Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 42. став 1. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 7. септембра 2016. године,  д о н и о   је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 49.  Правилника о праву на медицинска средства („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 59/14, 94/14 и 100/14).

О б р а з л о ж е њ е

          Цвјетин Благојевић из Добоја дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности Правилника о праву на медицинска средства („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 59/14, 94/14 и 100/14). Из садржине иницијативе и њене допуне произлази да је оспорена одредба члана 49. овог правилника у супротности са одредбама члана 37. и 48. став 1. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе не наводи уставно-правне разлоге оспоравања наведене одредбе Правилника већ истиче да је од Фонда здравственог осигурања Републике Српске добио обавјештење да има право на израду само једне тоталне протезе на терет средстава Фонда, иако је  захтијевао да му се на терет средстава Фонда одобри замјена обе зубне протезе будући да су постојеће, које су израђене 2009. године, дотрајале и неупотребљиве. Имајући у виду његову потребу да замијени обе зубне протезе давалац иницијативе сматра да је ограничен у остваривању својих Уставом зајамчених права због чега предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Правилника нису у сагласности са Уставом.

         Разматрајући дату иницијативу, Суд је, Рјешењем број У-51/15 од 25. новембра 2015. године покренуо поступак за оцјену уставности и законитости члана 49. Правилника о праву на медицинска средства („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 59/14, 94/14 и 100/14).

         У одговору доносиоца оспореног акта наводи се, поред осталог, да је, сагласно одредби члана 8. став 3. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09), Фонд здравственог осигурања Републике Српске у поступку доношења Правилника, чија одредба је оспорена, добио сагласност Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске. Уз то, доносилац акта наводи да је Правилник, којим се дефинише садржај и обим права на медицинско средство, донесен на основу овлашћења из Закона о здравственом осигурању и Закона о здравственој заштити, те указују на обавезу Управног одбора Фонда да приликом распоређивања финансијских средстава у текућој години првенствено обезбиједи средства за здравствене приоритете, примарну здравствену заштиту и основни пакет здравствене заштите, а што је, како се наводи, предметним правилником Управни одбор и обезбиједио. Поред тога, у одговору су оспорени наводи даваоца иницијативе да је оспореним нормирањем лишен права на здравствену заштиту, те наглашава да је Фонд обезбиједио да ово осигурано лице прописани садржај и обим права оствари под једнаким условима као и друга осигурана лица која испуњавају прописане услове, и у вези с тим напомињу да се у конкретном случају ради о помагалу, односно медицинском средству чијим се коришћењем осигурана лица не лијече, већ им се побољшава квалитет живота.

          Правилник о праву на медицинска средства („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 59/14, 94/14 и 100/14) донио је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске на основу чланова 20. и 49. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09 и 106/09), члана 8. став 3. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09), те члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09, 105/09 и 119/11). Оспореним чланом 49. овог правилника прописано је да право на покретну зубну протезу подразумијева тоталну зубну протезу израђену од акрилата (став 1), као и  да право на зубну протезу из става 1. овог члана има осигурано лице изнад 65 година живота, и иста се одобрава трајно (став 2).

           Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које се оспорава члан 49. наведеног правилника, утврђено да свако има право на заштиту здравља, да је зајамчено право на здравствену заштиту, у складу са законом, те да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом (члан 37), као и да се права и слободе зајамчени овим уставом не могу одузети ни ограничити (члан 48. став 1).

           Другим одредбама Устава које су, по оцјени Суда,  од значаја за оцјену основаности навода даваоца иницијативе утврђено је: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки  пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), те да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, здравство (тачка 12. Амандмана XXXИИ на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава).

