Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. став 1. тачка г)  Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. септембра ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­ 2019.  године,  д о н и о  је

                                                             Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се иницијатива  за оцјењивање уставности и законитости члана 2. и  члана 3. став 2. тач. 1. и 4. и став 4. Правилника о накнадама и наградама за рад стечајног управника и чланова одбора повјерилаца  („Службени гласник Републике Српске“ број 30/18).

                                                         О б р а з л о ж е њ е

           Вељко Ђукић из Љубије дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости члана 2. и члана 3. став 2. тач. 1. и 4. и став 4. Правилника о накнадама и наградама за рад стечајног управника и чланова одбора повјерилаца („Службени гласник Републике Српске“ број 30/18). Давалац иницијативе сматра да је оспорени члан 2. наведеног правилника у несагласности са одредбама Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" бр. 1/16 и 66/18), с тим да у образложењу својих навода цитира само члан 132. овог закона, којим су прописана друга примања по основу рада, односно којим су таксативно наведена примања која послодавац исплаћује раднику. У иницијативи је, такође, оспорен и члан 3. став 2. тачка 1. овог правилника и то, како наводи давалац иницијативе, због несагласности са Законом о стечају ("Службени гласник Републике Српске" број 16/16), те Законом о доприносима ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17). Образлажући наведено давалац иницијативе цитира члан 3. Правилника и с тим у вези  указује на одредбе члана 73. став 1. тачка 8. и став 6,  те  чланова 94. и 95.  Закона о стечају ("Службени гласник Републике Српске" број 16/16), као и на  члан 3. став 1. тачка 3. и члан 23. Закона о доприносима ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17). Поред наведених одредби овог правилника давалац иницијативе оспорава и тачку 4, те став 4. члана 3. Правилника због тога што су, како наводи давалац иницијативе, наведене одредбе несагласне са  одредбом члана 72. став 1. Закона о стечају. Предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе наведеног правилника нису у сагласности са наведеним законима.  

         Разматрајући дату иницијативу Уставни суд је на сједници одржаној 28. новембра 2018. године рјешењем покренуо поступак за оцјењивање уставности и законитости  члана 2. и члана 3. став 2. тач. 1. и 4. и став 4. Правилника о накнадама и наградама за рад стечајног управника и чланова одбора повјерилаца  („Службени гласник Републике Српске“ број 30/18).

        Доносилац акта је доставио Суду одговор на рјешење о покретању поступка у коме је детаљно оспорио наводе из иницијативе о несагласности оспорених одредби Правилника са Законом о стечају, Законом о раду и Законом о доприносима. С тим у вези у одговору се, између осталог, наводи да се оспореним чланом 2. Правилника прописује и дефинише појам накнада и појам награда за рад које се исплаћују стечајним управницима, повјереницима, члановима  одбора повјерилаца и другим ангажованим лицима за обављање послова у поступку реструктурирања, претходном стечајном поступку и стечајном поступку, како је то терминолошки утврђено Законом о стечају, као и да је Закон о стечају  леx специалис у односу на исплату награда и накнада за рад стечајних управника због чега нису основани наводи даваоца иницијативе о несагласности оспореног члана 2. Правилника са Законом о раду. У одговору се, такође, наводи да се оспореним одредбама члана 3. Правилника детаљније разрађују законске одредбе у погледу начина обрачуна накнада и награда за рад стечајним управницима, привременим стечајним управницима, повјереницима, члановима одбора повјерилаца и другим ангажованим лицима за обављање послова у поступку реструктурирања, претходном стечајном поступку и стечајном поступку и  притом указује на одредбе чланова 65. и 72. став 1, те члана 73. ст. 1. и 6. Закона о стечају. Уз то, у одговору се оспоравају наводи даваоца иницијативе о несагласности оспореног члана 3. став 2. тачка 1. Правилника са Законом о доприносима и указује, прије свега, на одредбу члана 23. предметног правилника, из које произлази да су исплате свих новчаних износа награда у складу са овим правилником бруто износи, који обухватају износе пореза, доприноса и других накнада по основу ових примања, у складу са прописима којима се уређује ова област, као и на члан 3. став 3. и  члан 10. Закона о доприносима, те  члан 11. став 1. Правилника о условима, начину обрачунавања, пријављивања и уплати доприноса ("Службени гласник Републике Српске" број 68/18). Из наведених разлога доносилац акта предлаже да Суд иницијативу не прихвати.

