Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

  Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. јануара 2017. године, д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

     Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 41. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15).

  

О б р а з л о ж е њ е

 

             Драгољуб Савић из Приједора дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 41. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11 и 82/13). У иницијативи се наводи да оспорена законска одредба, у дијелу у којем је прописано да је један од услова за стицање старосне пензије 15 година стажа осигурања, није у сагласности са чл. 10, 48. и 68. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе, наиме, сматра да су новчана средства уплаћена на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање лична средства уплатиоца-физичког лица, те да уплатом овог доприноса свако стиче право на поврат уплаћеног износа у виду пензије, чија висина зависи од уложених средстава. Због тога је, како даље истиче, право на старосну пензију зајемчено и не може се одузети, нити ограничити. Мишљења је да су оспореним нормирањем лица са мање од 15 година стажа осигурања доведена у неравноправан положај, те да и ова лица треба да остваре право на старосну пензију сразмјерно уплаћеним доприносима, с обзиром на то да су уплатом ових доприноса акумулирали одређену суму новца, која им се мора вратити стицањем права на пензију. Сагласно наведеном, предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да оспорени члан 41. предметног закона није у сагласности са Уставом.

        У одговору који је на иницијативу доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се, прије свега, да подносилац иницијативе непотпуно и погрешно тумачи уставне одредбе на чије се кршење позива. Истиче се да обим права из пензијског и инвалидског осигурања зависи од дужине пензијског стажа осигураника, висине плата и основице осигурања на које је уплаћен допринос. Осигураник стиче право на старосну пензију када испуни законом прописане услове и тада му је то право признато, у којем случају, према члану 48. став 1. Устава, то право му се не може одузети нити ограничити. Ако не испуњава услове, као што је то случај са лицима који имају мање од 15 година стажа осигурања, право на старосну пензију им се не може признати, и тада се не може говорити ни о одузимању стеченог права. У одговору се такође указује на то да оспорени закон ниједном својом одредбом не предвиђа да се уплатом доприниса за стицање пензијског стажа стиче право на поврат уплаћеног новца зависно од уложених средстава, како то сматра давалац иницијативе, те да је овакво тумачење стицања права на пензију у супротности са основним принципом система међугенерацијске солидарности, на којем се заснива пензијско и инвалидско осигурање. Слиједом наведеног, предлаже се да Суд не прихвати дату иницијативу.

   Оспореним чланом 41. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) прописано је да право на старосну пензију има осигураник када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.  

  У поступку оцјењивања уставности оспорене одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Суд је, прије свега, имао у виду да је тачкама 5, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, остваривање и заштиту људских права и слобода, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, према члану 49. ст. 1. и 2. Устава, слободе и права се остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када је је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, а законом се може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање. Суд је у конкретном случају такође узео у обзир и уставне гаранције из члана 10. Устава, према којем су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.

 Из наведених уставних одредаба, по оцјени Суда, произлази да је Република овлашћена да законом у цјелини уреди систем пензијског и инвалидског осигурања, права и обавезе по том основу, као и услове и начин остваривања права из овог осигурања. Сходно датом овлашћењу, Законом о пензијском и инвалидском осигурању установљено је, на начелима узајамности и солидарности, обавезно и добровољно пензијско и инвалидско осигурање, као и права и обавезе по основу тих осигурања. Овим законом прописано је да се права из пензијског и инвалидског осигурања остварују и користе само под условима прописаним законом, те да обим права зависи од дужине пензијског стажа осигураника, висине плата и основица осигурања на које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање (члан 3). Уређујући права из пензијског и инвалидског осигурања, законодавац је, између осталог, оспореним чланом 41. као услове за стицање старосне пензије прописао навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

  Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да нормирањем из оспореног члана 41. предметног закона, којим су прописани услови под којим се остварује право на старосну пензију, није дошло до повреде уставних гаранција на које указује давалац иницијативе. Устав је, наиме, дао у искључиву надлежност законодавцу да уреди област социјалне заштите и социјалног осигурања, те у оквиру тога и сва темељна питања за остваривање права по основу пензијског и инвалидског осигурања. Сходно томе, старосна пензија, као једно од права које се остварује по основу овог вида осигурања, може се стећи и користити искључиво по законом прописаним условима. Начин на који је законодавац оспореном одредбом члана 41. предметног закона уредио ово питање, односно прописивање услова у погледу година живота и дужине стажа осигурања који су потребни за стицање овог права, ствар су његове цјелисходне процјене и представљају одраз законодавне политике у уређивању пензијског и инвалидског осигурања, а оцјена оправданости и цјелисходности законских рјешења, према члану 115. Устава, није у домену уставносудске контроле. Поред тога, Суд је оцијенио да у конкретном случају није дошло ни до повреде начела равноправности и једнакости из члана 10. Устава, јер се оспорена законска норма подједнако односи на сва лица која се налазе у истој правној ситуацији, односно лица која у складу са одредбама овог закона испуне услове у погледу година живота и стажа осигурања за стицање права на старосну пензију. У вези с наведеним Суд указује на то да Уставом зајемчено начело једнакости грађана није апсолутно, већ гарантује једнак третман лица која се налазе у истим правнм ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, у складу са чланом 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорене одредбе члана 41. Закона о пензијском и инвалидском осигурању одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

    Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-12/16

25. јануара 2017. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>