Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана члана 60. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. фебруара 2019. године, д о н и о  ј е 

О  Д  Л  У  К  У

Утврђује се да члан 43. Закона о преузимању акционарских друштава ("Службени гласник Републике Српске" бр. 65/08, 92/09 и 59/13) није у сагласности са Уставом Републике Српске.

О б р а з л о ж е њ е

Милан Малешевић, адвокат из Бање Луке, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 43. Закона о преузимању акционарских друштава ("Службени гласник Републике Српске" бр. 65/08, 92/09 и 59/13) у односу на чланове 10. и 108. Устава Републике Српске. У иницијативи се наводи да су оспореним прописивањем чланови и радници Комисије за хартије од вриједности (у даљем тексту: Комисија) само по основу чињенице да су запослени у овој комисији ослобођени од одговорности за штету коју својим поступањем или непоступањем нанесу трећим лицима, осим ако се докаже да су то учинили или су пропустили да учине намјерно. По мишљењу даваоца иницијативе, оваквим прописивањем су, супротно Уставу, од грађанске одговорности ослобођени сви запослени у овој комисији. С тим у вези, указује на одлуке Уставног суда у предметима У-38/10 и У-42/12. Предлаже да Суд проведе поступак и утврди да оспорена законска одредба није у сагласности са Уставом Републике Српске. 

У одговору Народне скупштина Републике Српске истиче се да наводи иницијативе не стоје и да је присутно погрешно тумачење Устава. Поред тога, у одговору се указује на то да је институт имунитета присутан у законодавству Републике Српске и ширег окружења, као и на члан 11. Општег споразума о повластицама и имунитету Савјета Европе, те детаљно образлаже сврха овог правног института у предметној области. Истиче се да је присутно незадовољство даваоца иницијативе оспореним законским рјешењем, као и да уређење предметне законске материје на другачији начин не може бити предмет оцјене пред Уставним судом, већ неких других процедура. Предлаже се да Суд не прихвати дату иницијативу.

Оспореним чланом 43. Закона о преузимању акционарских друштава ("Службени гласник Републике Српске" бр. 65/08, 92/09 и 59/13) прописано је да чланови и радници Комисије не одговарају за штету која настане приликом обављања дужности у оквиру овог закона, осим ако се докаже да су одређену радњу која је проузроковала штету учинили или пропустили учинити намјерно.

У поступку оцјењивања уставности оспорене одредбе Закона о преузимању акционарских друштава Суд је имао у виду да према одредбама тачака 6, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република, између осталог, уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, тржиште и планирање, радне односе, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, Суд је такође имао у виду темељно начело владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, као и уставне гаранције из члана 49. Устава, према којем се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих уређују законом, а законом се може прописати начин остваривања појединих права и слобода када је то неопходно за њихово остваривање.

Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које давалац иницијативе оспорава наведену одредбу Закона, утврђено је да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).   

Законом о преузимању акционарских друштава, сагласно наведеним уставним овлашћењима, законодавац је уредио поступак преузимања акционарских друштава, услове за давање понуде за преузимање, права и обавезе учесника у поступку, као и надзор над спровођењем поступка преузимања акционарских друштава (члан 1). Уређујући надзор над спровођењем поступка преузимања акционарских друштава оспореним чланом 43. овог закона прописано је да чланови и радници Комисије не одговарају за штету која настане приликом обављања дужности у оквиру овог закона, осим ако се докаже да су одређену радњу која је проузроковала штету учинили или пропустили учинити намјерно. 

Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да начин на који је оспореном одредбом предметног закона уређено питање одговорности за штету коју причине чланови и радници Комисије приликом обављања дужности није у сагласности са уставним принципом равноправности грађана и једнакости пред законом из члана 10. Устава, па тиме и начелом владавине права које је гарантовано чланом 5. став 1. алинеја 4. Устава. Прописивањем да чланови и радници Комисије не одговарају за штету која настане приликом обављања њихове дужности, осим ако је штета причињена намјерно, по оцјени Суда, законодавац је знатно ограничио, односно умањио грађанску одговорност наведених субјеката, чиме се ова лица стављају у привилегован положај у односу на остале грађане. Суд је оцијенио да из оспорене одредбе произлази да су ова лица само на основу чињенице што су чланови Комисије или су запослени у Комисији, без спроведеног поступка, ослобођена од одговорности за штету коју причине приликом обављања дужности, под условом да то није резултат њихове намјере, односно да је умањен степен грађанске одговорности чланова и радника ове комисије на начин како је то прописано оспореним чланом 43. Закона о преузимању акционарских друштава. Оваквим прописивањем су, Суд је оцијенио, у погледу Уставом гарантованог права на једнакост пред законом и уживање исте правне заштите, дискримисани остали грађани у односу на субјекте које третира предметна законска одредба.

С обзиром на то да су оспореним прописивањем нарушена уставна начела равноправности и владавине права, тиме је, по оцјени Суда, истовремено дошло до повреде и члана 108. став 1. Устава, према којем закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.  

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.     

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.