Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 57. тачка д) и члана 61. став 1. тачка б) и в) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 18. маја 2016. године, д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Обуставља се поступак за утврђивање неуставности и незаконитости чланова 2, 39, 40, 41, 45. и 122. Правилника о раду, унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста број 2062/14 од 26. децембра 2014. године, који је донио Управни одбор Јавне установе "Дом пензионера" Бања Лука.

Одбацује се приједлог за обуставу извршења појединачног акта, односно радње предузете на основу оспорених одредби Правилника из става 1. изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Синдикална организација ЈУ "Дом пензионера" Бања Лука поднијела је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости чланова 2, 39, 40, 41, 45. и 122. Правилника о раду, унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста број 2062/14 од 26. децембра 2014. године, који је донио Управни одбор Јавне установе "Дом пензионера" Бања Лука (у даљем тексту: Дом). У приједлогу је наведено да оспорено нормирање није у сагласности са чланом 90. став 1. и 6. Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 55/07 – пречишћени текст), чланом 23. Општег колективног уговора Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 40/10), као и са члановима 41. и 108. Устава Републике Српске. Образлажући наведено, подносилац приједлога истиче: да доносилац, у поступку доношења оспореног акта, није ближе разрадио одредбе Закона о раду и Појединачног колективног уговора за запослене у Дому, већ Закона о платама запослених у јавним службама Републике Српске и Посебаног колективног уговора за запослене у јавним службама, иако подносилац приједлога није потписник овог колективног уговора; да су чланом 27. Статута Дома таксативно наведени извори прихода Дома, међу којим нема средстава буџета Републике; да се Законом о платама запослених у јавним службама Републике Српске и Посебаним колективним уговором за запослене у јавним службама смањује обим права  по основу рада запослених у Дому која су утврђена Појединачним колективним уговором за запослене у Дому од 26. марта 2009. године и да су наступиле штетне посљедице у погледу остваривања истих; да је оспореним нормирањем повријеђено и право на синдикално организовање у овој установи, јер је подносилац приједлога регистрован у регистру синдикалних организација, који води Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, као синдикална организација у области здравства и социјалне заштите; да је актима Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске број: 16-04/2-12-50/14 од 19. фебруара 2014. године и број: 16-04/2-020-52/14 од 17. јула 2014. године потврђено да јавна установа у смислу члана 1. Закона о платама запослених у јавним службама Републике Српске не врши јавна овлашћења, али је у образложењу истих, као разлог за примјену овог закона, наведено  да се из буџета издвајају одређена средства за рад предметне установе, па би сгога, у конкретном случају, требало примијенити овај закон. Предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да су оспорене одредбе Правилника неуставне и незаконите, те да Суд, до доношења коначне одлуке, обустави од извршења појединачне акте, односно радње који су предузети на основу оспорених одредби Правилника.   

У одговору на приједлог који је доставио Управни одбор Дома је наведено да је оспорени Правилник о раду, унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста број 2062/14 од 26. децембра 2014. године у сагласности са Уставом Републике Српске и законом, те предложено да Суд поднесени приједлог одбије. Притом се истиче да је Дом јавна установа социјалне заштите чији је оснивач Влада Републике Српске, те да се, у погледу права на плату запослених, сходно члану 2. тачка ђ) Закона о платама запослених у јавним службама Републике Српске, одредбе овог закона примјењују и на запослене у тим установама. Такође, наведено је да се у поступку израде и доношења оспореног акта јавила дилема у погледу примјене чл. 1. или чл. 2. поменутог закона, да је констатована недореченост и конфузија одређених његових одредби, те да је на то указала и Синдикална организација Дома, као и мишљење Гранског синдиката, тј. Синдиката здравства и социјалне заштите Републике Српске, којем ова синдикална организација припада. На основу наведеног оспорени акт је донесен, уз сагласност Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Међутим, министар је одложио примјену оспореног акта док се не ријеше одређене дилеме.

Правилник о раду, унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста број 2062/14 од 26. децембра 2014. године је донио Управни одбор Јавне установе "Дом пензионера" Бања Лука, на основу члана 11. и 116.  Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 55/07 – пречишћени текст) и члана 14. и 19. Статута ЈУ "Дом пензионера" Бања Лука број: 303/14 од 18. јула 2014. године, на сједници одржаној 26. децембра 2014. године, уз сагласност Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Овим правилником ближе се уређује: начин и поступак закључивања и примјена уговора о раду, трајање и распоред радног времена, одмори и одсуства радника, плате, накнаде и друга примања по основу рада, дисциплинска и материјална одговорност радника, престанак уговора о раду, заштита права радника, рјешавање спорова и друга права и обавезе запослених у Јавној установи "Дом пензионера" Бања Лука, те унутрашња организација и систематизација радних мјеста, руковођење стручном службом и њеним организационим дијеловима, њихов дјелокруг рада, систематизација радних мјеста и опис послова у стручним службама. 

 Суд је утврдио да је, у току трајања поступка пред овим судом, престао да важи  Закон о раду ("Службени гласник Републике Српске" бр. 38/00, 40/00, 47/02, 38/03, 66/03, 20/07 и 55/07 – пречишћени текст), који је послужио као правни основ за доношење оспореног Правилника о раду, унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста број: 2062/14 од 26. децембра 2014. године, ступањем на снагу Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16), односно 20. јануара 2016. године, како је то прописано чланом 272. овог закона.

Имајући у виду чињеницу да је престао да важи општи правни акт који је послужио као правни основ за доношење оспореног Правилника, Суд је, због престанка процесних претпоставки за даље вођење поступка оцјене уставности и законитости Правилника, одлучио да, на основу члана 57. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обустави поступак за оцјењивање овог општег акта.  

Захтјев за обуставу извршења појединачног акта, односно радње, који су предузети на основу оспорених одредби Правилника, Суд је одбацио јер је донесена коначна одлука, у смислу одредбе члана 58. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12).

            На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

           Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић, академик проф. др Снежана Савић.