На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној  11. августа 2016. године, д о н и ј е л о  ј е

О Д Л У К У

        Утврђује се да Одлуком о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-894/16, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 15. јула 2016. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

О б р а з л о ж е њ е

         Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 28. јула 2016. године Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-349/16 којим се, на основу захтјева Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-894/16, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 15. јула 2016. године. Уз наведени акт достављена је предметна одлука, затим Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број 03.2-5-114/16 од 22. јула 2016. године, те Образложење ове одлуке број 03.2-5-114/16-1 од 22. јула 2016. године. У акту предсједавајуће Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Деветнаестој посебној сједници одржаној 15. јула 2016. године изгласала Одлуку о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-894/16, те је, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, ова одлука достављена на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је овом одлуком повријеђен витални национални интерес овог народа. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметне одлуке, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да одлучи да ли је Одлуком о расписивању републичког референдума повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

         Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 1. августа  2016. године донијело рјешење број УВ-7/16 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Одлуци о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-894/16, коју је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 15. јула 2016. године.

        Вијеће је, наиме, утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавјештење о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса овом вијећу доставила предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске, да је за одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса гласало свих осам присутних чланова Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа, да се о наведеном захтјеву бошњачког народа гласало по процедури за заштиту виталног националног интереса, те да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа, као ни сагласност Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа. 

         Сагласно члану 50. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 1. августа 2016. године, Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор поменуто рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.

У образложењу од 22. јула 2016. године, које је Вијећу достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа, наводи се да је садржајем Одлуке о расписивању републичког референдума, односно референдумским питањем које ова одлука дефинише, а које гласи: "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?" повријеђен витални национални интерес овог народа, јер се на тај начин оспорава Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине број У-3/13 од 26. новембра 2015. године, којом је утврђено да члан 3.б) Закона о празницима Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 43/07) није у сагласности са чланом I/2. Устава Босне и Херцеговине, чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези с чланом 1.1. и чланом 2.а) и ц) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. С тим у вези, у образложењу се истиче да се, након наведене одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, која је коначна и обавезујућа, датум 9. јануар као Дан Републике Српске, који је неприхватљив за бошњачки народ,  мора ставити ван снаге и да се више не може прописивати као празник, без обзира на вољу грађана и званичних власти у Републици Српској.  Поред тога, у образложењу се указује на мишљење о усклађености избора Дана Републике Српске са антидискриминаторским стандардима Вијећа Европе, односно Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода које је,  на сједници одржаној 11. и 12. октобра 2013. године, усвојила Европска комисија за демократију путем права, познатија као Венецијанска комисија, као и на Декларацију о проглашењу Републике Српског народа Босне и Херцеговине, коју је поменутог датума 1992. године усвојила Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, а коју нису подржали остали народи у Босни и Херцеговини. С обзиром на изложено сматрају да није могуће амандмански дјеловати на ову одлуку будући да је иста, као и сви пропратни акти везани за поменуту одлуку, неприхватљива за бошњачки народ.

        У одговору Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости предметног захтјева, који је достављен 4. августа 2016. године, наводи се да исти није, ни са формалног ни са материјално-правног аспекта, утемељен на Уставу. Доносилац оспореног акта, поред осталог, сматра да Клуб делегата из реда бошњачког народа злоупотребљава институт заштите виталног националног интереса, јер својим захтјевом, у суштини, оспорава уставност Одлуке о расписивању републичког референдума. Поред овога, у одговору се истиче да Клуб делегата из реда бошњачког народа није навео повреду ни једног принципа зајемченог амандманом LXXVII на Устав којим је допуњен члан 70. Устава. Истиче се да Одлука о расписивању републичког референдума не садржи одредбе којима се дискриминишу или фаворизују припадници било којег народа, као и да иста нема национални предзнак већ се односи на све грађане.

Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа нису доставили одговоре на рјешење о прихватљивости предметног захтјева.         

          Одлуку о расписивању републичког референдума број: 02/1-021-894/16 донијела је Народна скупштина Републике Српске на основу члана 70. став 1. тачка 5. Устава Републике Српске, чланова 182. и 186. ст. 1. и 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 31/11) и чланова 10. и 11. Закона о референдуму и грађанској иницијативи ("Службени гласник Републике Српске" број 42/10).  Овом одлуком  расписује се  републички референдум  на цијелој територији Републике Српске (тачка И), референдумско питање о ком ће се грађани изјаснити, гласи: "Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави  као Дан Републике Српске?" (тачка II), за дан одржавања референдума утврђује се 25. септембар 2016. године (тачка III). Прописано је и да се за обезбјеђивање финансијских средстава и техничке подршке потребне за провођење овог референдума задужује Влада Републике Српске, те да ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске (тач. IV и V).

        У поступку одлучивања о меритуму предметног захтјева,Вијеће је имало у виду да, у складу са чланом 70. став 1. тачка 5. Устава, Народна скупштина Републике Српске расписује републички референдум, као и да, у складу са чланом 77. Устава, Народна скупштина може одлучити да о појединим питањима из своје надлежности одлуку донесе након претходног изјашњавања грађана на референдуму.

         Поред тога, Вијеће је имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права, као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Такође, Вијеће је имало у виду и члан 5. став 1. алинеја 2. Устава, према коме се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних интереса конститутивних народа.

         Имајући у виду наведене одредбе Устава, као и  садржину Одлуке о расписивању републичког референдума, те узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа Вијеће је утврдило да оспореном одлуком није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. Овакав став Вијеће је заузело имајући, прије свега, у виду чињеницу да захтјевом Клуба делегата бошњачког народа, као ни наводима садржаним у  Образложењу које је достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа није указано на повреду ниједног од права из круга виталних националних интереса конститутивних народа, који су дефинисани чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске. Наиме, Вијеће је утврдило да наводи подносиоца захтјева у вези са правним дејством Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број У-3/13 од 26. новембра 2015. године не могу бити предмет разматрања  овог вијећа које може само да цијени да ли се предложеним рјешењем у Одлуци  за коју се тражи покретање поступка повређује витални национални интерес. При томе, Вијеће је утврдило  да се оспорена одлука једнако односи према свим народима и грађанима, те да као таква не може угрозити витални национални интерес ни довести до дискриминације у уживању било којег од права гарантованих Уставом. Оспорена одлука, по оцјени Вијећа, нема национални предзнак, већ се независно од њихове националне припадности, подједнако односи на све грађане, који слободно диспонирају својим правом да учествују на референдуму.

        Остали разлози наведени у Образложењу Клуба делегата бошњачког народа због којих је покренут поступак заштите виталног националног интереса (наводи о мишљењу о усклађености које је у вези са Даном Републике Српске заузела Венецијанска комисија те наводи који се односе на Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине) се,  по оцјени Вијећа, такође, не односе на питање заштите виталних националних интереса конститутивних народа утврђених Уставом Републике Српске.

     На основу изложеног Вијеће је одлучило као у диспозитиву ове одлуке.

     Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући проф. др. Душко Медић, предсједник Уставног суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић Амор Букић,  Златко Куленовић и  Ирена Мојовић.