Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. тачка а) и члана 61. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. маја 2017. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о измјени Одлуке о комуналним таксама број 09-013-73/16 од 25. марта 2016. године (“Службени гласник Града Требиња” број 3/16).
О б р а з л о ж е њ е
Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о измјени Одлуке о комуналним таксама број 09-013-73/16 од 25. марта 2016. године (“Службени гласник Града Требиња” број 3/16), коју је донијела Скупштина Града Требиња. Давалац иницијативе сматра да су оспореном одлукома прекршене одредбе члана 31а став 1, члана 32. и члана 37. Закона о локалној самоуправи, јер је, како је наведено, донесена без потребне већине. Такође, у иницијативи се наводи да је верификација мандата новоизабраног одборника, као и утврђивање дневног реда сједнице на којој је донесена оспорена одлука, била у супротности са чланом 113. ст. 1. и 2. и чланом 114. ст. 1. и 2. Пословника Града Требиња, односно да због овако извршене верификације новоизабрани одборник није могао гласати за ту одлуку. С обзиром на то да сматра да оспорена одлука није у сагласности са наведеним одредбама Закона о локалној самоуправи, давалац иницијативе наводи ова одлука није у складу ни са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске, према коме прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. На основу свега наведеног, давалац иницијативе предлаже да Суд прихвати предметну иницијативу и обустави извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорене одлуке до доношења коначне одлуке, да утврди да Одлука није у сагласности са наведеним одредбама Устава и Закона о локалној самоуправи, те да одреди начин за отклањање посљедица које су настале усљед примјене ове одлуке.
Оспорену Одлуку о измјени Одлуке о комуналним таксама број 09-013-73/16 од 25. марта 2016. године (“Службени гласник Града Требиња” број 3/16), Скупштина Града Требиња је донијела на основу чланова 2, 7. и 9. Закона о комуналним таксама (“Службени гласник Републике Српске” број 4/12), члана 30. алинеја 9. Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13) и члана 36. став 2. алинеја 9. и члана 72. Статута Града Требиња (“Службени гласник Града Требиња” бр. 2/13, 5/14 и 6/15).Чланом 1. ове одлуке прописано је како гласи измијењени тарифни број 3. Одлуке о комуналним таксама (“Службени гласник Града Требиња” бр. 3/12 и 10/13), а чланом 2. прописано је задужење Одјељења за стамбено-комуналне послове Града Требиња да направи пречишћен текст Одлуке о комуналним таксама Града Требиња, док је посљедњим, чланом 3. прописано да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Града Требиња”.
Разматрајући уставноправне разлоге оспоравања предметног акта, Суд је утврдио да поднесена иницијатива не садржи стварни захтјев за оцјењивање уставности и законитости оспорене одлуке у смислу надлежности Уставног суда Републике Српске прописане чланом 115. Устава Републике Српске, већ да се оспорава законитост гласања одборника чији мандат, како је наведено, није верификован у складу са Пословником Скупштине Града. Наиме, давалац иницијативе у истој наводи да је имао у виду да питање верификације мандата одборника није регулисано изборним прописима, нити Законом о локалној самоуправи, односно да се то питање регулише актом скупштине јединице локалне самоуправе (пословник о раду), те да је, с тим у вези, у конкретном случају, узео у обзир одредбе Пословника о раду Скупштине Града Требиња, као акта који је релевантан за питања верификације мандата одборника, сходно члану 37. Закона о локалној самоуправи. На основу наведеног Суд је утврдио да се на овај начин, посредним путем, изводе разлози неуставности односно незаконитости оспореног акта за чију оцјену је надлежан Уставни суд.
Како Уставни суд, према члану 115. Устава, није надлежан да одлучује о питањима законитости и правилности примјене закона, статута и других општих аката јединица локалне самоуправе и како према истим одредбама Устава није надлежан да одлучује о међусобној усклађености подзаконских општих аката, то је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), одлучио да се поднесена иницијатива, због ненадлежности, не прихвати.
Такође, како је у овом предмету одлучено да се поднесена иницијатива, због ненадлежности, не прихвати, Суд је оцијенио беспредметним разматрање захтјева даваоца иницијативе за обуставу појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорене одлуке, као и одређивања начина за отклањање посљедица насталих њеном примјеном.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда, мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-66/16 ПРЕДСЈЕДНИК
30. мај 2017. године УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман с.р.