         Правилник о накнадама и наградама за рад стечајног управника и чланова одбора повјерилаца („Службени гласник Републике Српске“ број 30/18) донио је министар правде, на основу члана 73. став 6. Закона о стечају ("Службени гласник Републике Српске" број 16/16) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16). Овим правилником прописују се критеријуми и начин обрачуна накнада и награда за рад стечајним управницима, привременим стечајним управницима, повјереницима, члановима одбора повјерилаца и другим ангажованим лицима за обављање послова у поступку реструктурирања, претходном стечајном поступку и стечајном поступку (члан 1).

         Према  оспореном члану 2. овог правилника накнада је новчана надокнада за материјалне трошкове (као што су: трошкови превоза, дневница, трошкови смјештаја и сл.), које су стечајни управници, привремени стечајни управници, повјереници и чланови одбора повјерилаца имали у току поступка (став 1), а награда је новчана надокнада за рад стечајних управника, привремених стечајних управника, повјереника и чланова одбора повјерилаца у току поступка (став 2). Оспореним  чланом 3. став 2. Правилника  прописано је да накнаду и награду за обављене послове одређује стечајни судија у складу са овим правилником, након што стечајни управник, односно повјереник: заврши све послове за које су именовани (тачка 1) и достави образложен захтјев за исплату накнаде и награде својих трошкова у складу са Законом о стечају (тачка 4), те да прије доношења одлуке о трошковима поступка стечајни судија може одредити ревизију материјално-финансијског пословања стечајног дужника у стечајним предметима у којима је ревизија прописана Законом (став 4).

          У поступку разматрања навода из иницијативе Суд је , прије свега, имао у виду Закон о стечају ("Службени гласник Републике Српске" број 16/16) којим се уређује поступак реструктурирања и стечајни поступак, правне посљедице  отварања и спровођења поступка реструктурирања и стечајног поступка, реорганизација стечајног дужника неспособног за плаћање на основу стечајног плана и међународни стечај (члан 1).  Овим законом, чланом 15. прописано је, између осталог, да је повјереник оперативни орган поступка реструктурирања кога именује стечајни судија из реда стечајних управника са задатком да прати пословање дужника, испита материјално и финансијско стање дужника, пријави потраживања повјерилаца и са тим упозна стечајног судију, дужника и повјериоце да би имали увид у економско и финансијско стање дужника прије доношења одлуке о закључењу споразума (тачка 4); да је стечајни судија судија надлежног суда и орган стечајног поступка који спроводи стечајни поступак над стечајним дужником (тачка 12), да је привремени стечајни управник орган претходног стечајног поступка, кога именује стечајни судија  са задатком да обезбиједи имовину дужника и утврди да ли постоје разлози за отварање стечајног поступка (тачка 13); да је стечајни управник орган стечајног поступка који под надзором стечајног судије и повјерилаца обавља послове органа стечајног дужника, прикупља и уновчава имовину стечајног дужника, те припрема и спроводи намирење повјерилаца (тачка 14), а да је одбор повјерилаца орган стечајног поступка који у стечајном поступку заступа интересе повјерилаца, пратећи и усмјеравајући рад стечајног управника и уопште одвијање стечајног поступка (тачка 16);  чланом 39. став 2. да се одредбе овог закона које уређују именовање, надзор над његовим радом, одговорност, награде и накнаде трошкова за рад стечајног управника примјењују и на повјереника;  чланом 58. став 14. да привремени стечајни управник има право на накнаду која се одређује у складу са тарифом; чланом 65. став 1. да стечајни судија води и управља стечајним поступком од подношења приједлога за отварање до завршетка стечајног поступка; чланом 73. да награду и накнаду за рад стечајног управника одређује стечајни судија у складу са правилником којим се прописују накнаде и награде за рад стечајних управника (став 6), те  да правилник из ст. 1, 6. и 7. овог члана доноси министар у року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона (став 8);  чланом 83. да  накнаду за чланове одбора повјерилаца, као и за чланове привременог одбора повјерилаца Суд одређује у складу са правилником којим се прописују  накнаде и награде за рад стечајног управника из члана 95. став 2. овог закона (став 1); чланом 94. да се из стечајне масе прије стечајних повјерилаца намирују трошкови стечајног поступка и дугови стечајне масе;  чланом 95. став 1. да су трошкови стечајног поступка, између осталог, награде и издаци вјештака, привременог управника, стечајног управника и чланова привременог одбора и одбора повјерилаца (тачка 2), а да трошкове стечајног поступка из става 1. тачка 2) овог члана Суд одређује у складу са правилником којим се прописују накнаде и награде за рад стечајних управника (став 2).  Поред тога, овим законом,  чланом 294. став 1. прописано је да министар правде у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона доноси Правилник о накнадама и наградама за рад стечајних управника и чланова одбора (члан 73. став 1).

