Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д)  Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. фебруара 2017. године,           д о н и о  је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

          Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања ("Службени гласник Републике Српске" број 15/00).

О б р а з л о ж е њ е

     Рато Руњевац из Требиња дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања ("Службени гласник Републике Српске" број 15/00). У иницијативи се наводи да важећи Закон о пензијском и инвалидском осигурању не садржи правни основ, односно норму којом се даје овлашћење Фонду пензијског и инвалидскпг осигурања Републике Српске за закључивање оваквог споразума. Давалац иницијативе указује на то да висина пензије зависи од дужине пензијског стажа и висине плата на које је уплаћен допринос, те да позитивним прописима у Републици Српској није предвиђен "сразмјеран дио" пензије, како се то осигуранцима одређује примјеном оспореног споразума у пракси. Као примјер наводи конкретно рјешење Фонда ПиО Републике Српске којим му је на основу предметног споразума утврђено право на сразмјеран дио пензије, те износи став да је тиме дошло до повреде уставног начела законитости, као и његових имовинских права.

    У току поступка утврђено је да овај суд, на сједници одржаној 30. октобра 2013. године, одлучујући у предмету број У-36/12, није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања ("Службени гласник Републике Српске" број 15/00), јер је утврдио да оспорени споразум није општи акт у смислу одредбе члана 115. Устава Републике Српске, који би пред Уставним судом могао бити предмет оцјене сагласности са Уставом и законом. 

     Имајући у виду наведено, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио да не прихвати дату иницијативу.

   Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и академик проф. др Снежана Савић.