Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. марта 2016. године, д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјену уставности чл. 27. и 66. став 3. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14).    

О б р а з л о ж е њ е  

Драгана Јурошевић из Бијељине дала је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности чл. 27. и 66. став 3. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14), која је накнадно прецизирана. Давалац иницијативе сматра да оспорене законске одредбе доводе у неравноправан положај ученике стручне школе у трогодишњем трајању у односу на ученике стручне техничке школе у четворогодишњем трајању и који се могу даље школовати, као и Конвенције о правима дјетета, без навођења одредбе која је повријеђена, чиме је повријеђен члан 10. Устава Републике Српске. У образложењу ових тврдњи, уз достављену документацију, давалац иницијативе указује на члан 5. став 1. Закона којим је прописано да се у средњем образовању не може вршити дискриминација дјеце у приступу образовању по било ком основу. С тим у вези, истиче примјер брата, чији је старатељ, који је уписан у трећи разред ЈУ Техничка школа "Михајло Пупин" Бијељина, занимање инсталатер, којем је молба за прелазак у одјељење ученика стручне техничке школе у четворогодишњем трајању, Одлуком Наставничког вијећа школе број: 2045-4/14 од 9. септембра 2014. године, одбијена уз образложење да не испуњава услове из оспореног члана 66. став 3. Закона о средњем образовању и васпитању, те да је иста Одлуком Школског одбора број: 2474/14 од 4. новембра 2014. године потврђена. Међутим, након добијања сагласности Министарства просвјете и културе Републике Српске број: 07.04/059-5960/14 од 18. новембра 2014. године, Школски одбор је, с обзиром на чињеницу да је дијете без оба родитеља, постигнути успјех и владање ученика током школовања, као и жељу да заврши четворогодишњу школу, донио нову Одлуку којом се овај ученик III-10 одјељења, трећи степен-занимање инсталатер, пребацује у одјељење III-7, четврти степен-занимање машински техничар у школској 2014/2015 години. Предлаже се да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом Републике Српске.   

Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из дате иницијативе.           

Оспореним чланом 27. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) прописано је да: у зависности од врсте наставног плана и програма школа може бити основана и регистрована као: а) гимназија, б) умјетничка школа, в) стручна техничка школа, г) стручна школа, д) вјерска школа, ђ) школа за ученике са посебним потребама (став 1) и да школа може бити организована и као центар средњих школа у чијем саставу се налази више школа са више смјерова, струка и занимања (став 2), те да центар средњих школа из става 2. овог члана у свом саставу може да има гимназију и највише три струке, а ако нема у свом саставу гимназију, може имати највише четири струке (став 3).

 Оспореном одредбом члана 66. став 3. истог закона је прописано да ученик послије завршеног првог, односно другог разреда може да пређе у истој школи у другу струку, односно занимање или у истој струци у друго занимање, ако је у претходним разредима имао најмање врло добар успјех и примјерно владање и ако му то одобри наставничко вијеће. 

 У поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредби Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да се законом уређује функционисање јавних служби (члан 61) и да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, систем јавних служби и образовање (тачка 11. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је мијењан члан 68. Устава). 

Такође, Суд је имао у виду да је одредбом Устава Републике Српске, у односу на коју давалац иницијативе оспорава наведене законске одредбе, утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10).

На основу цитираних уставних овлашћења Законом о средњем образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14), уређена је дјелатност средњег образовања и васпитања као дио јединственог система образовања од општег друштвеног интереса, коју обављају школе као јавне и приватне установе, а које обухвата различите врсте и облике образовања којим се након завршене основне школе стичу знања и способности потребни за рад у струци и за даље образовање појединца, те оснивање и престанак рада средње школе, статус ученика, наставника, стручних сарадника и осталих радника, руковођење и управљање школом, надзор над радом школа и друга питања од значаја за средње образовање. Чланом 2. овог закона средње образовање је доступно свима под једнаким условима, у складу са овим законом и способностима појединца, и није обавезно, док се према члану 5. став 1. у средњем образовању не може вршити дискриминација у приступу образовању дјеце на основу расе, боје, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења, националног или социјалног поријекла, на основу инвалидности или на било којој другој основи.

