15. Предлаже се да Суд дату иницијативу не прихвати.         

            Одлуку о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18 и 40/18) донијела је Скупштина града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године. Овом одлуком уређују се производња, испорука и коришћење топлотне енергије за потребе гријања, климатизације, вентилације у објектима, услови за прикључење објекта, уговорни односи, производња, испорука и продаја топлотне енергије, обавезе и одговорности даваоца услуге и корисника услуге, услови мјерења, обрачуна и плаћања топлотне енергије, поступци неовлашћеног коришћења топлотне енергије, услови за примјену поступка прекида испоруке или обуставе испоруке топлотне енергије и поступци утврђивања накнаде штете (члан 1).    

            Оспореним одредбама члана 22. ове одлуке прописано је да се корисник услуге не може издвојити/искључити из централног топлификационог система без сагласности осталих корисника у објекту и даваоца услуге (став 1), те да је предуслов за издвајање из топлификационог система, поред осталог, прибављање сагласности свих станара Заједнице етажних власника (у даљем тексту: ЗЕВ), овјерени потписи или директно код даваоца услуге, а за објекте гдје у складу са законским прописима није формирана или не постоји обавеза формирања ЗЕВ-а прибавља се сагласност свих власника/сувласника објекта, овјерени потписи или директно код даваоца услуге (став 4. тачка б).

            Према оспореном члану 28. Одлуке, давалац услуге је, ако корисник услуге поднесе приговор на квалитет топлотне енергије, односно на висину температуре у просторијама, дужан да по пријави корисника о поремећају испоруке топлотне енергије приступи утврђивању узрока поремећаја најкасније у року 48 сати по пријему пријаве, односно од тренутка од којег је могуће утврђивање поремећаја (став 1); након што утврди узрок тог поремећаја, уколико је поремећај узрокован његовом кривицом, дужан је да у најкраћем могућем року приступи отклањању узрока поремећаја на својим термоенергетским објектима (став 2); уколико је тај поремећај узрокован кривицом корисника и/или ЗЕВ-а, корисник услуге и/или ЗЕВ дужан је да у најкраћем могућем року приступи отклањању узрока поремећаја на термоенергетским објектима и инсталацијама које је обавезан да одржава (став 3); ако је за утврђивање поремећаја потребно извршити мјерење температуре просторија, давалац услуге ће извршити мјерење атестираним термометром тачности на средини просторије уз обезбјеђење свих услова за мјерење, и информацију о резултатима мјерења квалитета топлотне енергије доставити кориснику услуге у најдужем року од 10 дана (ст. 4. и 5); ако се утврди да је приговор неоснован, ове трошкове сноси корисник услуге, ако је основан, а давалац услуге одговоран за поремећај у квалитету испоруке топлотне енергије, трошкове прегледа и мјерења сноси давалац услуге (став 6); у случају да се утврди да је корисник услуге и/или ЗЕВ одговоран за поремећај испоруке топлотне енергије, трошкове прегледа и мјерења сноси корисник услуге и/или ЗЕВ (став 7); у времену трајања поремећаја, корисник услуге има право на умањење рачуна у износу од 6% за сваки степен испод 200 Ц +/- 10 Ц, у складу са Тарифним системом (став 8); уколико корисник услуге и/или ЗЕВ није отклонио узроке поремећаја у року од једне године на термоенергетским постројењима и инсталацијама, које је обавезан да одржава, а због којих су претходно извршена умањења рачуна, поновљени приговор корисника услуге на квалитет топлотне енергије неће бити разматран  (став 9); ако је немогуће утврдити од када је настао поремећај, умањење рачуна ће се извршити од дана улагања оправданог приговора корисника услуге (став 10); приговори на квалитет топлотне енергије за потребе гријања поднесени ван сезоне гријања сматраће се неоправданим (став 11).

