Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка д), члана 40. став 5. и  члана 61. став 1. тач. г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. децембра  2017. године,  д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

           Не прихвата се иницијатива за  оцјењивање уставности члана 18, члана 26. став 3. и члана 38. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13) и члана 1. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 106/15 и 3/16).

          Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о усвајању Приједлога измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године (“Службени гласник Републике Српске” број 15/15), Одлуке о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку (“Службени гласник Републике Српске” број 36/16) и Одлуке о усвајању Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку (“Службени гласник Републике Српске” број 113/16).

           Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о доношењу Регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци (“Службени гласник Града Бања Лука” број 14/10).

О б р а з л о ж е њ е

        Неђо Мишељић из Бањa Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 18, члана 26. став 3. и члана 38. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13) и члана 1. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 106/15 и 3/16) и за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о доношењу Регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци број: 07-013-402/10 (“Службени гласник Града Бања Лука” број 14/10), Одлуке о усвајању Приједлога измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године број: 02/1-021- 214/15 од 18. фебруара 2015. године (“Службени гласник Републике Српске” број 15/15) и Одлуке о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку број: 02/1-021-468/16 од 14. априла 2016. године (“Службени гласник Републике Српске” број 36/16). Допуном иницијативе, тражено је да Суд, у поступку одлучивања о иницијативи, узме у обзир и Одлуку о усвајању Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку број: 02/1-021-1441/16 од 15. децембра 2016. године (“Службени гласник Републике Српске” број 113/16), због, како је наведено, њене несагласности са чл. 27, 28, 29, 31, 33, 34, 35, 38. и 48. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13), са чланом 1. став 2. и чланом 19. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 106/15) и члановима 35, 45. 64, 66, 70. став 1. тач. 2 и 3. и члановима 90. и  102. Устава Републике Српске. У иницијативи и њеним допунама, поред осталог, наведено је да оспорене законске одредбе нису у сагласности са одредбама члана 70. став 1. тач. 2. и 3. члана 90. и члана 102. Устава Републике Српске, односно да се овим одредбама задире у овлашћења локалне заједнице и у ситуацијама у којим не постоји јасно одређен државни интерес. Давалац иницијативе истиче да: Одлука о доношењу Регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци број: 07-013-402/10, објављена у “Службеном гласнику Града Бања Лука” број 14/10, није у сагласности са чл. 27, 28, 30, 33, 34, 35, 38. и 51. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13) и чланом 1. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 106/15) те члановима 35, 45. 70. став 1. тач. 2. и 3. и чланом 102. Устава Републике Српске; да Одлука о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку, објављена у  “Службеном гласнику Републике Српске” број 36/16 није у сагласности са чл. 27, 28, 29, 31, 33, 34, 35, 38. и 48. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13), са чланом 1. став 2. и чланом 19. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 106/15) и члановима 35, 45. 64, 66, 70. став 1. тач. 2. и 3. и члановима 90. и 102. Устава Републике Српске; да Одлука о усвајању Приједлога измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године број: 02/1-021- 214/15 од 18. фебруара 2015. године (“Службени гласник Републике Српске” број 15/15) није у сагласности са члановима 35, 45, 51, 70. став 1. тач. 2. и 3. и чланом 102. Устава Републике Српске. Такође, сматра да се оспореним документима просторног уређења, који су донесени по скраћеном поступку, након утврђивања општег интереса од стране Владе Републике Српске, нарушавају основни принципи усаглашавања општег и појединачног интереса. У вези с тим наводи да је, супротно члану 102. Устава Републике Српске и Закону о уређењу простора и грађењу, на основу оспорене Одлуке број 07-013-402/10, објављене у “Службеном гласнику Града Бања Лука” број 14/10, донесен Регулациони план за уређење обала Врбаса у Бањој Луци без усвајања акта о урбанистичком плану Града Бања Лука, као и то да је Влада, мимо одредби, такође оспорене Одлуке о усвајању Приједлога измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године број: 02/1-021-214/15 од 18. фебруара 2015. године, објављене у “Службеном гласнику Републике Српске” број 15/15, на подручју «Аде», односно  подручју посебне намјене неуставно и незаконито утврдила појединачни интерес и закључила уговор о концесији, те након тога, по скраћеном поступку, донијела оспорену Одлуку о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скараћеном поступку број: 02/1-021-468/16 од 14. априла 2016. године, која је објављена у “Службеном гласнику Републике Српске” број 36/16. Давалац ницијативе, поред наведеног, указује и на потребу оцјењивања Закона о заштити животне средине и, како је наглашено, свих других закона и свих општих аката који третирају ову проблематику, те да се у случају изградње на «Ади» загађују воде ријеке Врбас, односно да није обезбијеђена заштита животне средине у складу са одредбама Устава Републике Српске. Наводећи да је, у конкретном случају, очигледно да се појединачни интерес ставља у приоритет без законске основе и да се мијења Просторни план Републике Српске, те да овим планом нису на адекватан начин регулисана подручја посебне намјене и да је због тога већина средина у источном дијелу Републике Српске запостављена, давалац иницијативе предлаже да Суд због комплексности ове материје закаже јавну расправу, да утврди неуставност и незаконитост оспорених аката и отклони посљедице те неуставности и незаконитости, те да, до окончања поступка, суспендује провођење Одлуке о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» број: 02/1-021- 468/16 од 14. априла 2016. године, која је објављена у “Службеном гласнику Републике Српске” број 36/16, како би се, како је наведено, зауставила изградња већ започетог објекта без одобрења за грађење.

         Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

         У одговору Одјељења за просторно уређење Градске управе Града Бања Лука који се односе на оспоравање Одлуке о доношењу Регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци (“Службени гласник Града Бања Лука” број 14/10), поред осталог, наведено је да је у погледу поступка припреме, израде и доношења предметни Регулациони план у потпуности израђен у складу са одредбама тада важећег Закона о уређењу простора и грађењу ‒ пречишћен текст (“Службени гласник Републике Српске” број 84/02), односно да од 19. јула 2007. године, када се  приступило изради овог плана као и изради његовог преднацрта и нацрта, обавјештавању о јавном увиду, стављању на јавни увид Нацрта плана и могућности давања примједби на исти, уз напомену да давалац иницијативе није уложио примједбе, одржавању стручне расправе и презентовање пристиглих примједби, те става носиоца израде плана о истим и споразумног утврђивања Приједлога плана, до 27. маја 2010. године, када је на сједници Скупштине Града, План усвојен и Одлука о доношењу Плана објављена у  “Службеном гласнику Града Бања Лука” број 14/10, не постоје одступања овог акта од законских одредби.

    Оспореним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13) прописано је: чланом 18. да се подручје посебне намјене утврђује за: а) непокретна културно-историјска добра од великог и изузетног значаја, као и њихове концентрације, б) националне паркове и друга природна добра од републичког значаја, в) изворе и резервоаре подземних вода, сливове водотока и акумулација водопривредне и енергетске системе, подручја изворишта вода и акумулације за водоснабдијевање и уређаје за прераду воде, са ширим зонама заштите и друго, г) туристичка, бањска, климатска, спортско-рекреациона и друга слична подручја, д) подручја обимне површинске експлоатације минералних сировина, ђ) инфраструктурне коридоре, мреже коридора, инфраструктурна чворишта са пратећим комплементарним површинама и објектима, зонама и другим функционалним јединицима, е) сложене објекте из члана 2. став 2. тачка у) овог закона, ж) подручја и објекте од значаја за одбрану и з) друга подручја утврђена документима просторног уређења вишег реда; чланом 26. став 3. да је документ просторног уређења чије доношење је обавезно за одређена подручја под условима прописаним овим законом зонинг план подручја посебне намјене Републике Српске – подручје посебне намјене од републичког значаја, према посебним одлукама Владе; чланом 38. став 1. да  Просторни план Републике Српске, Просторни план подручја посебне намјене Републике Српске и спроведбене документе просторног уређења подручја од републичког значаја за која је Влада прогласила општи интерес доноси Народна скупштина Републике Српске.

