Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

      Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. септембра 2019. године,  д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

Утврђује се да Правила о поступку пред Републичком комисијом за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске и начин контроле финансијских извјештаја („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/09, 33/09, 61/09 и 13/15) нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 73/08 и 52/14).

 

О б р а з л о ж е њ е

Милош Ђурић, Бранислав Ђурић и Нада Милић, сви из Модриче, дали су Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Правила о поступку пред Републичком комисијом за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске и начин контроле финансијских извјештаја. Даваоци иницијативе истичу да је доносилац оспореног акта прекорачио своја овлашћења из члана 15. Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, јер је подзаконским актом уредио законску материју, што је супротно члану 2. Закона о општем управном поступку, према коме правила поступања, уколико је то неопходно, могу бити предмет само законског регулисања. С обзиром на то да Комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске није била овлашћена да донесе оспорена правила, те да је овим, супротно члану 70. Устава, поступала у оквиру ингеренција Народне скупштине Републике Српске, даваоци иницијативе сматрају да су правила у цјелини неуставна. Такође, наводе да је доносилац Правила неосновано користио чл. 4. и 12. став 2. (у уводу Правила погрешно означен као тачка 2) Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске као правни основ за њихово доношење, јер наведеним члановима Закона није утврђена надлежност Комисије да донесе правила поступка којима ће уредити контролу финансијског извјештаја. Исто тако, даваоци иницијативе сматрају да је ограничење из члана 6. оспореног акта, у суштини ограничење из ставова 2. и 3. овог члана, према којима се само поједини поднесци могу саопштити усмено на записник, у супротности са чланом 52. став 2. Закона о општем управном поступку, у складу са којим се сви поднесци могу саопштити на записник. Из оваквог ограничења произлази да се поступак пред Комисијом, у складу са чланом 14. Правила, покреће искључиво у писаној форми, што је супротно Закону о општем управном поступку. Такође, чланом 7. Правила, у суштини чланом 7. став 3. Правила, утврђено је да се странка, кад то допушта природа ствари, може позвати да у одређеном року преда писану изјаву о питању због којег се води поступак, што је супротно члану 59. став 3. Закона о општем управном поступку, који, умјесто унутар рока, предаје писмене изјаве дозвољава „до одређеног дана“. Поред овога, будући да рок из члана 7. није утврђен, као и да Правила не уређују поступање за случај достављања након истека рока, даваоци иницијативе сматрају да ће Комисија у овом смислу дјеловати произвољно. Надаље, истичу да одредба члана 15. став 2. Правила, која регулише поступање органа у случају предаје поднеска обичном поштом, није у складу са Законом о општем управном поступку јер овај закон не садржи одредбу која уређује поступање органа у оваквим случајевима.

       Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске доставила је Суду одговор у коме су наводи из иницијативе оцијењени као неосновани и произвољни, те је Суду предложено да исту одбаци.

Правила о поступку пред Републичком комисијом за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске и начин контроле финансијских извјештаја („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/09, 33/09, 61/09 и 13/15) (у даљем тексту: Правила) донијела је 19. марта 2009. године Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске на основу чл. 4. и 12. став 2. (оспореним актом погрешно означено као члан 12. тачка 2) и члана 15. тачка б) Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 73/08). Овим Правилима ближе се уређује поступак пред Комисијом за утврђивање сукоба интереса за лица одређена чланом 4. Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, те финансијски извјештаји за ова лица и контрола истих, према правилима финансијске струке и законима из финансијске области. Овим Правилима се утврђује и поступак за осигурање одговорности и вјеродостојности лица из члана 4. Закона, а у циљу заштите интегритета функције у односу на лице коју исту врши и с њима повезана лица према закону (члан 1).

Оспореним чланом 6. ст. 2. и 3. Правила прописано је: да поднесци морају бити сачињени у писаној форми и да се Комисији предају непосредно или достављају поштом, те да се уз поднесак прилажу и одговарајући докази (став 2), да се поједини поднесци могу саопштити усмено на записник код овлашћеног члана Комисије, у складу са овим правилима (став 3).

Оспореним чланом 7. став 3. Правила прописано је да се, кад то допушта природа ствари, странка може позвати да, умјесто доласка, у одређеном року, преда
посебну писану изјаву о питању због којег се води поступак.

