Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. септембра 2016. године,  д о н и о   је

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

           Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 39. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ број 134/11).

О б р а з л о ж е њ е

            Милорад Павловић, Јовица Жигић, Горан Танић, Радојица Ћелић, Зоран Симић, Славко Божић, Миладин Марковић и Миленко Аничић, сви из Добоја, дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 39. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ број 134/11). У иницијативи се истиче да је оспорени члан у колизији са чланом 30. тог Закона, јер лицима са утврђеним посебним стажом ускраћује право на одрицање од истог. На овај начин грађани су, супротно Уставу Републике Српске и Уставу Босне и Херцеговине, доведени у стварну и правну заблуду, јер у вријеме остваривања релевантног права Закон није предвиђао ограничење у овом смислу. Такође, прописивање из члана 39. Закона није у сагласности са чланом 10. Устава Републике Српске, јер лица која право на пензију остварују на основу пензијског стажа (полицијски службеници) доводи у неравноправан положај у односу на лица која то право остварују на основу стажа осигурања, што се очитује приликом обрачуна пезијског основа. У прилог дискриминишућем карактеру норме члана 39. Закона истиче се његова колизија са чланом 125. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ број 55/07), као и пракса Фонда ПиО у погледу начина обрачуна пензијског основа.

Оспореним чланом 39. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13 и 103/15) прописано је да се лице из члана 37. овог закона не може одрећи посебног стажа који је утврђен рјешењем Фонда.

Рјешењем број У-53/13 од 19. марта 2014. године („Службени гласник Републике Српске“ број 25/14) Уставни суд Републике Српске није прихватио иницијативу за оцјену уставности члана 39. Закона о пензијском и инвалидском осигурању Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11 и 82/13). Овим рјешењем оцијењено је да је законодавац поступао у оквиру својих надлежности када је коришћење права која произлазе из утврђеног посебног стажа подвргнуо императивној законској норми умјесто вољи имаоца права.

С обзиром на наведено, Суд је на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио да  не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности члана 39. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ број 134/11), јер је већ одлучивао о истој ствари.

        У погледу захтјева за оцјену сагласности оспорене законске одредбе са Уставом Босне и Херцеговине, њене усаглашености са чланом 30. оспореног Закона, те сагласности оспореног члана Закона са одредбом члана 125. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ број 55/07), Суд, у складу са чланом 115. Устава Републике Српске, није надлежан да цијени сагласност закона и других прописа Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине, као ни узајамну сагласност одредаба истог закона, односно усаглашеност појединих закона међусобно.     

          На основу изложеног је одлучено као у  диспозитиву овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић,  Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.