   Чланом 1. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 106/15 и 3/16)  прописано је да се у Закону о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13) у члану 51. став 2. мијења и гласи: «(2) Просторни план подручја посебне намјене Републике Српске, зонинг план подручја посебне намјене Републике Српске за изградњу комплексних инфраструктурних, индустријских и сличних објеката за које је утврђен општи интерес и план парцелизације за просторе дуж ауто-путева, магистралних и регионалних путева или друге објекте линијске инфраструктуре израђују се и доносе по скраћеном поступку на основу одлуке Народне скупштине Републике Српске, на начин прописан правилником из става 1. овог члана».

         Одлуком о доношењу Регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци (“Службени гласник Града Бања Лука” број 14/10), коју је Скупштина града Бања Лука донијела на основу члана 50. Закона о уређењу простора (“Службени гласник Републике Српске” бр. 84/02 – пречишћени текст, 14/03, 112/06 и 53/07) и члана 32. Статута Града Бања Лука (“Службени гласник Града Бањалука” бр. 25/05 и 30/07), прописано је: да се Регулациони план за уређење обале Врбаса у Бањалуци доноси за плански период  2009. ‒ 2019. година, и да су границе простора који је обухваћен Планом одређене у графичком дијелу елабората Плана (тачка I); да се елаборат Плана састоји од текстуалног и графичког дијела, те садржај ових дијелова (тачка II); да је елаборат Плана израђен у „Пројект-у“, а.д. Бањалука, у мјесецу априлу 2010. године, да је у прилогу и саставни дио ове одлуке (тачка III); да је Планом утврђен општи интерес за изградњу објеката и за уређење земљишта за ту изградњу (члан 15. ставови 1, и 2. и члан 48. Закона о експропријацији „Службени гласник Републике Српске“ бр.112/06, 37/07 и 110/08) (тачка IV); да је План основа за промјену облика и површине постојећих парцела градског грађевинског земљишта и осталог грађевинског земљишта, у смислу чланова 26. и 27. Закона о уређењу простора (“Службени гласник Републике Српске” бр. 84/02 – пречишћени текст, 14/03, 112/06 и 53/07) и члана 23. став 1. тачка 2. Закона  о премјеру и катастру непокретности (“Службени гласник Републике Српске” бр. 34/06 и 110/08) (тачка V); да се План излаже на стални јавни увид код градског органа управе, надлежног за послове просторног уређења који ће се старати о провођењу ове одлуке и да  ступањем на снагу ове одлуке, престају да важе раније донесени просторно-плански документи проведбеног карактера, у дијелу у којем нису у сагласности са Планом, те да ова одлука ступа на снагу осмог дана по објављивању у „Службеном гласнику Града Бања Лука» (тачке VI, VII, VIII и IX).

         Одлуком о усвајању Приједлога измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године (“Службени гласник Републике Српске” број 15/15), коју је  Народна скупштина Републике Српске донијела на основу члана 70. став 1. тачка 3. Устава Републике Српске, члана 182. Пословника Народне скупштине Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 31/11), члана 48. став 2,  а у вези са чланом 38. став 1. и чланом 47. став 1. и чланом 192. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13), тачкама I‒IV прописано је да се усваја Приједлог измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године, да текстуални и графички дио Плана, у аналогном и дигиталном облику, чини саставни дио ове одлуке, да се План излаже на стални јавни увид у сједиштима свих јединица локалне самоуправе на територији Републике Српске и да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске».