         Поред наведених одредаба Закона о стечају Суд је имао у виду и одредбе Закона о раду и Закона о доприносима на које указује  давалац иницијативе.  

         Чланом 132.  став 1. Закона о раду  прописано је да послодавац раднику исплаћује: дневницу за службено путовање у Републици Српској, у Федерацији БиХ и у иностранству (тачка 1), накнаду трошкова превоза код доласка на посао и повратка с посла, уколико превоз није организован од стране послодавца (тачка 2), накнаду за повећане трошкове боравка за вријеме рада на терену (тачка 3), трошкове једног топлог оброка за вријеме једног радног дана, као и у случају обављања прековременог рада дужег од три часа дневно, уколико код послодавца није организована исхрана радника (тачка 4), отпремнину приликом одласка радника у пензију (тачка 5), накнаду трошкова за коришћење сопственог акутомобила у обављању службеног посла, по налогу послодавца (тачка 6) и друга примања утврђена општим актом и уговором о раду (тачка 7).

         Чланом 3. став 1. Закона о доприносима прописано је да је обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, осигурање од незапослености и дјечије заштите физичко лице-резидент Републике Српске које је изабрано или именовано на јавну или другу дужност без заснивања радног односа и обављањем те дужности остварује примања која представљају доходак у смислу закона којим се уређује порез на доходак, а чланом 23. овог закона да је уплатилац доприноса из чл. 17, 18. и 19. овог закона дужан пријавити обавезу доприноса Пореској управи Републике Српске (у даљем тексту: Пореска управа) најкасније до краја мјесеца за претходни мјесец за сваког обвезника доприноса на обрасцу мјесечне пријаве пореза по одбитку, који је утврђен прописима о порезу на доходак (став 1), те да је изузето од става 1. овог члана, уплатилац доприноса за обвезнике доприноса из члана 4. тачка 3) и члана 5. тач. 1) и 2) овог закона дужан, најкасније до 31. марта текуће године, за претходну годину доставити Пореској управи годишњи обрачун доприноса који представља пријаву обавезе доприноса (став 2).

