Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. т. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. јуна 2016. године, д о н и о   ј е

О Д Л У К У

          Утврђује се да Одлука о привременом финансирању Општине Кнежево за период  јануар ‒ март 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 14/14) и Одлука о привременом финансирању Општине Кнежево за период април ‒ јуни 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 1/15), у вријеме важења, нису биле у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12 и 52/14) и Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13).

О б р а з л о ж е њ е

          Драгољуб Боројевић из Кнежева дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о привременом финансирању Општине Кнежево за период јануар ‒ март 2015. године, број 02-400-20/14 од 31. децембра 2014. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 14/14) и Одлуке о привременом финансирању Општине Кнежево за период април ‒ јуни 2015. године, број 02-400-7/15 од 31. марта 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 1/15), које је донио начелник општине Кнежево. Давалац иницијативе, без навођења уставноправних разлога оспоравања, тражи да Суд утврди да ли су оспорени акти у сагласности са чланом 38. ст. 2. и 6. Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 121/12).

         У одговору начелника Општине Кнежево је, у контексту раније праксе Суда у сличној уставноправној ствари, констатована извјесност у погледу начина одлучивања и у конкретном предмету, те, с тим у вези, наводи из иницијативе нису ни коментарисани. Од Суда је, умјесто тога, тражено да дâ појашњење одредаба члана 38. ст. 2. и 3. Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12 и 52/14).

         Одлуком о привременом финансирању Општине Кнежево за период јануар ‒ март 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 14/14) и Одлуком о привременом финансирању Општине Кнежево за период април ‒ јуни 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 1/15), које је донио начелник Општине Кнежево с позивом на члан 38, односно члан 41. Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 121/12), члан 43. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13) и члан 48. Статута Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 1/06) ‒ прописано је да се овим актима утврђује обим прихода и расхода и распоред средстава за привремено финансирање Општине Кнежево за период јануар ‒ март 2015. године, односно за период април ‒ јуни 2015. године, те да се до доношења буџета Општине Кнежево за 2015. годину врши привремено финансирање општине у означеним периодима у висини једне четвртине буџета усвојеног за 2013. годину, односно, како се наводи, за претходну годину, у износу од 900. 275,00 КМ (члан 1).

       У вези са оцјеном оспорених одлука, које су акти темпоралног карактера будући да су  престале да важе истеком периода на који су се односиле, Суд  је имао у виду тачку 2. Амандмана XLII којом је допуњен члан 115. став 1. Устава Републике Српске, према којој Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године. Имајући у виду да су предметне одлуке оспорене иницијативом од 29. јуна 2015. године, а престале су да важе истеком мјесеца марта односно јуна 2015. године, Суд је оцијенио да су испуњени Уставом утврђени услови за поступање Суда у овој уставноправној ствари.

         Оцјењујући оспорене Одлуку о привременом финансирању Општине Кнежево за период јануар‒март 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 14/14) и Одлуку о привременом финансирању Општине Кнежево за период април ‒ јуни 2015. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 1/15) Суд је, прије свега, имао у виду Закон о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12 и 52/14) којим се уређује буџетски систем Републике Српске, припрема, планирање, начин израде, доношење и извршење буџета Републике Српске, буџета општина, градова и фондова, задуживање и отплата дуга, рачуноводство, извјештавање и контрола буџета Републике, општина, градова и фондова (члан 1). Овим законом је, у члану 38, прописано да се буџет доноси за период од једне фискалне године и важи за годину за коју је донесен (став 1), да у случају да буџет не буде усвојен прије почетка наредне фискалне године, Народна скупштина, скупштина општине или града, односно надлежни орган фонда доносе одлуку о привременом финансирању, а најдуже за период од 1. јануара до 30. јуна текуће фискалне године (став 2), да уколико одлука из става 2. овог члана не буде донесена до истека текуће фискалне године, 1. јануара наредне фискалне године на снагу ступа привремено финансирање првог квартала текуће године, у висини једне четвртине буџета усвојеног за претходну фискалну годину (став 3), те да уколико извршни орган општине или града, односно надлежни орган фонда, у складу са процедуром утврђеном овим законом, најкасније до 31. марта текуће године не припреми и не достави приједлог буџета на усвајање скупштини општине или града, односно овлашћеном органу фонда, скупштина општине или града, односно овлашћени орган фонда може у складу са процедуром утврђеном овим законом самостално да припреми и усвоји буџет за текућу фискалну годину (став 6). Суд је, исто тако, узео у обзир да је чланом 41. овог закона, а на који се доносилац позива у уводу Одлуке о привременом финансирању Општине Кнежево за период април ‒ јуни  2015. године, прописано да изузетно од одредаба члана 40. (који одређује начин коришћења буџетских средстава од стране буџетских корисника и фондова) овог закона, Законом или одлуком којима се уређује извршење буџета може бити предвиђена могућност прерасподјеле (реалокације) буџетских средстава у оквиру буџетског корисника и између буџетских корисника (став 1), док се у случајевима из става 1. овог члана, Законом, односно одлуком о извршењу буџета обавезно утврђују прецизна ограничења у погледу висине и намјене средстава која могу бити реалоцирана (став 2).

         Суд је, такође, имао у виду и Закон о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), који прописује да је скупштина општине орган одлучивања и креирања политике општине која, поред осталог, доноси буџет и завршни рачун (члан 30. алинеја 3), затим да начелник општине заступа и представља општину и да је носилац извршне власти у општини (члан 40. став 1), те да начелник општине, поред осталог, израђује нацрт и подноси скупштини на усвајање годишњи буџет (члан 43. алинеја 3).

         Наведеним одредбама члана 38. Закона о буџетском систему Републике Српске изричито је, дакле, предвиђено да је доношење одлуке о привременом финансирању, у случају да буџет општине не буде усвојен прије почетка наредне фискалне године, у надлежности скупштине општине, а не других органа јединице локалне самоуправе.

          Имајући у виду наведено, као и чињеницу да законске одредбе које су  послужиле као правни основ за доношење оспорених одлука не садрже овлашћење за оспорено нормирање Суд је оцијенио да оспорене Одлука о привременом финансирању Општине Кнежево за период   јануар ‒ март 2015. године и Одлука о привременом финансирању Општине Кнежево за период април ‒ јуни 2015. године, у вријеме важења, у цјелини нису биле у сагласности са законом, а самим тим ни са Уставом Републике Српске, који у члану 108. став 2. утврђује да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

           Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету донио одлуку без доношења рјешења о покретању поступка. 

            На основу изложеног одлучено је као у  изреци ове одлуке.           

           Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.