Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

  Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. децембра 2016. године,  д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

     Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 3. ст. 2. и 3. и члана 10. став 1. Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 52/14) и члана 2. ст. 1. и 3, члана 3. и члана 5. Уредбе о јединственом регистру штета („Службени гласник Републике Српске" број 59/14).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

             "Центар за хуману политику" Добој дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 3. ст. 2. и 3. и члана 10. став 1. Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 52/14) и члана 2. ст. 1. и 3, члана 3. и члана 5. Уредбе о јединственом регистру штета  („Службени гласник Републике Српске" број 59/14), коју је донијела Влада Републике Српске. У иницијативи се наводи да оспорене одредбе предметног закона и уредбе нису у сагласности са начелом равноправности и једнакости грађана пред законом из члана 10. Устава Републике Српске, јер дискриминишу, односно доводе у неравноправан положај грађане који су претрпјели штету на аутомобилима или евентуално некој другој имовини током поплава које су задесиле Републику Српску 2014. године, у односу на грађане код којих је штета настала на стамбеним и другим објектима, механизацији, сточном фонду и усјевима. Наиме, како истиче давалац иницијативе, штета која је приликом поплава настала на аутомобилима грађана није обухваћена оспореним законом и уредбом, дакле није предвиђено право или могућност за коришћење средстава за обнову и санацију ове врсте штете, за разлику од материјалне штете на стамбеним и другим објектима, опреми, механизацији и сл. чија је санација овим законом и уредбом предвиђена из средстава Фонда солидарности за обнову Републике Српске. Овакво прописивање, по мишљењу даваоца иницијативе, доводи до неравноправности и неједнакости грађана пред законом, јер се дијеле на основу имовног стања или неког другог личног својства.  

  У одговору који је на иницијативу доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се, прије свега, да давалац иницијативе погрешно и непотпуно тумачи уставну одредбу на коју се позива у конкретном случају. Доносилац предметног закона истиче да је разлог доношења овог закона садржан у потреби обнове Републике Српске, са карактером солидарности и са циљем помоћи угроженом становништву чији су стамбени објекти уништени у поплавама, а могућност која је предвиђена оспореним законским одредбама представља начин обезбјеђивања средстава за основне егзистенцијалне потребе грађана са подручја захваћених поплавама. Поред тога, у одговору се наводи да се оспорене норме односе на све адресате једнако и равноправно, јер сва лица која су претрпјела штету на начин регулисан овим законом имају исти статус и иста права по основу санације.

Влада Републике Српске у одговору на наводе иницијативе у погледу оспорене Уредбе о јединственом регистру штета указује на то да Република, сходно Уставу, доноси економске и социјалне мјере које за циљ имају унапређење и развој Републике. У вези с тим истиче да је циљ Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске и Уредбе о јединственом регистру штета обнова, која се осварује, између осталог, и пружањем приоритетне помоћи грађанима у санацији стамбених простора погођених поплавама 2014. године, с тим да се помоћ односи приоритетно на објекте који служе за становање, а не односи се на имовину која не служи задовољавању основних животних потреба, као што су викенд куће, аутомобили, помоћни објекти и сл. У одговору се износи став да су сви грађани који су у поплавама 2104. године претрпјели штету на имовини која је обухваћена предметном уредбом потпуно равноправни и налазе се у истом положају приликом остваривања признатих права.   

      Оспореним одредбама Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 52/14) прописнао је: да се штетом, у смислу овог закона, сматра директна материјална штета на стамбеним објектима, привредним објектима, енергетским објектима, пољопривредним објектима, опреми, механизацији, усјевима и засадима, сточном фонду, саобраћајној инфраструктури, објектима водоснабдијевања и канализације, објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција, изазвана поплавама у Републици у мају 2014. године (члан 3. став 2), да се овим законом успоставља Јединствени регистар штета, који подразумијева преглед појединачних штета на стамбеним објектима, привредним објектима, енергетским објектима, пољопривредним објектима, опреми, механизацији, усјевима и засадима, сточном фонду, саобраћајној инфраструктури, објектима водоснабдијевања и канализације, објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција, као и преглед одобрених средстава, који успоставља и води Фонд солидарности за обнову Републике Српске. (члан 3. став 3.), да се средства из члана 8. овог закона користе за обнову Републике, односно санацију штете изазване поплавама у мају 2014. године настале на: стамбеним објектима, привредним објектима, енергетским објектима укључујући и помоћ потрошачима електричне енергије, пољопривредним објектима, опреми, механизацији, усјевима и засадима, сточном фонду, саобраћајној инфраструктури, објектима водоснабдијевања и канализације, објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција (члан 10. став 1).

