Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 57. тачка а),  члана 60. став 1. тачке д) и члана 61. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. априла 2016. године, д о н и о  ј е

 

О  Д  Л  У  К  У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 3. ст. 1. и 3. и члана 40. став 1. Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08).

Обуставља се поступак за оцјену уставности и законитости члана 2. и члана 12. Одлуке о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате број 01-105-4/14 („Службени гласник Републике Српске“ број 12/14).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

„Сладабони“ д.о.о. Бања Лука, које заступа мр Горан Бубић, адвокат из Бањалуке, поднијело је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјену уставности члана 3. ст. 1. и 3. и члана 40. став 1. Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08), те оцјену уставности и законитости чл. 2. и 12. Одлуке о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате број 01-105-4/14 („Службени гласник Републике Српске“ број 12/14) од 12. фебруара 2014. године, коју је донијела Скупштина Привредне коморе Републике Српске, сматрајући да су оспорени општи акти у несагласности са чланом 50. Устава. У приједлогу се, такође, истиче да је оспорено законско прописивање у супротности са Амандманом LVII на Устав, чланом 22. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чланом 11. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и чланом 1. Протокола 1. уз Конвенцију. Предлагач сматра да прописивање обавезног чланства у Привредној комори проблематизује гаранцију мирног уживања имовине, те доводи у питање зајемчено право на слободу удруживања, које подразумијева и право на непридруживање. Утврђивање обавезног чланства за све привредне субјекте, моментом уписа у судски регистар, представља ограничење права на слободу удруживања, као и да ово ограничење није засновано на оправданим разлозима, нити је пропорционално легитимним циљевима. Оспоравајући члан 40. Закона, истиче се његова неусаглашеност са Конвенцијом зајемченим правом на стицање и мирно уживање имовине, а које право је ограничено рестриктивним прописивањем Закона, те произвољношћу у одређивању економске снаге из члана 2. оспорене одлуке. Предлагач сматра да не постоји јасно дефинисан начин одређивања економске снаге правног лица, те, стога, с обзиром на обавезност чланства, њено паушално одређивање има за резултат произвољно мијешање у имовину чланова. Аргументацију за основаност изнесених  навода предлагач налази и у одређеним ставовима Европског суда за људска права. Даље се истиче да је члан 12. Одлуке супротан члану 110. Устава, јер прописује ретроактивно дејство овог општег акта.

У одговору на приједлог који је доставила Народна скупштина Републике Српске оспоравају се изнесени наводи и истиче да оспореним одредбама Закона нису повријеђени уставни принципи на које указује предлагач. Наглашава се да је Привредна комора институција јавног права чији су чланови правна лица, тј. привредни субјекти са овлашћењима који своју дјелатност обављају по основу посебних закона. Истиче се да Комора, као јавноправно лице, обавља дјелатност која је у општем интересу, те су јој, стога, Законом пренесена прецизно одређена јавна овлашћења. На основу наведеног закључује се да је предметним прописивањем законодавац поступио у најбољем интересу, цијенећи разлоге цјелисходности и општег интереса, као и да није у надлежности Уставног суда да цијени да ли је предметно рјешење и најбоље за уређење релеваних односа. 

У одговору који је доставила Привредна комора Републике Српске наводи се да је Комора непрофитна, законом основана, јавноправна асоцијација привредних субјеката која, не спречавајући укључивање својих чланова у друга удружења, обезбјеђује заштиту њихових интереса, што је у сагласности са обавезом Републике да штити и унапређује услове за привредни развој земље, док је обавезност чланства у Комори израз потребе обезбјеђења квалитета услуга и функција Коморе. Такође се истиче да је оспорена Одлука о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате на закону заснована, да су је самостално, путем Скупштине, донијели чланови Коморе који, стога, директно одлучују о висини и критеријумима за одређивање чланарине, због чега су неосновани наводи о произвољном мијешању Коморе у имовину чланова. Потреба повратног дејства Одлуке објашњена је неопходношћу координације са активностима чланова, у контексту обавезе предаје завршних рачуна као и обраде истих од стране Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге, а с циљем  добијања валидних података за обрачун чланарине.  

Оспореним одредбама Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08) прописано је да су чланови Коморе: привредна друштва, банке, осигуравајућа друштва и друге финансијске организације које обављају привредну дјелатност у Републици Српској, те да чланство у Комори правна лица из става 1. овог члана стичу уписом оснивања у судски регистар (члан 3. ст 1. и 3), док се чланарина коју плаћају чланови Коморе из члана 3. став 1. овог закона обрачунава на основу економске снаге одређеног члана Коморе. Одлуку о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате доноси Скупштина Коморе, с тим да чланарина за текућу годину не може бити већа од 0,05 % укупног прихода који је члан Коморе остварио у претходној години (члан 40. став 1).

Оцјењујући уставност оспорених одредби Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08) Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да се економско и социјално уређење, између осталог, заснива на самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити (члан 50), те да је Амандманом XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава, у тачки 6, поред другог, утврђено да Република уређује и обезбјеђује правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора.      

