Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

        Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске  и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске  („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 18. маја 2016. године,  д о н и о    ј е

 

О Д Л У К У

 

         Утврђује се да Одлука о допуни Одлуке о комуналним таксама („Службени гласник Града Бијељина“ број 5/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и  Законом о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 4/12).

          Одбацује се приједлог у дијелу којим се захтијева отклањање посљедица насталих примјеном Одлуке из става 1.  изреке.

 

                                                            О б р а з л о ж е њ е

 

          Метромедиа д.о.о. Бања Лука, заступана по пуномоћнику Браниславу Цвијановићу, адвокату из Бањe Луке, поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 1. Одлуке о допуни Одлуке о комуналним таксама („Службени гласник Града Бијељина“ број 5/14), коју је донијела Скупштина Града Бијељина на сједници одржаној 20. марта 2014. године. Предлагач оспорава наведену одредбу Одлуке из разлога што сматра да није у сагласности са члановима 10, 50, 53. и 54. Устава Републике Српске. Предлагач  цитира наведене уставне одредбе и наводи да има регистровану дјелатност комерцијалног оглашавања по основу које остварује приходе и плаћа порез на доходак и с тим у вези износи мишљење да је оспореним прописивањем, којим је обавезан на  плаћање увећане накнаде од 50 % стављен  у неравноправан положај у односу на остала правна лица. Оваквим прописивањем, по мишљењу предлагача, није на једнак начин заштићена имовина свих корисника рекламних паноа, нити је обезбијеђена заштита потpошача, што директно доводи до дисоцијације корисника рекламних паноа и предвиђа безразложно увећање комуналне таксе за категорију закуподаваца рекламних паноа које они  користе за потребе трећих лица. Имајући у виду да је предлагач  извршио исплату накнаде за комерцијално рекламирање трећих лица и то на основу појединачног акта који је донесен примјеном општег акта, чију оцјену уставности и законитости тражи, Суду је предложио да, прије свега, утврди да оспорена одредба Одлуке није у сагласности са Уставом, али и да на основу члана 71. Закона о Уставном суду Републике Српске одреди да се предлагачу врати дио накнаде коју је био обавезан да уплати по коначности појединачног акта.

         У одговору доносиоца оспореног акта наводи се да је Скупштина Града Бијељина увела оспореном одредбом Одлуке наведену таксу у складу са одредбама члана 7. Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 4/12), те да наводи предлагача у цјелини нису основани. Оспореном одредбом Одлуке је, како се наводи у одговору  доносиоца акта, извршена допуна Тарифног броја 1. тачка к) основне одлуке тако што је код утврђивања висине комуналне таксе, поред раније утврђених критеријума по основу врсте, површине и локације постављања рекламних паноа, утврђен и критеријум  који се односи на врсту рекламирања, односно да ли се рекламе постављају за потребе сопственог рекламирања или се постављају у сврху рекламирања трећих лица ‒ комерцијално рекламирање. Приликом оваквог прописивања доносилац акта је, како се даље наводи, сматрао да је неопходно да се  ова такса утврди  у различитим износима, тј. да се плаћа у већем износу када се ради о рекламама које се постављају у сврху рекламирања трећих лица ‒ комерцијално рекламирање. 

         Одлуку о допуни Одлуке о комуналним таксама („Службени гласник Града Бијељина“ број 5/14), чија одредба је оспорена, донијела је Скупштина Града Бијељина на основу члана 30. алинеја 9. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), члана 7. Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 4/12) и чланa 38. став 2. тачка з) Статута Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 8/13 и 27/13). Чланом 1. oве одлуке прописано је да се у Одлуци о комуналним таксама („Службени гласник Општине Бијељина“ број 6/12) и („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 13/13 и 27/13),  у Тарифи комуналних такси које се плаћају на подручју Града Бијељина, у Тарифном броју 1, у тачки к) додаје нови став 2. који гласи: „за постављање реклама чија је сврха рекламирање за потребе трећих лица ‒комерцијално рекламирање плаћа се комунална такса у износу увећаном за 50% од прописане комуналне таксе“.

         Одредбама Устава Републике Српске са којима оспорена одредба Одлуке, по мишљењу предлагача, није у сагласности, утврђено је: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50), да Република обезбјеђује заштиту потрошача (члан 53) и да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 54).

         Одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорене одредбе Одлуке, утврђено је да Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе и да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи  (члан 62), да Република, уређује и обезбјеђује, између осталог, порески систем (тачка 7. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да граду и општини припадају приходи утврђени законом и средства за обављање повјерених послова (члан 103), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а  прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом  (члан 108).