     Уредбу о јединственом регистру штета („Службени гласник Републике Српске" број 59/14) Влада Републике Српске је донијела на основу члана 3. став 4. Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 52/14) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 118/08). Оспореним одредбама ове уредбе прописано је: да је јединствени регистар штета база података која обухвата податке о појединачним штетама насталим на стамбеним, привредним, енергетским, и пољопривредним објектима; опреми, механизацији, усјевима и засадима; сточном фонду; саобраћајној инфраструктури; објектима водоснабдијевања и канализације; објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција, као и податке о одобреним средствима из Фонда солидарности за обнову Републике Српске (члан 2. став 1), да се у Регистар не уписују подаци о штетама за које се не може остварити право на санацију у складу са Законом о фонду солидарности за обнову Републике Српске и подзаконским актима донесеним на основу тог закона (члан 2. став 3); да се под појмом штете, у смислу ове уредбе, сматра директна материјална штета на стамбеним, привредним, енергетским, и пољопривредним објектима; опреми, механизацији, усјевима и засадима; сточном фонду; саобраћајној инфраструктури; објектима водоснабдијевања и канализације; објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција, изазвана поплавама у Републици Српској у мају 2014. године (члан 3); да се подаци у Регистру класификују према сљедећим групама података о штетама на: стамбеним објектима, привредним објектима, енергетским објектима, пољопривредним објектима, опреми, механизацији, усјевима и засадима, сточном фонду, саобраћајној инфраструктури, објектима водоснабдијевања и канализације, објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција (члан 5).    

У поступку оцјењивања уставности члана 3. ст. 2. и 3. и члана 10. став 1. Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске, Суд је имао у виду да према одредби тачака 6. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Надаље, према члану 61. Устава, Република јемчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом, док је чланом 46. Устава утврђено да је свако дужан да другом пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности. Поред тога, чланом 70. став 2. Устава прописано је да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.

  У складу са наведеним уставним овлашћењима, а са циљем обнове и санације штете настале након поплава које су се десиле у мају 2014. године, Законом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске уређено је оснивање, статус, дјелатност и организација Фонда солидарности за обнову Републике Српске, те извори средстава, успостављање Јединственог регистра штета, начин санације штете, као и вријеме важења овог закона. Између осталог, оспореним одредбама предметног закона дефинисно је шта се сматра штетом у смислу овог закона, успостављен је Јединствени регистар штета који садржи преглед појединачних штета и одобрених средстава који води Фонд, те су побројане врсте објеката и других материјалних добара за чију санацију се користе средства за финансирање обнове Републике након поплава у мају 2014. године. 

    Оцјењујући уставност оспорених законских одредаба Суд је утврдио да оваквим прописивањем нису нарушене гаранције раноправности и једнакости пред законом из члана 10. Устава, како се то наводи у иницијативи. Законодавац је, по оцјени Суда, у конкретом случају, у оквиру својих уставних овлашћења и обавеза, а с циљем заштите уставних гаранција о социјалној сигурности грађана и у правцу ублажавања штете на материјалним добрима настале као посљедица поплава које су 2014. године задесиле Републику, прописао шта се сматра штетом у смислу овог закона, односно дефинисао је врсте објеката и других материјалних добара за чију санацију ће се користити средства за финансирање обнове предвиђене чланом 8. овог закона, те је успоставио Јединствени регистар штета који садржи преглед појединачних штета и одобрених средстава. При томе је оспореним одредбама обухваћена првенставено штета настала на материјалним добрима од којих зависи егзистенција грађана, односно која су нужна за остваривање њихових основних егзистенцијалних потреба. Суд је оцијенио да овакво нормирање представља одраз цјелисходне процјене законодавца и политике у уређивању предметних односа, те не доводи у питање уставно начело равноправности и једнакости грађана. Наиме, оспорене законске одредбе се подједнако односе на сва лица која су претрпјела штету на материјалним добрима која су дефинисана овим законом, дакле сви ови субјекти равноправно и под истим условима остварују право на санацију. По оцјени Суда, оспореним прописивањем ова лица нису доведена у привилегован положај у односу на грађане код којих је штета настала на некој другој имовини која није обухваћена овим законом, јер се исти налазе у објективно различитим правним ситуацијама. У вези са наведеним Суд указује на то да овај уставни принцип не подразумијева равноправност и једнакост грађана у апсолутном смислу, већ једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним околностима приликом реализације одређених права и обавеза. Чињеница да оспореном нормом нису обухваћена још нека материјална добра која иницијатор сматра да би требала бити, не чини је неуставном, јер оцјена цјелисходности и оправданости појединих законских рјешења није у домену уставносудске контроле. 