  Одлуком о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку (“Службени гласник Републике Српске” број 36/16), коју је Народна скупштина Републике Српске донијела на основу члана 70. став 1. тачка 3. Устава Републике Српске, чл. 182. и 186. Пословника Народне скупштине Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 31/11) и члана 18, члана 38. став 1, члана 40. став 1. и члана 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13, 106/15 и 3/16), поред констатације у тачкама I и II да се доноси Зонинг план подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку за период од десет година, прописано је да се планом обухвата подручје на територији града Бања Лука површине 4,53 ha, утврђено графичким прилогом – Приједлог обухвата Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада», који је саставни дио Одлуке (тачка III). Истим  чланом дефинисане су и смјернице за израду плана, од којих и смјерница израде плана у складу са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, Правилника о начину израде, садржају и формирању докумената просторног уређења, Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, те другим прописима из посебних области релевантних за планирање и уређење простора (саобраћај, снабдијевање водом и енергијом, телекомуникације, заштита од природних непогода и техничких инцидената, заштита ваздуха, воде, тла, заштита природе, културних добара, пољопривредног и шумског земљишта и других елемената животне средине и друго), као и смјерница да се приликом израде плана потребно бринути о јавном интересу и општим и посебним циљевима просторног развоја, смерница да је носилац израде обавезан да обезбиједи усаглашеност плана у току његове израде са Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године  (“Службени гласник Републике Српске” број 15/15) са документом просторног уређења ширег подручја и са важећим планским документима сусједних подручја, те смјернице о томе шта носилац израде, у функцији спровођења плана, треба посебно да идентификује и да је дужан Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију доставити Нацрт плана ради прибављања стратешке процјене утицаја на животну средину, у складу са посебним прописима о заштити животне средине, те да ће се за изградњу објеката који могу имати значајан утицај на животну средину, с обзиром на посебну осјетљивост животне средине и посебне мјере заштите подручја, примјењивти одредбе чл. 4. и 5. Правилника о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину (“Службени гласник Републике Српске” број 124/12) (тачка IV). Тачкама V, VI, VII, VIII, IX, X, XI и, XII  овог члана такође је прописано да се саджај плана прописује Законом о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13, 106/15 и 3/16) и Правилником о начину израде, садржају и формирању докумената просторног уређења (“Службени гласник Републике Српске” број 69/13), утврђује се носилац припреме и носилац израде плана, те поступак доношења плана и његовог објављивања, као и начин објављивања ове одлуке.

           Одлуку о усвајању Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку број: 02/1-021-1441/16 од 15. децембра 2016. године (“Службени гласник Републике Српске” број 113/16), коју је Народна скупштина Републике Српске донијела на основу члана 70. став 1. тачка 3. Устава Републике Српске, члана 182. Пословника Народне скупштине Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 31/11 и 37/11) и члана 38. став 1. и члана 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13, 106/15 и 3/16), прописано је да се овај план усваја (тачка I); да се, у складу са законом,  излаже на стални јавни увид код органа Града Бања Лука надлежног за послове урбанизма (тачка II) и да текстуални и графички дио плана, у аналогном и дигиталном облику, чини саставни дио ове одлуке, те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

        У поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредаба, Суд је, прије свега, имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске утврђено: да  се законом уређује заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта (члан 59. став 2); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе, коришћење простора, политику и мјере за усмјеравање развоја и заштиту животне средине (тач. 6, 8. и 13. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава); да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти (члан 69. став 1) и да министарства и други републички органи управе проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и акте предсједника Републике, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом (члан 97. став 2).