          Суд је, такође, имао у виду Закон о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09 и 106/09) којим се уређује  систем обавезног и проширеног здравственог осигурања, права из осигурања, начин остваривања права и начела приватног здравственог осигурања. Овим законом је, између осталог, прописано да је право из здравственог осигурања и право на здравствену заштиту (члан 3. став 1. алинеја 1), да сва осигурана лица имају једнака права на здравствену заштиту (члан 8), да здравствена заштита обухвата, поред осталог, протезе, ортопедска и друга помагала, помоћне и санитарне справе, стомато-протетску помоћ и стоматолошке материјале (члан 19. тачка 7), да обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите из претходног члана утврђује Фонд, уз мишљење министарства надлежног за послове здравља (члан 20), те да је при распоређивању средстава Фонда у текућој години управни одбор Фонда дужан да првествено обезбиједи средства за здравствене приоритете, примарну здравствену заштиту и основни пакет здравствене заштите (члан 56).

           Уз то, Суд је имао у виду Закон о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) којим се, поред осталог, уређује обезбјеђење здравствене заштите, начела здравствене заштите, као и  права и обавезе грађана и пацијената у остваривању здравствене заштите (члан 1). Овим законом је, и то чланом 2. став 1. прописано да је  здравствена заштита скуп услуга и активности за унапређивање и очување здравља људи, спречавање обољења и повреда, раног откривања обољења, благовремено лијечење и рехабилитација, а чланом 8. да се на нивоу Републике обезбјеђује здравствена заштита под једнаким условима, популационим и нозолошким групама од посебног социјално-медицинског значаја (став 1), да здравствена заштита из става 1. овог члана обухвата, поред осталих, лица старија од 65 година живота (став 2.тачка в), као и да се обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите утврђује у складу са законом који уређује област здравственог осигурања  (став 3.).  Поред тога, чланом 11. Закона је прописано да се здравствена заштита грађана спроводи на начелима једнакости, доступности, свеобухватности, континуитета и координације (став 1), те да се здравствена заштита остварује без дискриминације по било ком основу (став 2), да једнакост у здравственој заштити подразумијева да грађани са истим здравственим потребама остварују исти ниво здравствене заштите, а грађани са различитим здравственим потребама остварују различит ниво здравствене заштите, у складу с одредбама овог закона и других прописа који регулишу ову област (члан 12), као и да се свеобухватност здравствене заштите на примарном нивоу остварује пружањем здравствених услуга грађанима, без обзира на пол, године и болест (члан 14).

         Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да наводи даваоца иницијативе о повреди члана 37. и 48. став 1. Устава Републике Српске нису основани. Наиме, из наведених уставних и законских одредаба произлази да је Република надлежна за уређење и обезбјеђење система у области здравства и да се здравствено осигурање уређује законом. Исто тако, да право на здравствену заштиту која се обезбјеђује у оквиру обавезног здравственог осигурања подразумијева, поред осталог, и право на медицинска средства која се обезбјеђују из обавезног здравственог осигурања, те да је Фонд здравственог осигурања Републике Српске овлашћен да  својим општим актом утврди обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите која се обезбјеђује  осигураним лицима, уз обавезу да у складу са расположивим финансијским средствима, свим осигураним лицима обезбиједи исти садржај и обим права.

         Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да оспореним чланом 49. Правилника није сужен законом прописани обим и садржина права на здравствену заштиту већ, напротив,  да се  на начин на који је оспореним чланом прописано право на зубну протезу као медицинско средство у потпуности остварује Законом утврђена садржина појма здравствене заштите, а у складу са циљем законских гаранција да одређене категорије осигураника могу да остваре потребну здравствену заштиту на терет средстава здравственог осигурања и то на начелима солидарности и узајамности, као и економичности и ефикасности, сагласно којима се остварују сва права из обавезног здравственог осигурања, како би сва лица којима ова права припадају могла да их остваре и у условима ограничених средстава.

         Уз то, оспорена одредба Правилника, по оцјени Суда, није у несагласности ни са чланом 48. став 1. Устава, јер се не може ни довести у међусобну правну везу у конкретној ситуацији.

        На основу изложеног  одлучено је као у  диспозитиву овог рјешења.

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.