            Оспореним чланом 55. ове одлуке прописано је да корисник услуге може оспорити обрачунати износ накнаде из члана 54. Одлуке у року од 15 дана од дана пријема рачуна (став 1); корисник услуге може да оспори у цјелини или дјелимично обрачунати износ накнаде писаним путем, а неоспорени дио дужан је платити у року утврђеном овом одлуком, у складу са Тарифним системом (став 2); давалац услуге је дужан да, у року од 8 дана од дана пријема приговора, одговори кориснику услуге на приговор са образложењем (став 3); ако је приговор из става 3. овог члана оправдан, давалац услуге је дужан да умањи износ накнаде из става 1. овог члана, а ако је неоправдан, корисник услуге је дужан да плати затезну камату на неплаћени износ накнаде (став 4).        

Према оспореним одредбама члана 63. Одлуке, када је уговорен виши ниво квалитета испоруке топлотне енергије у односу на стандардни, давалац услуге ће због неиспуњавања обавеза у погледу квалитета испоруке топлотне енергије, ако је до тога дошло његовом кривицом, надокнадити кориснику услуге насталу штету (став 1); корисник услуге и/или ЗЕВ има право на накнаду штете ако му је давалац услуге без оправданог разлога обуставио испоруку топлотне енергије (став 2).   

Суд је утврдио да је у току поступка Скупштина града Бања Лука донијела Одлуку о измјени Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ број 12/19), на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 38. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 14/18 и 9/19) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству, број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године.

Овом одлуком су у Одлуци о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18 и 40/18) у члану 22. измијењени ставови 1. и 4. који гласе: (1) "Кориснику услуге може се, на његов писмени захтјев, одобрити издвајање из централног топлификационог система/искључити ако техничке карактеристике система то омогућавају"; (4) "Уколико техничке карактеристике не омогућавају потпуно искључење корисника из топлификационог система због проласка цијеви кроз простор корисника, а које напајају друге кориснике топлотном енергијом, кориснику услуге, на његов писмени захтјев, може се одобрити искључење, уз претходно прибављену сагласност свих станара ЗЕВ-а, односно власника објеката, на начин да прихвати један од три понуђена модалитета:  а) да на основу достављеног стручног мишљења о испуњености услова за искључење из топлификационог система, по испостављеном рачуну плати цијену гријања на бази рада од 24 часа дневно за испоручену енергију путем водова који пролазе кроз простор корисника, а снабдијевају друге кориснике. Стручно мишљење, о трошку корисника, сачињава лице овлашћено за такву врсту посла, а исто садржи јасне параметре из којих је видљиво колико топлотне енергије простору корисника дају постојећи водови који пролазе кроз исти и снабдијева друге кориснике; б) да о свом трошку, путем овлашћеног стручног лица, изврши изолацију водова који пролазе кроз простор корисника неким од изолационих материјала који се користе у области термотехнике, о чему се сачињава записник који потписују овлашћени представник корисника, даваоца услуге и стручно лице које је извршило изолацију водова, а кориснику се даље не испоставља рачун за топлотну енергију; в) да са испоручиоцем закључи уговор којим ће се обавезати да за испоручену топлотну енергију плаћа 30% од пуне цијене за гријање, у ком случају се неће вршити радње из тачке а) и б) овог става. Непотпуно искључење из тач. а), б) и в) подразумијева и искључење гријних тијела (радијатори) са постојећих водова, о чему ће бити сачињен записник који потписују овлашћени представник корисника и даваоца услуге, а ови радови ће се изводити под надзором даваоца услуге".                 

Оцјењујући уставност и законитост оспорених одредби Одлуке Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности (члан 102. став 1. тачка 2), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, и да прописи и други општи акти морају бити у сагласностиса законом (члан 108).  

Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19) прописано је да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука топлотне енергије, у складу са законом, те оснивање привредних дрштава, установа и других организација ради пружања услуга из њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање (члан 18. тачка 2) подт. 2. и 3), као и да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. став 2. тачка 2).