   Поред наведених уставних одредби, Суд је имао у виду и одредбе Устава у односу на које давалац иницијативе оспорава законске одредбе и одредбе предметних одлука, којима је прописано: да човјек има право на здраву животну средину и да је свако, у складу са законом, дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину (члан 35); да је свако дужан да се придржава Устава и закона и савјесно и одговорно врши повјерену му јавну функцију (члан 45); да Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећава социјално благостање грађана (члан 51); да Република, поред осталог, штити и подстиче рационално коришћење природних богатстава у циљу заштите и побољшања квалитета живота и заштите и обнове средине у општем интересу (члан 64 став 1. алинеја 1); да права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи и да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединице локалне самоуправе основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66); да Народна скуштина доноси законе, друге прописе и опште акте и, поред осталог, доноси план развоја и просторни план (члан 70. став 1. тач. 2. и 3); да Влада, поред осталог, предлаже план развоја и просторни план,  обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте, доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона, те врши надзор над радом министарстава и других републичких органа управе и управних организација и укида или поништава њихове акте који су у супротности са законом или прописом Владе (члан 90. став 1. тач. 2, 3, 4. и 8) и да општина преко својих органа у складу са законом, поред осталог, доноси програм развоја и урбанистички план, уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта, те се стара, између осталог, и о задовољавању потреба грађана у заштити животне средине (члан 102. став 1. тач. 1, 3. и 5).

    Такође, Суд је имао у виду да је Законом о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13,106/15 и 3/16) регулисан систем просторног планирања и уређења простора, припрема, израда и доношење докумената просторног уређења, локацијски услови, уређење грађевинског земљишта, издавање дозвола за грађење, врсте и садржај техничке документације, грађење објеката и међусобни односи учесника у грађењу, употреба и уклањање објеката, легализација објеката, вршење надзора над примјеном овог закона, те друга питања од значаја за уређење простора, грађевинско земљиште и грађење објеката. У оквиру наведеног, релевантним одредбама члана 11. овог закона прописано је да се просторно планирање заснива, поред осталих, и на принципу: а) заштите простора у складу са принципима одрживог развоја, г) заштите животне средине, ж) усаглашавања интереса корисника простора и приоритета дјеловања од интереса за Републику и јединице локалне самоуправе, з) усаглашавања приватног и јавног интереса, и) равномјерног привредног, друштвеног и културног развоја Републике уз поштовање и развијање просторних специфичности подручја и јединица локалне самоуправе. У вези стим Суд је имао у виду да су, на основу принципа из овог члана, у одредбама чл. 27, 28, 29, 31, 33, 34, 35, 38, 48. и 51. Закона, на које указује и давалац иницијативе, прописане обавезе учесника у изради докумената просторног уређења и међусобна усаглашеност тих докумената, дефинисани, просторни план Републике Српске, просторни план подручја посебне намјене Републике Српске, просторни план јединице локалне самоуправе, заједнички просторни план за двије или више јединица локалне самоуправе и урбанистички план, као и спроведбени документи просторног уређења, припрема, израда и доношење докумената просторног уређења, те скраћени поступак доношења докумената просторног уређења, ревизија, измјене или допуне докумената просторног уређења.

      На основу наведених уставних одредаба Суд је оцијенио да оспорени члан 18, члан 26. став 3. и члан 38. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13) и члан 1. Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 106/15 и 3/16), који су донесени у оквиру овлашћења законодавца да уређује коришћење простора, подразумијевају и одређивање подручја посебне намјене као и документа просторног уређења чије доношење је обавезно за таква подручја. Поред тога, наведено овлашћење подразумијева и утврђивање надлежности Народне скупштине Републике Српске за доношење просторног плана Републике Српске, просторног плана подручја посебне намјене Републике Српске и спроведбене документе просторног уређења подручја од републичког значаја за која је Влада прогласила општи интерес, те доношења просторног плана подручја посебне намјене Републике Српске, Зонинг плана подручја посебне намјене Републике Српске по скраћеном поступку. Наиме, из наведеног овлашћења, као и овлашћења законодавца да доноси план развоја и просторни план, по оцјени Суда, произлази да прописивање као у оспореним законским одредбама, поред тога што није супротно члановима 90. и 102. Устава Републике Српске, представља неопходан услов  функционисања система уређења простора и изградње објеката, односно, прописивање надлежности Народне скупштине Републике Српске за доношење наведених докумената просторног уређења, представља реализацију Уставом утврђене надлежности за њихово доношење и сагласно је са одредбама Устава, према којим се законом уређује заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса, уређују и обезбјеђеђују својински и облигациони односи, коришћење простора, политика и мјере за усмјеравање развоја и заштиту животне средине. Такође наведено овлашћење законодавца подразумијева и могућност измјена и допуна постојећих законских уређења одређених односа у изради докумената просторног уређења подручја посебне намјене, па и могућност израде и доношења ових докумената по скраћеном поступку на основу одлуке Народне скупштине Републике Српске и на начин прописан посебним правилником. Имајући у виду да се оспорене законске одредбе једнако односе на све адресате и да не указују на повреду Устава, односно да из навода иницијативе произлази да се оспоравање уставности ових одредаба суштински односи на могуће посљедице њихове примјене, Суд је одлучио да иницијативу, у овом дијелу, не прихвати.