Оспореним чланом 14. Правила прописано је да се иницијатива подноси у писаној форми и да обавезно садржи: име и презиме лица из чл. 1. и 2. Правила, назив функције коју обавља лице из претходне алинеје, ближе чињеничне податке са доказима о постојању сукоба интереса или другом поступању супротно Закону о сукобу интереса, евентуално имена лица која могу потврдити наводе из иницијативе, име, презиме и адресу лица, односно назив и сједиште правног лица које подноси иницијативу.

Оспореним чланом 15. став 2. Правила прописано је да се дан предаје препорученог поднеска пошти сматра даном предаје Комисији, а дан предаје поднеска који је послат обичном поштом, сматра се дан пријема у сједишту Комисије.

Уставом Републике Српске утврђено је: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, те на парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. став 1. алинеје 4. и 7), да Република уређује и обезбјеђује организацију, надлежност и рад државних органа, те друге односе од интереса за Републику (тач. 10. и 18 Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава), да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти (члан 69. став 1), да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, те да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Суд је имао у виду да је Законом о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 73/08 и 52/14) прописано да се овим законом уређују посебне обавезе изабраних представника, носилаца извршних функција и савјетника у органима власти Републике Српске и јединица локалне самоуправе у обављању јавне функције, а у циљу спречавања сукоба интереса, као и да се одређена питања уређена овим законом, посебним законом могу уредити и другачије (члан 1), као и да су у члану 4. тачка а) прецизирана лица која се, у смислу овог закона, сматрају изабраним представницима, носиоцима извршних функција и савјетницима, док је тачком д) члана 4. Закона утврђено да, у смислу овог закона, “Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса” значи Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса Републике (у даљем тексту: Комисија). Надаље, овим законом је прописано: да поклоне изнад вриједности из става 2. овог члана изабрани представници, носиоци извршних функција и савјетници не смију задржати, већ су обавезни да их пријаве Комисији и предају органима власти које су их изабрале или именовале и у чије име обављају повјерену функцију, а да су органи власти дужни да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона посебним општим актом уреде поступак, начин евиденције, предаје и чувања примљених поклона, док је, у случају сумње о вриједности поклона, изабрани представник, носилац извршне функције и савјетник дужан да пријави поклон Комисији, која ће прибавити податак о тржишној вриједности поклона у Републици Српској (члан 11. став 4, 6. и 7), да су изабрани представници, носиоци извршних функција и савјетници дужни достављати редовне финансијске извјештаје, како је предвиђено законом и прописима Комисије, а Комисија ће посебним актом уредити начин контроле финансијског извјештаја из става 1. овог члана (члан 12), да поступак за утврђивање сукоба интереса спроводи Комисија, као независни орган (члан 13. став 1), да Комисија, између осталог, има сљедеће надлежности: дјелује на основу овог закона како би осигурала одговорност и вјеродостојност изабраних представника, носилаца извршних функција и савјетника водећи рачуна о заштити интегритета функције, а не лица које врши ту функцију, те доноси упутства, правилнике и правила, те прописује обрасце и организацију регистра ради примјене овог закона (члан 15. тач. а) и б). Чланом 16. овог закона, којим је регулисан поступак пред Комисијом, прописано је: да Комисија покреће поступак за утврђивање постојања сукоба интереса, по властитој иницијативи или на иницијативу неког физичког или правног лица, коју оцијени основаном, те да се Одлука о покретању поступка из става 1. овог члана доставља лицу против кога се поступак покреће, као и да Комисија прибавља доказе и утврђује чињенице непосредно или путем другог надлежног органа. Органи власти на свим нивоима у Републици су обавезни да Комисији пруже правну и друге облике помоћи, а на захтјев органа, организације или заинтересованог лица Комисија ће дати своје мишљење о постојању сукоба интереса прописаног овим законом (члан 16. ст. 1. и 4). Према члану 22. овог закона, Комисија ће донијети прописе за његово спровођење у року од 90 дана од дана именовања Комисије (члан 22).

