Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а)  и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. јануара 2017. године, д о н и о   је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

          Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости рјешења Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Одјељење за управне послове Билећа број: 03/4-560-981-3/99 године од 17. марта 2014.

О б р а з л о ж е њ е

          Вељко Андријашевић из Лукавца, Невесиње, дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за оцјењивање уставности и законитости рјешења број: 03/4-560-981-3/99, које је, у поновљеном поступку, 17. марта 2014. године, донијело Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Одјељење за управне послове Билећа. Из садржине иницијативе произлази да оспорено рјешење којим је, између осталог, даваоцу иницијативе признат статус ратног војног инвалида девете категорије са 30% инвалидитета, није у сагласности са Уставом Републике Српске (удаљем тексту: Устав) и Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске (у даљем тексту: Закон), јер је засновано на одредбама члана 10. ст.1, 2. и 3. и члана 11. Правилника о утврђивању процента војног инвалидитета („Службени гласник Републике Српске“ број 31/10), а за које одредбе је овај суд утврдио да, у вријеме важења, нису биле у складу са Уставом и Законом. Образлажући разлоге због којих сматра да су му оспореним актом, супротно Уставу и Закону, умањена раније стечена права, давалац иницијативе предлаже да Суд наложи доносиоцу да поништи оспорено рјешење због несагласности са раније наведеним општим актима.

Оспореним рјешењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Одјељење за управне послове Билећа број: 03/4-560-981-3/99 године од 17. марта 2014, даваоцу иницијативе је признат статус ратног војног инвалида девете категорије, са 30 % инвалидитета, трајно, по основу обољења, као и право на личну инвалиднину у износу од 6% од основице.

         Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

         Имајући у виду садржину и правну природу оспореног акта, Суд је утврдио да оспорено рјешење нема карактер општег правног акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о појединачном акту који се односи на индивидуално одређени субјект и на конкретну правну ситуацију, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности, није прихватио дату иницијативу.

На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и  судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.