     Поред тога, Суд је оцијенио неоснованим тврдње даваоца иницијативе у погледу оспоравања Одлуке о усвајању приједлога измјена и допуна просторног плана Републике Српске до 2025. године (“Службени гласник Републике Српске” број 15/15), којом је усвојено планско уређење, организација, намјена и начин коришћења и управљања простором, те критеријуми и смјернице за уређење и заштиту простора, јер доносилац акта, по оцјени Суда, није изашао из оквира својих законских овлашћења прописаних одредбама чланова 38. до 50. Закона о уређењу простора и грађењу.

    Такође, Суд је утврдио неоснованим наводе даваоца иницијативе у погледу оспорене  Одлуке о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку (“Службени гласник Републике Српске” број 36/16) и Одлуке о усвајању Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада» по скраћеном поступку број: 02/1-021-1441/16 од 15. децембра 2016. године (“Службени гласник Републике Српске” број 113/16), којим је, по скраћеном поступку, донесен спроведбени документ просторног уређења који се односи на подручје посебне намјене, јер су донесене на начин и по поступку прописаним  одредбама члана 34. и члановима 38. до 51. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13,106/15 и 3/16). Разматрајући оспорене опште акте, те имајући у виду чињеницу да из садржине иницијативе произлази да давалац иницијативе у суштини не оспорава уставност и законитост ових аката, већ изражава незадовољство усвојеним просторним планским рјешењима, односно просторног уређења подручја посебне намјене, Суд је оцијенио, да у смислу члана 115. Устава Републике Српске, није надлежан да оцјењује садржину, оправданост и цјелисходност оваквих просторно-планских и урбанистичко-техничких рјешења утврђених просторним планом и зонинг планом.

   У поступку разматрања оспорене Одлуке о доношењу регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци (“Службени гласник Града Бања Лука” број 14/10), Суд је, прије свега, утврдио да је Закон о уређењу простора (“Службени гласник Републике Српске” бр. 84/02 – пречишћени текст 14/03, 112/06 и 53/07) престао да важи ступањем на снагу Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 55/10) и да је важење овог закона престало ступањем на снагу Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републике Српске” број 40/13). С обзиром на то да је Закон о уређењу простора који је назначен као правни основ за доношење оспорене Одлуке о доношењу Регулационог плана за уређење обале Врбаса у Бањој Луци престао да важи прије подношења иницијативе за оцјењивање уставности и законитости ове одлуке, Суд  је оцијенио да, сагласно члану 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), нису испуњене процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање.

       С обзиром на чињеницу да је мериторно одлучено о уставности и законитости оспорених аката, Суд је оцијенио да је беспредметно разматрање захтјева из иницијативе за обуставу примјене Одлуке о изради Зонинг плана подручја посебне намјене «Ада».   

       Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучи без доношења рјешења о покретању поступка.

 На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.