Такође, Суд је имао у виду да је одредбама Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18) у односу на који подносиоци иницијативе оспоравају Правила прописано: да се поједина питања поступка због специфичне природе управних ствари у одређеним управним областима могу посебним законом уредити друкчије него што су уређена овим законом, ако је то неопходно (члан 2), да се у управним областима за које је законом прописан посебан поступак поступа по одредбама тог закона и те одредбе морају бити у сагласности с основним начелима утврђеним овим законом, те да се по одредбама овог закона поступа у свим оним питањима која нису уређена посебним законом (члан 3), да се под органом који води поступак, односно рјешава у управним стварима, подразумијева: орган управе, други државни орган, управна организација, као и предузеће, установа и друга организација којима је законом поверено вршење јавних овлашћења (члан 4), да се поднесци, по правилу, предају непосредно или шаљу поштом писмено, или се усмено саопштавају на записник, а могу се изјављивати и телефаксом, док се кратка и хитна саопштења могу дати и телефоном ако је то по природи ствари могуће (члан 52. став 2), да се, кад то допушта природа ствари, може  оставити на вољу позваном лицу да умјесто личног доласка преда до одређеног дана потребну писмену изјаву (члан 59. став 3).

Имајући у виду изложено, Суд је утврдио да је Законом о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, који је послужио као правни основ за доношење оспореног општег акта, између осталог, уређен поступак пред Републичком комисијом за утврђивање сукоба интереса, те утврђена њена надлежност да доноси упутства, правилнике и правила, те прописује обрасце и организацију регистра ради примјене овог закона. Овакво овлашћење подразумијева право и обавезу Комисије да наведеним општим актима уреди одређену материју само онда када то законодавац изричито одреди цијенећи да је подзаконско регулисање нужно за извршење закона. Имајући у виду да је предметним законом уређен посебан управни поступак пред Комисијом, али да њиме није прописано овлашћење доносиоцу оспореног акта да посебним актом ближе уреди питања од значаја за поменуте поступке, Суд је утврдио да је, уређујући Правилима у овом смислу доносилац оспореног акта прекорачио своја законска овлашћења, те да је на овај начин дерогирао постојеће одредбе Закона о општем управном поступку и другим посебним управним поступцима.

Такође, Суд је утврдио да је, и у дијелу Правила који садржи одредбе које се тичу финансијског извјештавања лица из члана 4. тачка а) Закона, Комисија прописала шире од овлашћења да подзаконским актом уреди начин контроле финансијских извјештаја (члан 12. став 2. Закона). Наиме, према оцјени Суда, у наведеном дијелу Правила Комисија је, у суштини, утврдила поступак за осигурање одговорности и вјеродостојности изабраних представника, носилаца извршних функција и савјетника и с њима повезаних лица, и то, како је у члану 1. став 2. Правила наведено, у циљу заштите интегритета функције у односу на лице које је врши. Чланом 15. тачка а) Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске прописано је да Комисија дјелује на основу овог закона како би осигурала одговорност и вјеродостојност наведених лица. Међутим, овај закон не садржи овлашћење Комисији да подзаконски уреди питања од значаја за поступак осигурања њихове одговорности и вјеродостојности, због чега је, према оцјени Суда, прописујући на описани начин Комисија, такође, прекорачила своја законска овлашћења.

С обзиром на то да из Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, који је послужио као правни основ за доношење Правила, не произлази овлашћење Комисији да на овакав начин, дерогирајући позитивне законске прописе, уреди предметну материју, Суд је оцијенио да овај општи акт, у цјелини, није у сагласности са овим законом.

Надаље, имајући у виду да оспорени општи акт не произлази из норми садржаних у вишем правном акту, тј. да није у функцији извршења законске материје, Суд је утврдио да је доносећи Правила Комисија поступила супротно зајемченом начелу владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, начелу подјеле власти из члана 5. став 1. алинеја 7. Устава и члана 69. Устава, као и начелу уставности и законитости из члана 108. Устава.

Како оспорена правила у цјелини нису у сагласности са Уставом и законом, Суд је оцијенио да није потребно посебно одлучивати о уставности и законитости појединих њихових одредби, како је то у иницијативи тражено.

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

       На основу изложеног  одлучено је као у изреци ове одлуке.

       Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-70/18

25. септембра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>