Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. јуна 2016. године,  д о н и о   ј е

 

                                                                     О Д Л У К У

 

        Одбија се приједлог  за оцјењивање уставности чланова 7, 8. и 22. Закона о јавном реду и миру („Службени гласник Републике Српске“ број 11/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

        Удружење грађана за борбу против корупције Transparency internacional у Босни и Херцеговини са сједиштем у Бањалуци и Удружење/Удруга БХ новинари из Сарајева поднијели су Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности чланова 7, 8. и 22. Закона о јавном реду и миру („Службени гласник Републике Српске“ број 11/15). Оспоравајући члан 7. Закона у односу на члан 25. Устава Републике Српске предлагачи цитирају овај  члан Устава, као и  члан II став 3. тачка х) Устава Босне и Херцеговине, те члан 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и закључују да ове одредбе, за разлику од оспореног законског рјешења, гарантују слободу мишљења и изражавања односно не ограничавају грађане на јавно изражавање само афирмативних мишљења о неким појавама или особама. Наиме, из садржине оспореног законског рјешења се, по мишљењу предлагача, може закључити да ће грађани бити кажњени уколико јавно репродукују музичке садржаје или текстове, носе или истичу симболе, слике и цртеже непристојног, увредљивог или узнемиравајућег садржаја, а да при томе истим није ни наговјештено шта се сматра непристојним, увредљивим или узнемиравајућим садржајем. Као разлог оспоравања члана 8. Закона наведено је да је тим законским рјешењем прецизирано „грубо вријеђање“ на начин да та одредба пружа правну заштиту само од неких врста вријеђања, као што су  политичко, вјерско и национално, али да истовремено не штити од грубог вријеђања на основу пола, расе, језика статуса и других опредјељења из чега закључују да је овај члан закона требао бити  формулисан на исти начин као и члан 8. ранијег Закона о јавном реду и миру који је гласио: „ко грубим вријеђањем другог лица или другим безобзирним понашањем изазове осјећање физичке угрожености или узнемирености грађана казниће се новчаном казном у износу од 200 до 800 КМ“. Што се тиче оспорене одредбе члана 22. Закона предлагачи сматрају да иста није довољно прецизна у погледу овлашћења службеног лица односно да даје дискреционо овлашћење службеном лицу да процјењује у којим случајевима ће да нареди, ограничи и забрани кретање грађана на јавном мјесту, те је због тога у супротности са члановима  21. и 30. Устава, и у вези с тим указују на одредбу члана II став 3. тачка и) Устава Босне и Херцеговине, те члан 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Из наведених разлога предлажу да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

           Народна скупштина Републике Српске није доставила Суду одговор на наводе из приједлога.

          Оспореним одредбама Закона о јавном реду и миру („Службени гласник Републике Српске“ број 11/15) прописано је: ко нарушава јавни ред и мир свађом, виком, вриском, извођењем или репродукцијом музичких садржаја или текстова, ношењем или истицањем симбола, слика, цртежа или текстова непристојног, увредљивог или узнемирујућег садржаја и другим непристојним или дрским понашањем, осим ако се наведено не односи на јавно изнесено мишљење о раду државних органа, те других јавних органа и организација казниће се новчаном казном од 100 КМ до 300 КМ (члан 7), ко грубим вријеђањем другог лица на политичкој, вјерској или националној основи или другим безобзирним понашањем  изазове осјећање физичке угрожености или узнемиреносити грађана казниће се новчаном казном од 200 КМ до 800 КМ (члан 8) и ко не поступи по наредби или рјешењу државног органа у вези са ограничењем или забраном кретања или задржавања лица на одређеним јавним мјестима или подручјима, или се не удаљи из групе коју је овлашћени полицијски службеник упозорио да се разиђе, казниће се новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ (члан 22).

         Одредбама члана 21. Устава Републике Српске, у односу на које предлагачи траже оцјену уставности оспорених одредби Закона о јавном реду и миру утврђено је да се грађани могу слободно кретати, настањивати и боравити на територији Републике, слободно напуштати ту територију и на њу се слободно враћати (став 1), да се законом могу увести ограничења само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради заштите безбједности и здравља људи (став 2), те да никаква ограничења из политичких разлога не могу бити установљена (став 3). Уставом је, такође, зајамчена слобода мисли и опредјељења, савјести и увјерења, као и јавног изражавања мишљења (члан 25), те утврђено да грађани имају право на мирно окупљање и јавни протест, као и да се слобода окупљања може законом ограничити само ради заштите безбједности људи и имовине (члан 30).

         Одредбама Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, на које указују предлагачи, утврђено је, и то чланом 10. да свако има право на слободу изражавања, да ово право укључује слободу посједовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мијешања јавне власти без обзира на границе (став 1), да се, пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаних законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавјештења добијених у повјерењу или ради очувања ауторитета и непристрасности судства (став 2), док члан 11. гарантује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другим, укључујући ту право на образовање синдиката и приступање синдикатима ради заштите својих интереса (став 1), те да се на уживање ових права неће постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне  безбједности или јавне сигурности, ради спречавања нереда или криминала, ради заштите здравља или морала или ради заштите права или слобода других, с тим да се овим чланом не спречава законито ограничавање уживања ових права  припадницима оружаних снага, полиције или државне управе (став 2).