          Полазећи од наведеног неспорно је, по оцјени Суда, да је стечајни поступак посебна врста грађанског судског поступка који суд спроводи ради утврђивања да ли су испуњени законом прописани услови за отварање стечајног поступка над одређеним субјектима и прикупљања и уновчавања цјелокупне имовине стечајног дужника да би се обезбиједило истовремено и равномјерно намирење свих његових повјерилаца, као и да привремени стечајни управници, повјереници, стечајни управници, чланови одбора повјерилаца и друга ангажована лица за обављање послова у поступку реструктурирања, претходном стечајном поступку и стечајном поступку имају право на накнаду трошкова које имају у обављању послова, те награду за рад. Такође, неспорно је и да је министар правде овлашћен да општим актом пропише накнаде и награде за рад стечајним управницима, привременим стечајним управницима, повјереницима, члановима одбора повјерилаца и другим ангажованим лицима за обављање послова у поступку реструктурирања, претходном стечајном поступку и стечајном поступку. Полазећи од наведеног, те имајући у виду да Закон о стечају није ближе одредио критеријуме и начин обрачуна накнада и награда за рад наведеним лицима, Суд је оцијенио да оспореним прописивањем из члана 2. Правилника, којим се у циљу примјене у пракси прецизира значење појмова накнаде и награде за рад, доносилац акта није прекорачио законом утврђено овлашћење.

         У односу на наводе даваоца иницијативе који се односе на несагласност члана 2. Правилника са Законом о раду, Суд оцјењује да ти наводи нису основани због тога што је правни основ за доношење оспореног правилника садржан у Закону о стечају, као закону којим се уређује поступак реструктурирања и стечајни поступак, а у оквиру тога и правни положај повјереника, привременог стечајног управника и стечајног управника као органа стечајног поступка које са листе стечајних управника рјешењем  именује стечајни судија за потребе поступка реструктурирања, претходног стечајног поступка  и стечајног поступка које суд спроводи над одређеним субјектима и чија права и обавезе престају окончањем поступка реструктурирања односно закључењем стечајног поступка. Насупрот томе,  Законом о раду уређују се радни односи, права, обавезе и одговорности из радног односа и други односи по основу рада у Републици Српској, ако посебним законима није другачије одређено, при чему је радни однос, сагласно члану 1. став 2. овог закона, однос између послодавца и радника, који се заснива: закључењем уговора о раду, одлуком о пријему, одлуком о избору и именовању и другим правним основом уређеним посебним законом.

         У погледу оцјене законитости оспорених одредби  члана 3. став 2. тач. 1. и 4. и став 4. Правилника, према оцјени Суда, наведене одредбе Правилника су донесене у оквиру овлашћења министра правде из члана 73. став  6.  Закона о стечају.  Наиме, на основу овлашћења из наведене законске одредбе, министар правде је донио предметни подзаконски акт с циљем да  омогући примјену одговарајућих законских рјешења која се тичу накнада и награда за рад повјереницима, привременим стечајним управницима и стечајним управницима. Оспореним одредбама се, по оцјени Суда, не мијењају законска рјешења у овој области, већ се њиховом разрадом и конкретизацијом, у оквиру законских овлашћења, омогућава њихова примјена.

        Наводи даваоца иницијативе о несагласности оспорене одредбе члана 3. став 2. тачка 1. Правилника са Законом о доприносима, без навођења конкретних одредаба закона у односу на које се оспорава законитост, према оцјени Суда, нису од значаја за оцјену законитости оспорене одредбе Правилника, јер је правни основ за доношење Правилника и уређивања конкретног спорног питања Закон о стечају.

         Питања на која указује давалац иницијативе, а која се тичу примјене појединих законских рјешења, те стручности стечајног судије да одлучује о трошковима стечајног поступка, нису у надлежности Уставног суда утврђеној чланом 115. Устава.

           Имајући у виду да је одредбама члана 108. Устава прописано да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, као и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да су одредбе члана 2. и  члана 3. став 2. тач. 1. и 4. и став 4. Правилника о накнадама и наградама за рад стечајног управника и чланова одбора повјерилаца, који је донио министар правде у границама законских овлашћења, у сагласности и са Уставом Републике Српске.

        На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић,  проф. др Марко Рајчевић  и академик проф. др Снежана Сави