          Суд је, такође, имао у виду да је Законом о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08) прописано: да је Привредна комора Републике Српске невладина, самостална, стручно-пословна организација, независна и непрофитна јавноправна асоцијација привредних субјеката и привредних асоцијација са територије Републике Српске (члан 2); да чланови Коморе могу бити: пословна и стручна удружења, интересне асоцијације, научноистраживачке и образовне институције, савези, фондације, предузетници, земљорадничке задруге и други субјекти који обављају дјелатност од значаја за привреду, ако покажу интерес за чланство у Комори, а у складу са Статутом Коморе (члан 3. став 2); да се средства за рад Коморе обезбјеђију из чланарине, коју обавезно плаћају чланови и из накнада за обављање пословних услуга и других извора (члан 37); да регистарски судови достављају Комори рјешење о регистрацији оснивања, односно статусне промјене правног лица из члана 3. став 1. овог закона ради уписа, односно њиховог брисања из регистра чланова Коморе (члан 38. став 1).

          Суд је узео у обзир да члан 11. Конвенције, између осталог, прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, као и да се за вршење ових права не смију постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбједности или јавне безбедности, ради спрјечавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

          Члан 1. Протокола 1. уз Конвенцију гарантује да свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би осигурала наплату пореза или других доприноса или казни.

            На основу изложеног Суд је оцијенио да је законодавац, прописујући као оспореним чланом 3. ст. 1. и 3.  и чланом 40. став 1. Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08), остао у оквиру својих уставних надлежности. Законодавац је, наиме, с обзиром на то да Устав не садржи ограничења у овом смислу, опредјељујући се за јавноправни модел коморског система, обавезао Привредну комору на вршење управних и других надлежности, због чега је, руководећи се разлозима цјелисходности, одредио и њене изворе финансирања, као и услове организовања, а у складу са Амандманом XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава. Предвиђајући обавезно чланство у Комори, законодавац није повриједио принцип самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити из члана 50. Устава, како тврди предлагач, јер је ограничавајући горњу границу коморске чланарине укупним годишњим приходом чланова, коначни обрачун, као и одређивање методологије плаћања, повјерио Скупштини Коморе. С обзиром на то да је Привредна комора јавноправна институција, а не удружење које настаје и престаје слободном вољом грађана, Суд је утврдио да обавеза законодавца, у смислу члана 11. Конвенције, подразумијева да исти не спречава чланове Коморе да се учлањују или формирају друге врсте удружења. Имајући у виду да оспорене одредбе члана 3. ст. 1. и 3. Закона, али ни Закон у цјелини, не садрже овакву забрану, Суд је оцијенио да су у контексту гаранција из члана 11. Конвенције, неосновани наводи предлагача о повреди његовог права на слободу удруживања, што је у складу са принципима из Амандмана LVII на Устав тач. 1-3, којим је допуњено уставно Поглавље о људским правима и основним слободама.

Прописивање чланарине из оспореног члана 40. став 1. Закона се не може сматрати произвољним, јер исти, уз уважавање јавноправног интереса за дјелатност Коморе, али и различитих околности обвезника, тј. њихове економске снаге, регулише на начин и у мјери која је неопходна да би се задовољила сврха због које је предметно нормирање уведено. У складу са оспореним законом, Привредна комора је надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, а такво овлашћење подразумијева, између осталог, да Комора може да, на општи и јасан начин, пропише методологију обрачуна чланарине, као и висину, начин и рокове њене уплате. Такође, из оспореног Закона произлази да се чланарине обрачунавају и наплаћују за коришћење конкретних услуга Коморе, односно за могућност приступа услугама од општег интереса, док је начин њиховог обрачуна сразмјеран економској снази обвезника. Имајући у виду да су оспорене чланарине на закону засноване, да су прописане у јавном интересу, те да, притом, није нарушено начело пропорционалности између коришћених средстава и циља коме се тежи, Суд је утврдио да предметним прописивањем нису повријеђена ни права зајемчена чланом 1. Протокола 1. уз Конвенцију.

У погледу оцјене уставности и законитости оспорених одредаба чл. 2. и 12. Одлуке о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате број: 01-105-4/14 („Службени гласник Републике Српске“ број 12/14) Суд је утврдио да су, у току трајања поступка пред овим судом, оспорене одредбе Одлуке престале да важе ступањем на снагу Одлуке о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате број: 01-96-4/15 („Службени гласник Републике Српске“ број 14/15) од 17. фебруара 2015. године.  Наиме, чланом 13. Одлуке број: 01-96-4/15 прописано је да њеним ступањем на снагу престаје да важи Одлука о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате број: 01-105-4/14, од 12. фебруара 2014. године.  

Имајући у виду да су оспорене одредбе Одлуке о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате број: 01-105-4/14, престале да важе, Суд је, на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) обуставио поступак по поднесеном приједлогу, у дијелу који се тиче оцјене уставности и законитости одредаба чл. 2. и 12. Одлуке број: 01-105-4/14, цијенећи да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости.

 

На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-90/14

27. април 2016. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>