Одредбама члана 28. ст. 4. и 5. прописано је да се у стручној техничкој школи остварује одговарајући општеобразовни програм, стручно-теоријски и практични програм у четворогодишњем трајању, чијим завршавањем ученик стиче средњу спрему одговарајуће струке и занимања, као и да се у стручној школи остварује одговарајући општеобразовни, стручно-теоријски и практични програм у трогодишњем трајању, чијим завршавањем ученик стиче средњу спрему одговарајуће струке и занимања. Члановима 29. и 30. Закона предвиђено је да се рад у школи у току школске године реализује на основу годишњег програма рада школе, који, на приједлог наставничког вијећа, усваја школски одбор и доставља најкасније до 30. септембра министарству, републичком педагошком заводу, скупштини јединице локалне самоуправе и оснивачу ако је у питању приватна школа.

Усвојени Програм средњег образовања се, према члану 31. Закона, остварује на основу наставног плана и програма (став 1), а основ за доношење наставног плана и програма за све врсте школа је занимање (став 2), које у смислу овог закона обухвата опште и стручне садржаје засноване на достигнућима науке, технологије, културе и умјетности неопходне за обављање послова одређеног степена сложености у оквиру подручја рада, односно за даље школовање (став 3), док министар правилником утврђује наставни план и програм за гимназију, умјетничку школу, стручну техничку школу, стручну школу и школу за ученике са посебним потребама на приједлог републичког педагошког завода, а наставни план и програм за вјерске школе доноси на приједлог одговарајуће вјерске заједнице (став 8). 

Одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Закона прописано је да се у први разред школе уписује лице које је завршило основну школу, које не може бити старије од 17 година, на основу јавног конкурса, док се према члану 51. упис у други, трећи и четврти разред врши сваке године прије почетка школске године. Поред цитиране одредбе члана 66. став 3. Закона, према одредбама ст. 9. и 13. овог члана ученик који заврши средњу стручну школу у трогодишњем трајању може се уписати у четврти разред средње техничке школе исте струке, ако је аритметичка средина општег успјеха за сва три разреда у средњој стручној школи оцјена врло добар, има примјерно владање и ако му то одобри наставничко вијеће, као и да су права утврђена овим чланом једнака за све ученике са подручја Босне и Херцеговине. 

Поред тога, Суд је имао у виду да је чланом 2. став 1. Закона о систему јавних служби („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/07 и 109/12) прописано да се јавном службом, у смислу овог закона, сматрају установе, предузећа и други облици организовања утврђени законом, који обављају дјелатности од општег интереса којим се обезбјеђује остваривање права и дужности физичких и правних лица, као и остваривање другог законом утврђеног интереса.

На основу наведених уставних и законских одредби Суд је оцијенио да су оспорене законске одредбе донесене у оквиру овлашћења законодавца да уређује систем јавних служби и образовања, те да се законом утврђују услови и начин обављања дјелатности, односно послова за које се образују јавне службе и њихово функционисање, што подразумијева и услове у погледу начина и поступка преласка ученика из трогодишњег у четворогодишње школовање исте струке. Стога се, по оцјени Суда, законодавац кретао у оквиру својих уставних овлашћења када је чл. 27. и 66. став 3. Закона о средњем образовању и васпитању уредио и питање услова и начина преласка ученика који заврши средњу стручну школу у трогодишњем трајању у четврти разред средње техничке школе исте струке у односној васпитно-образовној установи. Прописивање услова аритметичке средине општег успјеха за сва три разреда у средњој стручној школи, тј. оцјене врло добар, примјерно владање и одобрење наставничког вијећа, по оцјени Суда, у оквиру је надлежности за уређивање одређеног права, у конкретном случају права ученика за прелазак са трогодишњег школовања на четворогодишње школовање исте струке. Дакле, оспореним прописивањем се, по оцијени Суда, не угрожава Уставом зајемчена равноправност грађана у слободама, правима и дужностима из члана 10. Устава Републике Српске, већ се, сагласно Уставу, права утврђена предметним законом једнако односе на сва заинтересована лица, односно ученике. Цјелисходност, оправданост, правичност и примјену појединих законских рјешења, сагласно члану 115. Устава Републике Српске, Суд није надлежан да оцјењује.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић,  Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и aкадемик проф. др Снежана Савић.