Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. маја 2018. године,  д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о доношењу измјене дијела Регулационог плана за простор дефинисан улицама: Јована Дучића, Паве Радана, I крајишког корпуса и Вука Караџића („Службени гласник Града Бања Лука” број 37/16).

О б р а з л о ж е њ е

    Неђо Мишељић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о доношењу измјене дијела Регулационог плана за простор дефинисан улицама: Јована Дучића, Паве Радана, I крајишког корпуса и Вука Караџића број: 07-013-462/16 („Службени гласник Града Бања Лука” број 37/16), коју је, 15. децембра 2016. године, донијела Скупштина Града Бања Лука. Наводећи да Град Бања Лука, иако је усвојио Просторни план, никада није донио Урбанистички план Града, давалац иницијативе истиче да је оспорени регулациони план измијењен супротно члану 189. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу јер је усвојен по протеку рокова предвиђених овом законском одредбом. С обзиром на изложено предлаже се да Суд утврди неусаглашеност оспорене одлуке са чланом 189. став 1. Закона, те чланом 45. Устава Републике Српске.

      У одговору и његовој допуни доносилац оспореног акта је изложио проведени поступак припреме, израде и доношења Плана, те изразио своје становиште да је исти у потпуности сагласан одредбама Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16). Такође, у одговору се истиче да су неосноване тврдње даваоца иницијативе да се планови мијењају супротно одредби члана 189. став 1. овог закона, будући да њоме није уређена процедура израде измјене спроведбених докумената просторног уређења. У прилогу одговора достављена је документација која има за циљ да поткријепи наведено.

     Одлука о доношењу измјене дијела Регулационог плана за простор дефинисан улицама: Јована Дучића, Паве Радана, I крајишког корпуса и Вука Караџића број: 07-013-462/16 („Службени гласник Града Бања Лука” број 37/16), коју је Скупштина Града Бања Лука усвојила на сједници одржаној 15. децембра 2016. године, донесена је на основу члана 38. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13, 106/15 и 3/16) и члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука” бр. 25/05, 30/07, 17/12 и 20/14). Овом одлуком је утврђено: да се доноси Измјена дијела Регулационог плана за простор дефинисан улицама: Јована Дучића, Паве Радана, I крајишког корпуса и Вука Караџића (тачка I), да се Елаборат Плана састоји од текстуалног и графичког дијела, те је одређено шта садрже текстуални и графички дио (тачка II), да је Елаборат Плана израђен у Инситуту за грађевинарство "ИГ" д. о.о. Бања Лука у мјесецу новембру 2016. године (тачка III), да се План излаже на стални јавни увид код градског органа надлежног за послове просторног уређења (тачка IV), да ће се о провођењу ове одлуке старати орган из тачке IV (тачка V), да ступањем на снагу ове одлуке престају да важе раније донесени просторноплански документи проведбеног карактера у дијелу у којем нису у сагласности са Планом (тачка VI), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Града Бања Лука” (тачка VII).

         У поступку оцјењивања оспорене одлуке Суд је имао у виду да је одредбом члана 102. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун и уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора. Суд је, исто тако, узео у обзир да је чланом 45. Устава, у односу на који давалац иницијативе оспорава Одлуку о измјени Плана, утврђено да је свако дужан да се придржава Устава и закона, те да је свако дужан да савјесно и одговорно врши повјерену му јавну функцију.

      Одредбом члана 189. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16), у односу на који давалац иницијативе тражи оцјену оспореног акта, прописано је да су јединице локалне самоуправе дужне да донесу просторне планове у року од три године од дана ступања на снагу овог закона, а урбанистичке планове и зонинг планове подручја посебне намјене ‒ јединице локалне самоуправе најдуже у року од двије године од дана усвајања просторног плана јединице локалне самоуправе.

Имајући у виду да наведени члан Закона о уређењу простора и грађењу само уређује рокове у којима су јединице локалне самоуправе дужне да донесу просторне, урбанистичке и зонинг планове, Суд је утврдио да се поступак доношења оспорене одлуке, као могући предмет оцјене, са овом одредбом не може довести у везу. Због тога је Суд оцијенио да ова иницијатива није основана. Идентичан став Суд је заузео у предмету број У-38/17.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

        На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

       Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.