Поред тога, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) утврђене су комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања тог интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања. Тако је прописано: да је комунална дјелатност производње и испоруке топлотне енергије дјелатност од посебног јавног интереса (члан 2. став 1. тачка в), која обухвата производњу и испоруку паре и топле воде из даљинског централизованог извора или појединих извора за гријање и друге сврхе, дистрибутивном мрежом до подстанице потрошача, укључујући и подстаницу, да су унутрашње гријне инсталације топловодне инсталације и уређаји који почињу из подстанице, а чине их уређаји, разводна мрежа и гријна тијела у објекту; да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности; да је корисник комуналне услуге физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге  (члан 3. тач. г, ф, х и ц); да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, да скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционирања, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6); да се комуналне  дјелатности за чије је обављање услов обезбјеђење јединственог техничко-технолошког система повјеравају једном јавном предузећу, изузетно јединици локалне самоуправе која има систем даљинског гријања, ако је комунална дјелатност производња и испорука топлотне енергије за загријавање зграда, може се раздвојити дјелатност производње топлотне енергије и дјелатност дистрибуције топлотне енергије и ове послове повјерити једном или више предузећа или привредних друштава, под условима прописаним овим законом и Одлуком о снабдијевању топлотном енергијом, тарифним системима за обрачун топлотне енергије и извршених услуга, којом одлуком јединица локалне самоуправе одређује моделе обрачуна и расподјеле трошкова за испоручену топлотну енергију тарифним купцима, као и услове за прикључење и искључење са система (члан 9. ст. 1, 3. 4); да корисник користи комуналне услуге које је јединица локалне самоуправе организовала на свом подручју у складу са одредбама овог закона, изузетно кориснику комуналне услуге може се на његов захтјев одобрити да не користи неку комуналну услугу/престанак њеног коришћења, односно корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописан квалитет, ако техничке карактеристике система не омогућавају њено коришћење или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди другим корисницима, водећи рачуна о мјерама из члана 5. овог закона, као и условима детаљније прописаним одлуком из члана 6. став 2. овог закона, те да провјеру испуњености услова и израду одговарајућег стручног мишљења врши лице овлашћено за такву врсту послова које је независно од даваоца и корисника комуналне услуге (члан 9а); да је давалац комуналне услуге дужан да обезбиједи трајно и несметано пружање корисницима комуналне услуге под условима, на начин и према нормативима прописаним законом и другим прописима, исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја, одређени квалитет комуналних услуга и одговоран је за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се комунална услуга врши под наведеним условима (члан 13); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника, да се уговори закључени са корисницима комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства закључују у складу са одредбама закона којим се уређује заштита права потрошача у Републици Српској, да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге, а у случају спора између уговорних страна надлежан је суд (члан 16).

Законом о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17) утврђена су основна права потрошача при куповини робе и услуга, продаја производа и пружање услуга, одговорност и гаранција за производ или услугу, услуге од општег економског интереса, као и остала питања у вези са заштитом потрошача, међу којима је и право потрошача да се чује његов глас, тј. право да посредством удружења за заштиту потрошача буде представљан и да учествује у раду надлежних органа који рјешавају питања од интереса за потрошаче (члан 3. тачка д), док се потрошач не може одрећи права, нити бити ускраћен за права која су му дата овим законом (члан 4. став 1). Одредбама члана 46. ст. 1. и 2. овог закона дефинисана је, између осталих, услуга продаје топлотне енергије, као услуга од општег економског интереса која се пружа посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређују или контролишу републички орган управе, или орган управе на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса, те да се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца. Према члану 51. ст. 2, 3. и 4. Закона, потрошач који је незадовољан квалитетом и обрачуном пружене економске услуге има право да трговцу поднесе приговор у писаној или електронској форми у року одређеном у уговору из члана 46. став 2. овог закона, да је трговац који пружа економску услугу дужан да формира комисију за рјешавање рекламација потрошача у чијем раду морају учествовати представници удружења за заштиту потрошача, а која је обавезна да на рекламацију потрошача одговори у писаној форми у року од 30 дана од дана пријема приговора, о чему води посебну евиденцију, док је чланом 52. прописано да су надлежни органи који одлучују о правима и обавезама потрошача економских услуга обавезни да формирају Савјетодавно тијело у чијем раду учествују представници удружења потрошача, које своје одлуке доноси без дискриминације, на транспарентан и објективан начин, док надлежни органи своје одлуке доносе након прибављања мишљења овог савјетодавног тијела.

