Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачка а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. јула 2019. године, д о н и о  ј е 

 

О  Д  Л  У  К  У

 

Утврђује се да члан 12. став 3. Правилника о поступку јавног конкурса за располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број 20/12) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 58/09, 95/11 и 60/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Миланка Стокановић и Добросав Мирић из Бјељине дали су Уставном суду Републике Српске иницијативе за покретање поступка за оцјењивање законитости члана 12. став 3. Правилника о поступку јавног конкурса за располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број 20/12), који је донио директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (у даљем тексту: Правилник). Даваоци иницијатива сматрају да оспорена одредба Правилника није у сагласности са чланом 348. став 1. Закона о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 58/09, 95/11 и 60/15), јер, како је наведено, овом законском одредбом није прописана непосредна погодба као начин располагања предметним непокретностима.  

Рјешењем број У-53/18 од 25. априла 2019. године Суд је одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативу број У-96/18 првоприспјелој иницијативи У-53/18. 

У одговору доносиоца оспореног акта истиче се да не стоји констатација даваоца иницијативе и у вези с тим указује на одредбе члана 348. став 1. и 3. Закона о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 58/09, 95/11 и 60/15), те члана 12. став 1. и 2. Правилника. Поменутим правилником се, како је наведено, детаљније прописује само поступак за продају непокретности у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе путем јавног конкурса, али не и остали начини продаје непокретности у одређеним случајевима који су јасно прописани Законом о стварним правима. Предлаже се да Суд дату иницијативу не прихвати.  

Правилник о поступку јавног конкурса за располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број 20/12) донио је директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 348. Закона о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 58/09 и 95/11) и члана 86. ст. 2. и 3. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10). Овим правилником прописан је поступак јавног конкурса за располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе. 

Оспореном одредбом члана 12. став 3. овог правилника прописано је да се у случају из става 2. овог члана продаја, односно оптерећење правом грађења може извршити непосредном погодбом, с тим што цијена непокретности која се продаје, односно која се оптерећује правом грађења не може бити нижа од тржишне цијене те непокретности.  

Оцјењујући уставност и законитост оспорене одредбе предметног правилника Суд је, прије свега, имао у виду одредбе члана 108. Устава Републике Српске којим је утврђено да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (став 1), и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (став 2).

Поред тога, Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16, 57/16 и 31/18), који је био на снази у вријеме доношења Правилника о поступку јавног конкурса за располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе, као и сада важећим Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18) прописано је да органи управе доносе, поред осталог, правилнике којима се разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе и који се објављују у „Службеном гласнику Републике Српске“ само када су за то изричито овлашћени законом или прописом Владе (члан 69. ст. 1, 2. и 5. и члан 70. став 1. ранијег, односно члан 63. став 2. и члан 64. став 1. важећег закона).  

У конкретном случају Суд је узео у обзир и релевантне одредбе Закона о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 58/09, 95/11 и 60/15), којим је уређено стицање, коришћење, располагање, заштита и престанак права својине, те прописано да су стварна права: право својине, право грађења, заложно право, право стварне и личне службености и право реалног терета (члан 1. став 2), те да је предмет права својине индивидуално одређена непокретност, односно честица земљишне површине, заједно са свим оним што је са земљиштем трајно спојено на површини или испод ње, ако законом није другачије одређено (члан 6. ст. 1. и 2). Према одредбама члана 348. ст. 1, 2, 3, 4. и 5. овог закона, непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе, као и да се правом грађења може располагати само на основу јавног конкурса и уз накнаду утврђену по тржишној цијени, ако посебним законом није другачије одређено, да ће Правилник о поступку јавног конкурса из става 1. овог члана донијети директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове у року од три мјесеца од ступања на снагу овог закона, да се продаја, односно оптерећење правом грађења непокретности у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе изузетно може извршити непосредном погодбом за потребе изградње: а) војних објеката и објеката за потребе републичких органа и ради обављања њихових надлежности, б) објеката за потребе страних дипломатских и конзуларних представништава, њихових организација и специјализованих агенција, као и организација и специјализованих агенција Уједињених нација, в) објеката  комуналне инфраструктуре, г) објеката вјерских заједница, д) ради обликовања грађевинске честице, да је допуштена и непосредна замјена непокретности у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе за непокретности приближно исте вриједности у својини другог лица, те да су правни послови закључени супротно одредбама овог члана ништави, док се одредбе става 1. овог члана не односе на правне послове које међусобно закључују Република и јединице локалне самоуправе, ако је то у интересу и циљу општег и социјалног напретка њених грађана. 

Сагласно наведеним овлашћењима, директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове донио је Правилник којим су разрађене поједине одредбе поменутог закона, а које се односе на располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе, као и  права грађења провођењем поступка јавног конкурса. Међутим, Суд је оцијенио да прописивање као оспореним  чланом 12. став 3. Правилника није у сагласности са Законом о стварним правима. Наиме, доносилац овог правилника је регулисао да се у случају безуспјешног јавног надметања (ако не успије ни поновљена лицитација) продаја, односно оптрећење правом грађења може извршити непосредном погодбом, с тим што цијена непокретности која се продаје, односно која се оптрећује правом грађења не може бити нижа од тржишне вриједности те непокретности, проширујући начин располагања предметним непокретностима које је законодавац прописао у одредби члана 348. став 1. овог закона. Оваквим прописивањем доносилац акта је изашао из оквира својих законом утврђених овлашћења, јер је непосредно уредио садржину појединог законског института, као што је начин располагања непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе, као и оптрећења правом грађења. Имајући у виду наведено Суд је утврдио да оспорена одредба члана 12. став 3. Правилника о поступку јавног конкурса за располагање непокретностима у својини Републике Српске и јединица локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број 20/12) није у сагласности са чланом 348. став 1. Закона о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 58/09, 95/11 и 60/15), што има за посљедицу и њену несагласност са Уставом Републике Српске, који одредбом члана 108. налаже да општи акт мора бити у сагласности са Уставом и законом.

С обзиром на предмет овог уставносудског поступка, Суд је констатовао да је одредбом члана 348. став 3. Закона о стварним правима непосредна погодба прописана изузетно, као начин располагања предметним непокретностима, и то у таксативно одређеним случајевима.  

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-53/18

17. јула 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>