Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на снову члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. децембра  2017. године, д о н и о   је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 161. тачка в) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13 и 103/15).                       

                           

О б р а з л о ж е њ е

 

Милан Благојевић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 161. тачка в) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13 и 103/15). Давалац иницијативе наводи пресуду из одређеног управног спора којом је утврђено да је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, у конкретном првостепеном управном поступку који се тицао поврата исплате  по основу пензионог осигирања, незаконито, ретроактивно примијенио одредбу члана 161. тачка в) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11). Суд је утврдио да Фонд није могао примијенити ранију одредбу члана 161. тачка в), јер је иста прописивала обавезу поврата само износа неосновано исплаћеног искључиво према Закону о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11), док се утврђена обавеза поврата преплате односила на период када је на снази био Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 32/00, 40/00, 37/01, 32/02, 40/02, 47/02, 110/03, 67/05, 20/07, 33/08, 01/09, 71/09, 106/09 и 118/09). По мишљењу даваоца иницијативе, законодавац је, с циљем избјегавања даљег пресуђивања на описани начин, приступио измјенама раније одредбе члана 161. тачка в) Закона и то брисањем ријечи „овим“ из његовог текста, чиме је, супротно члану 5. став 1. алинеја 4. Устава, практично, озаконио ретроактивну примјену оспорене одредбе. Он сматра да, у складу са Законом о управном поступку, орган управе може, само по праву надзора и то у року од једне године, укинути коначно рјешење, као и да такво укидање дјелује само за убудуће. Прописивањем као оспореним чланом 161. тачка в) Закона, међутим, посљедице незаконитости у раду поступајућег службеног лица преносе се на лице коме се утврђује обавеза поврата преплаћеног износа, због чега је, имајући у виду поменуту различитост у нормирању Закона о општем управном поступку и оспореног Закона, поред принципа владавине права, односно правне сигурности, нарушена и једнакост грађана пред Уставом.   

У одговору који је доставила Народна скупштина Републике Српске, наводи се да давалац иницијативе погрешно тумачи Устав и Закон, те да је иницијатива нејасна и неутемељена. Истиче се да наводи из иницијативе о повреди члана 5. став 1. алинеја 4. Устава нису основани јер адресати члана 161. тачка в) Закона имају право на правни лијек у оквиру управног поступка и управног спора, а да се накнада штете и поврат новчаних примања, уколико Законом није другачије одређено, врше по прописима који уређују облигационе односе, док рокови застаре почињу тећи од дана коначности рјешења којим је утврђена преплата. Оспорена одредба се на исти начин односи на све који се налазе у истим или сличним ситуацијама те оспорено прописивање није у супротности са чланом 10. Устава.

Оспореном одредбом члана 161. тачка в) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13 и 103/15) прописано је да: лице коме је на терет Фонда извршена исплата на коју није имао право по закону обавезно је да врати Фонду примљени износ ако је примило новчани износ већи од износа који му припада по закону.

У поступку оцјењивања уставности оспорене законске одредбе Суд је имао у виду да се, у складу са чланом 5. алинеја 4. Устава, уставно уређење Републике  темељи  на владавини права, као и да су, према члану 10. Устава, грађани Републике Српске  равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство. Такође, чланом 49. Устава Републике Српске утврђено да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим ако је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање. Исто тако, Суд је имао у виду да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, и облигационе односе, те социјално осигурање и друге облике социјалне заштите (тач. 6. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), као и да закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство, а да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство (члан 110. ст. 1. и 2).