Чланом 8. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода прописано је свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке (став 1), и да се јавне власти неће мијешати у вршење овог права осим ако то није у складу са законом и неопходно у демократском друштву у интересу националне безбиједности, јавне безбиједности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

Одредбама члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода гарантовано је право на имовину тако што је предвиђено да свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине, а да нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права (став 1), те да претходне одредбе ни на који начин не утичу на право државе да примјењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других даџбина или казни (став 2).

Полазећи од наведених уставних и законских одредби, којима је јединица локалне самоуправе овлашћена да уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности и да својом одлуком, између осталог, детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга, Суд је оцијенио да је Скупштина града Бањалука, прописујући као оспореним одредбама члана 22. став 1. и 4. Одлуке начин и услове под којима се корисник услуге може издвојити/искључити из централног топлификационог система, уредила односе даваоца и корисника услуге у оквиру законом утврђеног овлашћења. Приликом ове оцјене Суд је имао у виду Закон о одржавању зграда ("Службени гласник Републике Српске" број 101/14), чијим су одредбама дефинисани заједнички дијелови зграде, у које спадају и топловодне инсталације (члан 3. тачка ж) као недјељива и неподијељена имовина етажних власника која представља основ сувласничке заједнице са једнаким обимом права и обавеза, у складу са законом и њиховим међусобним уговором, и у зависном је односу према засебној етажној својини и неодвојива је од ње (члан 4. ст. 1. и 2). На основу наведеног, те имајући у виду законом прописане обавезе даваоца услуге, Суд је оцијенио да утврђивање обавезе корисника да, уколико не постоје техничке карактеристике за потпуно искључење корисника из топлификационог система због проласка цијеви кроз простор корисника које напајају друге кориснике топлотном енергијом, прибави сагласност свих станара ЗЕВ-а/ власника објеката и да прихвати један од понуђена три модалитета: испостављање рачуна на бази рада од 24 часа дневно на основу стручног мишљења о испуњености услова за искључење из топлификационог система, о његовом трошку, које садржи јасне параметре из којих је видљиво колико топлотне енергије простору корисника дају постојећи водови који пролазе кроз исти и снабдијева друге кориснике, или да о свом трошку, путем овлашћеног стручног лица, изврши изолацију водова који пролазе кроз простор корисника, о чему записник потписују овлашћени представник корисника, даваоца услуге и лице које је извршило изолацију водова, у ком се случају кориснику даље не испоставља рачун за топлотну енергију, или да са испоручиоцем закључи уговор којим ће се обавезати да за испоручену топлотну енергију плаћа 30% од пуне цијене за гријање, у ком случају се неће вршити претходно наведене радње, како је то прописано одредбом члана 22. став 4. Одлуке, није несагласно са законом. Како давалац услуге због техничких карактеристика система испоруке топлотне енергије није у могућности да у потпуности обустави услугу гријања у просторијама  које се не могу искључити из система заједничког гријања и које се грију преко заједнички уграђених инсталација, то је, по оцјени Суда, утврђивање одговарајуће обавезе кориснику на начин одређен чланом 22. став 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19) сагласно са законским овлашћењем јединице локалне самоуправе да својим актом уреди права и обавезе даваоца и корисника ове комуналне услуге. Оспорено прописвање сагласно је и са основним начелима на којима се заснива Закон о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени гласник Републике Српске“ бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), јер је предмет уговора, којим давалац и корисник уређују међусобне односе, и отказ испоруке топлотне енергије на начин и под условима које прихвати корисник ове комуналне услуге. Оцјена оправданости и цјелисходности оспореног рјешења, односно да ли оспореном одредбом прописан проценат одражава реалну вриједност трошкова топлотне енергије која се и поред обустављања због техничко-технолошког јединства система, кориснику пружа у одређеном обиму, према члану 115. Устава Републике Српске, није у надлежности Суда.

