Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д)  Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. фебруара 2017. године,  д о н и о  је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

           Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08).

О б р а з л о ж е њ е

           Саво Б. Бојановић, адвокат из Бијељине, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08). Давалац иницијативе, између осталог, наводи да је од дана ступања на снагу Одлуке  овог суда број: У-76/14 од 23. децембра 2015. године, којом је утврђено да Одлука о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 7/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13), а оспореном одлуком у члану 7. је било прописано да престаје да важи Одлука о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08), па да је и даље у примјени оспорена одлука. Давалац иницијативе наводи да члан 71. став 2. Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ бр. 84/02, 14/03, 112/06 и 53/07) није могао бити правни основ за њено доношење, пошто се не односи на накнаду за паркирање, као и то да је Скупштина Општине Бијељина овом одлуком прекорачила границе овлашћења које јој је дао законодавац. С обзиром на то да давалац иницијативе сматра да је оспорена одлука због несагласности са законом и неуставна, предлаже да Суд на основу члана 108. Устава Републике Српске утврди њену неуставност и незаконитост.

         У одговору на наводе из иницијативе, који је Уставном суду доставила Скупштина Града Бијељина, поред осталог, наведено је да су нетачни наводи даваоца иницијативе да се оспорена одлука примјењује, него се, супротно томе, истиче да се на наведене односе не примјењује ни оспорена одлука, нити било који други акт. Поред тога, истичући да је Суд већ одлучивао о оспореној одлуци и да Рјешењем У-76/14 од 29. октобра 2014. године није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости ове одлуке,  предлажу да Суд не прихвати поднесену иницијативу.

         Оспорену Одлуку о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08) Скупштина Општине Бијељина је донијела позивајући се на члан 71. став 2. Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ бр. 84/02, 14/03, 112/06 и 53/07) и члан 35. Статута Општине Бијељина („Службени гласник Општине Бијељина” бр. 5/05, 6/05 и 6/06). Чланом 1. Одлуке прописано је да се овом одлуком уређује накнада за паркирање по јединици стамбеног и пословног простора за недостајући број паркинг мјеста који су дужни платити инвеститори приликом грађења стамбених и стамбено-пословних објеката вишепородичног типа становања у зони обухвата Регулационог плана „Центар града“ Бијељина и Регулационог плана „Филип Вишњић“ Бијељина.

     Суд је утврдио да је у истој правној ствари донио Одлуку број У-76/14 од 23. децембра 2015. године („Службени гласник Републике Српске“ број 3/16), којом је оцијенио да Одлука о накнади за недостајућа паркинг-мјеста („Службени гласник Града Бијељина“ број 7/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13). Тачни су наводи у иницијативи да је овом одлуком, чије је важење усљед наведене одлуке Суда престало (члан 7), било прописано да њеним ступањем на снагу престаје да важи Одлука о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08). Међутим, Суд је утврдио да у истом предмету, својим Рјешењем број У-76/14 од 29. октобра 2014. године, које је 5. новембра 2014. године достављено овом подносиоцу иницијативе, као и Скупштини Града Бијељина, поред осталог, није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08). У образложењу наведеног Рјешења, у дијелу који се односи на разлоге неприхватања иницијативе, наведено је да је Закон  о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ бр. 84/02, 14/03, 112/06 и 53/07), који је наведен као правни основ за доношење оспорене одлуке, престао да важи прије подношења иницијативе и да Суд не може оцјењивати  сагласност општег акта са законом који је престао да важи, јер тај закон није више дио правног поретка Републике Српске, на основу чега је Суд оцијенио да не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање о уставности и законитости ове одлуке.

     Имајући у виду да је Суд већ одлучивао о  уставности и законитости Одлуке о накнади за паркирање због недостајућег броја паркинг мјеста („Службени гласник Општине Бијељина” број 29/08), дакле, о истој правној ствари, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка  г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), одлучио да иницијативу не  прихвати.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда, мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и академик проф. др Снежана Савић.