         Поред наведених одредаба Устава Суд је имао у виду да је Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13),  који је означен као правни основ Одлуке, прописано да скупштина општине доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом (члан 30. aлинеја 9), те да су комуналне таксе један од извора прихода локалне самоуправе (члан 65).

         За оцјењивање оспорене одредбе Одлуке релевантан је, по оцјени Суда, и Закон  о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 4/12), којим се утврђују и уређуjу основни елементи система комуналних такси, предмет таксене обавезе, обвезник плаћања комуналне таксе, као и ослобађања од плаћања комуналне таксе (члан 1). С тим у вези, овим законом је прописано да комуналне таксе у складу са овим законом посебним актом утврђује град, односно општина (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе), да су комуналне таксе приход буџета јединице локалне самоуправе (члан 2), да се комуналне таксе могу утврдити, између осталог, за истицање реклама на јавним и другим површинама, осим рекламних паноа и билборда поред ауто-путева, магистралних и регионалних путева (члан 3. тачка в), да је обвезник комуналне таксе корисник права, предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање таксе, те да таксена обавеза настаје даном почетка коришћења предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање комуналне таксе (члан 4. ст. 1. и 2), да акт о утврђивању комуналне таксе доноси скупштина јединице локалне самоуправе, а њиме се утврђују врста, висина, рокови, начин плаћања и ослобађања од плаћања комуналне таксе, као и да скупштина јединице локалне самоуправе може да утврди комуналне таксе у различитој висини, зависно од врсте дјелатности, површине, локације, односно зона у којима се налазе објекти, односно предмети или врше услуге за које се плаћа такса из члана 3. овог закона (члан 7).

         Полазећи од наведених одредаба Устава и закона из којих произлази да сва овлашћења у области јавних прихода јединица локалне самоуправе врши у оквиру закона и које одређују границе овлашћења скупштине јединице локалне самоуправе при уређивању овог локалног јавног прихода, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бијељина уводећи оспореном одредбом Одлуке, као критеријум за одређивање различите висине таксе за постављање реклама, рекламирање за потребе трећих лица ‒ комерцијално рекламирање, изашла из оквира својих законских овлашћења.

          Наиме, из наведених одредаба Закона о комуналним таксама произлази да је скупштина јединице локалне самоуправе овлашћена да својом одлуком одреди висину комуналне таксе, између осталог, и за истицање реклама на јавним и другим површинама, осим рекламних паноа и билборда поред ауто-путева, магистралних и регионалних путева, као  и да висину те таксе утврди у различитиим износима на основу законом прописаних критеријума, као што су врста дјелатности, површина, локација, односно зоне у којима се налазе објекти, односно предмети или врше услуге за које се плаћа такса. Дакле, наведени закон не даје овлашћење скупштини општине/града да својом одлуком самостално прописује друге критеријуме за одређивање различите висине комуналне таксе за исти предмет таксене обвезе.

       Имајући у виду да Скупштина Града Бијељина није имала законско овлашћење да утврди различиту висину таксе за исти основ плаћања, у конкретном случају постављања реклама, у зависности од тога да ли се ракламе постављају за потребе сопственог рекламирања или се постављају за потребе рекламирања трећих лица ‒ комерцијално рекламирање, Суд је оцијенио да оспорена одредба Одлуке није у сагласности са Законом о комуналним таксама.

         Наводи предлагача који се односе на несагласност оспорене одредбе одлуке са члановима 10, 50, 53. и 54. Устава Републике Српске нису од утицаја у овој правној ствари, будући да  је оспорена Одлука донесена прекорачењем овлашћења, а чињеница да није у сагласности са законом за чије је извршење донесена, чини је неуставном са становишта члана 108. став 2. Устава према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

          Имајући у виду да оспорена одредба члана 1. Одлуке није у сагласности са Уставом и Законом о комуналним таксама, као и да оспрена Одлука садржи још само одредбу о ступању на снагу, Суд је  утврдио несагласност са Уставом  и законом Одлуке у цјелини.

           Разматрајући захтјев предлагача о отклањању посљедица које су настале примјеном оспорене Одлуке, у смислу члана 71. Закона о Уставном суду Републике Српске, Суд је имао у виду да из наведене законске одредбе произлази да Суд одлучује о отклањању посљедица које су настале усљед примјене општег акта тек када се утврди да се измјеном појединачног акта који је донесен на основу општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом или законом, не могу отклонити посљедице примјене тог акта.  Полазећи од захтјева предлагача да Суд истоворемено са доношењем одлуке о уставности и законитости оспореног акта одлучи и о начину отклањања посљедица које су настале његовом примјеном, Суд је оцијенио да нису испуњене процесне претпоставке из наведеног члана 71. Закона.

 

        На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

        Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

 

Број: У-16/15

18. мај 2016. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>