Чињеница да је оспорена одредба члана 22. став 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије у сагласности са законом за чије је извршење донесена, чини је уставном и са становишта члана 108. Устава Републике Српске. Такође, из истих разлога, по оцјени Суда, оспореним прописивањем није повријеђено право на имовину гарантовано чланом 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, односно оспорено рјешење није усмјерено на угрожавање или пак ограничавање наведеног права.    

Оцјењујући оспорене чл. 28. и 55. Одлуке, којим су прописани приговор на квалитет топлотне енергије и приговор на новчану обавезу, Суд је оцијенио да није дошло до повреде одредби Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17), како то сматра давалац иницијативе. Наиме, овим законом предвиђено је да квалитет, услове пружања и цијену услуге продаје топлотне енергије, као услуге од општег економског интереса која се пружа посредством дистрибутивне мреже, уређују или контролишу, између осталих, и други носиоци јавних овлашћења, да се пружање ове услуге заснива на уговорном односу између потрошача и трговца, да потрошач, ако је незадовољан квалитетом и обрачуном пружене економске услуге, има право да трговцу поднесе писани приговор у року одређеном у уговору, а трговац је дужан да формира комисију за рјешавање рекламација потрошача у чијем раду морају учествовати представници удружења за заштиту потрошача, као и да су надлежни органи који одлучују о правима и обавезама потрошача економских услуга обавезни да формирају Савјетодавно тијело у чијем раду учествују представници удружења потрошача, које своје одлуке доноси након прибављања мишљења овог савјетодавног тијела. Имајући у виду раније наведене одредбе чл. 6, 9а и 16. Закона о комуналним дјелатностима, те наводе изнесене у иницијативи, Суд је утврдио да је прописивањем услова и поступка подношења приговора на квалитет топлотне енергије и приговора на обрачун накнаде за утрошену топлотну енергију на начин прописан оспореним одредбама чл. 28. и 55. Одлуке у складу са Законом. Наиме, из одредбе Закона о заштити потрошача у Републици Српској произлази да је формирање савјетодавног тијела, односно обезбјеђење учешћа представника потрошача у поступку одлучивања по приговору потрошача/корисника предметне комуналне услуге обавеза у поступању даваоца услуге, а не доносиоца оспорене Одлуке. С обзиром на то да су у питању појединачни случајеви обезбјеђења заштите права корисника предметне услуге подношењем рекламације, односно приговора, Уставни суд, према члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује њихову примјену.

Наводе даваоца иницијативе који се односе на примјену, цјелисходност, непрецизност и допуну одредби члана 63. став 1. и 2. Одлуке, односно нормирање појединих ситуација, Суд није разматрао, јер према члану 115. Устава, то није у домену његове надлежности.

У поступку оцјене уставности и законитости оспорене одредбе члана 22. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 2/18 и 40/18), Суд је утврдио да је Скупштина града Бањалука донијела Одлуку о измјени Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ број 12/19). Чланом 1. став 1. Одлуке о измјени Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије измијењена је оспорена одредба члана 22. став 1. основног текста Одлуке тако што је прописано да се кориснику услуге може, на његов писмени захтјев, одобрити издвајање из централног топлификационог система/искључити ако техничке карактеристике система то омогућавају.

Имајући у виду да је оспорена одредба члана 22. став 1. Одлуке измијењена, односно усаглашена са законом, Суд је, на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обуставио поступак за оцјену њене уставности и законитости, цијенећи да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости.       

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.                                                                                                                         

Број: У-20/18

25. септембра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>