         Другим одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорених одредби Закона о јавном реду и миру утврђено је да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, као и да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49), те да Репубика уређује и обезбјеђује, између осталог, безбједност, као и остваривање и заштиту људских права и слобода (т. 2. и 5. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је мијењан члан 68. Устава).

         Законом о јавном реду и миру, чије одредбе су оспорене,  прописују се прекршаји јавног реда и мира и прекршајне санкције које се изричу починиоцима ових прекршаја. Законом су дефинисани поједини изрази употријебљени у овом закону, поред осталог, да је јавни ред и мир  усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном мјесту и дјеловањем органа и служби у јавном животу ради обезбјеђивања једнаких услова за остваривања права грађана на личну безбједност, мир и спокојство, приватни живот, слободу кретања, заштиту људског достојанства и права малољетника и других лица (став 1), да се прекршајима против јавног реда и мира сматрају  прекршаји против функционисања државних органа и јавних служби, прекршаји против интереса малољетника и других категорија лица и остали прекршаји јавног реда и мира који су учињени на јавном мјесту (став 2), да је јавно мјесто оно мјесто на којем је слободан приступ појединачно неодређеним лицима без услова или под одређеним условима, као и просторије државног органа, привредног друштва, другог правног лица и других мјеста када је, усљед близине или изложености видику или чујности, извршеном радњом дошло до узнемиравања или негодовања грађана (став 3), да је јавно мјесто и свако друго мјесто на којем је почињен прекршај, а посљедица је наступила на јавном мјесту (став 4), док  је група најмање три или више лица који заједнички почине прекршај (став 4).

         Полазећи од наведеног, као и од садржине приједлога којом су оспорене одредбе чланова 7. и  22. Закона о јавном реду, према којој се оцјена уставности ових одредаба тражи због тога што се „ из садржине оспореног члана 7. Закона да закључити да ће грађани бити кажњени уколико репродукују музичке садржаје или текстове, носе или истичу симболе, слике и цртеже непристојног, увредљивог или узнемиравајућег садржаја, а да се при томе ни не наговјештава шта се сматра непристојним, увредљивим или узнемиравајућим садржајем“, те износи мишљење да „свако физичко или правно лице које се осјети увријеђено или узнемирено због одређеног садржаја има могућност покретања посебног парничног поступка за заштиту од узнемиравања“, а одредба члана 22. Закона „није довољно прецизирана јер даје право овлашћеном службеном лицу да по властитом нахођењу нареди, ограничи и забрани кретање грађана на јавном мјесту“, Суд је оцијенио да такви разлози не представљају стварни захтјев за оцјену уставности, без обзира што се фомално наводе одредбе Устава и Европске конвенције у односу на које се тражи оцјена уставности, већ представљају захтјев за оцјену цјелисходности законског рјешења, за шта Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан. При томе, Суд је имао у виду да се, сагласно Уставу, безбједност те остваривање и заштита људских права и слобода уређују законом, из чега, по оцјени Суда, произлази да су оспореним одредбама чланова 7. и  22. Закона о јавном реду, којима су прописана  обиљежја прекршаја „свађа, вика, вриска и непристојно понашање“ и „ограничење кретања на одређеном простору“, као и санкција починиоцима ових прекршаја јавног реда и мира уређени односи у оквиру Уставом утврђеног овлашћења законодавца. Начин на који ће бити дефинисана садржина прекршаја јавног реда и мира, те оцјена да ли неко понашање представља нарушавање јавног реда и мира или не и да ли као такво треба да буде прописано као прекршај јавног реда и мира, из домена је законодавне политике, у оквиру  које законодавац оцјењује цјелисходност законских норми које усваја.

         У вези са оспореном одребом члана 8. Закона о јавном реду и миру, којом су прописана обиљежја прекршаја јавног реда и мира „вријеђање“, као и санкција починиоцима овог прекршаја,  Суд је утврдио да наводи  предлагача не садрже уставноправне разлоге због којих ову одредбу сматрају неуставном, већ представљају мишљење предлагача о прописаним обиљежјима овог прекршаја јавног реда и мира која се првенствено тичу његове прецизности у погледу вриједности које се штите овим прекршајем, као и вриједностима које овим прекршајем нису, а требале су бити заштићене. Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да наведени разлози не представљају стварни захтјев за оцјену уставности, већ представљају захтјев за оцјену цјелисходност правне норме и  њене прецизности,  за шта Уставни суд, сагласно члану 115. Устава није надлежан.

         Суд није разматрао наводе предлагача да су оспореним члановима 7. и 22. Закона о јавном реду и миру повријеђене одредбе чланова 10. и  11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода из разлога што је предлагач само цитирао наведене одредбе ове конвенције без навођења у чему се, у конкретном случају, састоји повреда ових одредаба. Поред тога, Суд је оцијенио да није основано позивање предлагача на пресуду Европског суда за људска права у Стразбуру, у предмету Н.Ф против Италије, с обзиром на то да је Закон, чије одредбе су оспорене, објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 11/15, те на тај начин учињен доступним јавности, а Уставни суд, како је то већ наведено,  није надлежан да се упушта у оцјену цјелисходности садржаја оспорених одредби Закона. Уз то, Уставни суд није надлежан да оцјењује сагласност оспорених одредби Закона са Уставом Босне и Херцеговине.

          На основу изложеног  одлучено је као у  изреци ове одлуке.

         Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-26/15

22. јуна 2016. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>