      Оцјењујући уставност оспорених одредаба Уредбе о јединственом регистру штета Суд је имао у виду да је чланом 90. тачка 4. Устава Републике Српске утврђено да Влада Републике Српске доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона. Пред тога, према члану 43. ст. 1. и 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 118/08) о питањима из своје надлежности Влада доноси уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, закључке и друга акта у складу са законом, а уредбом се ближе уређују односи од значаја за извршавање закона, утврђују начела унутрашње организације министарстава и других републичких органа управе и формирају стручне службе Владе. Надаље, чланом 3. став 3. Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 52/14) прописано је да се овим законом успоставља Јединствени регистра штета, који подразумијева преглед појединачних штета на стамбеним, привредним, енергетским и пољопривредним објектима, опреми, механизацији, усјевима, засадима, саобраћајној инфраструктури и другим материјалним добрима, као и преглед одобрених средстава, који успоставља и води Фонд солидарности за обнову Републике Српске. Према ставу 4. члана 3. овог закона, начин успостављања и вођења јединсвеног регистра штета прописује Влада Републике Српске, на приједлог Управног одбора Фонда солидарности за обнову Републике Српске.

     Сагласно наведеним уставним и законским одредбама, Влада Републике Српске је, по оцјени Суда, у оквиру својих овлашћења донијела оспорену уредбу којом је, с циљем извршавања Закона о Фонду солидарности Републике Српске, поближе уредила начин успостављања, садржину, услове за упис, као и начин вођења Јединственог регистра штета изазваних поплавама у Републици Српској у мају 2014. године. Поред осталог, оспореним нормама ове уредбе прописано је које податке садржи овај регистар, дефинисано који видови материјалне штете су обухваћени појмом "штете" у смислу ове уредбе, те одређена класификација података према појединим врстама насталих штета.

      У погледу начина на који су оспореним одредбама ове уредбе уређени предметни правни односи, Суд је оцијенио да оваквим нормативним рјешењем нису нарушене гаранције равноправности и једнакости грађана из члана 10. Устава, како то сматра давалац иницијативе. Приликом ове оцјене Суд је узео у обзир да је предметна уредба донесена у функцији извршавања Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске, те да су оспореним одредбама ове уредбе појам штете, као и сва друга питања у вези са објектима и другим материјалним добрима на којима је настала штета, а која ће се евидентирати у бази података Јединственог регистра штета, регулисана на начин идентичан као у релевантним одредбама члана 3. ст. 2. и 3. и члана 10. став 1. наведног закона. Када се има у виду изложено, а посебно напријед изнесена оцјена Суда у погледу оспорених норми Закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске, произлази да ни прописивањем из члана 2. ст. 1. и 3, члана 3. и члана 5. Уредбе о јединственом регистру штета није дошло до повреде уставног начела равноправности и једнакости грађана. Оспорене норме овог општег акта се, дакле, подједнако односе на сва лица која су претрпјела штету на материјалним добрима обухваћеним Уредбом, и не могу се доводити у релацију са лицима код којих је штета настала на некој другој имовини, чија санација није предвиђена овим актом.

     С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утрђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), о уставности оспорених одредаба предметног закона и уредбе одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

    Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-13/15

28. децембра 2016. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>