            Суд је, такође, узео у обзир да је Законом о о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13 и 103/15) прописано: да се обавезним и добровољним осигурањем, на начелима узајамности и солидарности, осигураницима обезбјеђују права у случају старости и инвалидности, а у случају смрти осигураника односно корисника пензије право се обезбјеђује члановима њихових породица (члан 2); да се  накнада штете причињене Фонду, као и поврат новчаних примања из пензијског и инвалидског осигурања исплаћених без правног основа, врши по прописима који уређују облигационе односе, ако овим законом није другачије прописано (члан 160); да  случају из члана 161. овог закона Фонд доноси рјешење о утврђивању преплаћеног износа новчаног примања у коме наводи висину преплаћеног износа, рокове и начин за враћања (члан 162); да ако је лице из члана 161. овог закона корисник пензије, Фонд рјешењем може одредити да преплаћени износ буде надокнађен обуставом до трећине мјесечног износа пензије све док се на тај начин не измири преплаћени износ (члан 163); да рокови застарјелости потраживања накнаде штете у случајевима из овог закона почињу тећи од дана када је у управном поступку постало коначно рјешење којим је признато право из пензијског и инвалидског осигурања, односно којим је утврђена преплата новчаног примања (члан 168).

Имајући у виду наведене одредбе Устава Суд је утврдио да се, прописујући на начин као у члану 161. тачка в) Закона, законодавац кретао у границама својих уставних овлашћења, због чега се оспорена норма не може доводити у питање са аспекта члана 5. став 1. алинеја 4, те чл. 10. и 110. Устава, како то сматра давалац иницијативе. Суд је, у првом реду, утврдио да одредбе којима је у Закону о пензијском и инвалидском осигурању регулисана накнада штете имају циљ да заштите средства Фонда, као организације за осигурање, за случај наступања осигураног ризика (члан 2. Закона), као и да се накнада  врши у складу са прописима који уређују облигационоправне односе, те на начин прописан самим Законом. С тим у вези, и обавеза враћања незаконито или неправилно исплаћених пензија и других новчаних примања из пензијског и инвалидског осигурања прописана чланом 161. тачка в) Закона, проистиче из начела облигационог права која подразумијевају општу обавезу поврата стеченог без основа као и право оштећеног лица, у овом случају Фонда, да захтијева накнаду причињене штете. С обзиром на наведено, а имајући у виду трајни карактер права из пензијског и инвалидског осигурања, Суд је оцијенио да је законодавац, омогућујући да Фонд захтијева накнаду причињене штете, суштински, од момента њеног настанка, поступао у оквиру своје надлежности да уређује облигационе односе. Из изложеног произлази да законодавац оспореном одредбом није омогућио повратно дејство Закона, како то тврди давалац иницијативе, већ је досљедном примјеном раније поменутих начела, кориснике пензијског и инвалидског осигурања изједначио у коришћењу њихових права, што је у складу са гаранцијама из члана 10. Устава.

С обзиром на то да су лица на која се односи члан 161. тачка в) Закона осигураници који су остварили права која им по Закону не припадају, као и да је тиме причињена материјална штета Фонду, Суд је утврдио да је прописивање на оспорени начин сагласно  начелу владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава. По оцјени Суда, члан 161. тачка в) Закона се не може доводити у контекст наводне повреде стечених права корисника пензијског и инвалидског осигурања, јер је њиме, искључиво, утврђена обавеза враћања незаконито исплаћеног, те се ни на који начин не тиче регулисања услова и начина остваривања права и обавеза осигураника за случај наступања осигураног ризика. Такође, Законом установљена обавеза примјене облигационих прописа подразумијева и примјену свих института из овог оквира, укључујући и расположиве правне лијекове, због чега, према оцјени Суда, обавеза поврата из члана 161. тачка в) Закона не поставља питање повреде зајемчене правне сигурности корисника осигурања.

У погледу навода даваоца иницијативе којима се указује на неусаглашеност и правну несигурност у примјени другачијих рјешења из оспореног закона и Закона о општем управном поступку,  Суд је утврдио да, у складу са чланом 115. Устава, није у његовој надлежности да оцјењује међусобну сагласност закона, нити да цијени примјену прописа.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

        На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

       Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-121/16

20. децембра 2017. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>