Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске,  члана 37. став 1. тачка б), члана 40. став 5., и  члана 61. став 1. тач. г) и д)  Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. фебруара 2016. године,  д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 72. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/14, 87/14 и 101/14) Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ број 18/12) и Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ број 19/13).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Далибор Миљевић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 72. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ број 60/14), (у даљем тексту: Правилник), који је донио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске. У иницијативи и накнадно достављеној ургенцији се, поред навођења више облика дискриминације, као посљедице оспореног прописивања, посебно истиче да су оспореном одредбом Правилника фаворизовани дипломирани инжењери пољопривреде, а дипломирани технолози, дипломирани ветеринари и шумарски инжењери дискриминисани, односно да је, прописивањем права на подстицајна средства за самозапошљавање само незапосленим дипломираним инжењерима пољопривреде који имају 40 година и који се као носиоци пољопривредног газдинства баве пољопривредном производњом и прерадом пољопривредних производа на пољопривредном газдинству са пребивалиштем у сеоском подручју, извршена дискриминаторска селекција наклоњена одређеном „профилу“ инжењера пољопривреде. Постављањем дискриминаторских критеријума под плаштом запошљавања, како је наведено, нема упориште ни у једном законском и подзаконском акту, стратегији или акционом плану, те да, поред Опште декларације УН о правима човјека, постоје и бројне друге декларације и акти којима се забрањује било  каква дискриминација, а за које се Босна и Херцеговина Уставом обавезала да ће их примјењивати. Наводећи да дискриминација кроз предрасуде, неукост, неразмишљање и стереотипе, попут ових које је поставило Министарство пољопривреде Републике Српске, ствара све већи јаз између „младих и старих“ инжењера, као и то да се „стари“ људи осјећају као особе другог реда, давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да ли у наведеном правилнику, као и Правилницима  из 2012. и 2013. године постоје елементи дискриминације, у смислу члана 10. Устава Републике Српске.

          Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, као доносилац оспореног правилника, није доставио одговор на наводе из иницијативе.

        Оспореним чланом 72. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/14, 87/14 и 101/14) прописано је да право на подстицајна средства за самозапошљавање имају незапослени дипломирани инжењери пољопривреде који имају до 40 година, а који су носиоци пољопривредног газдинства и баве се пољопривредном производњом и прерадом пољопривредних производа на пољопривредном газдинству са пребивалиштем у сеоском подручју.

      Разматрајући дату иницијативу Суд је, прије свега, утврдио да је чланом 76. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 26/15, 81/15 и 102/15) прописано да ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/14, 87/14 и 101/14). Имајући у виду чињеницу да од престанка важења оспореног правилника (12. априла 2015. године) до покретања поступка није протекло више од једне године, Суд је, на основу члана 3. Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), уставност и законитост оспорене одредбе члана 72. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/14, 87/14 и 101/14) оцјењивао у вријеме њеног важења.

     У погледу захтјева даваоца иницијативе да Суд утврди да ли и у Правилницима из 2012. и 2013. године постоје елементи дискриминације, у смислу члана 10. Устава Републике Српске, Суд је, имајући у виду чињеницу да је Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ број 18/12) престао да важи 7. марта 2012. године, као и то да је 16. марта 2013. године престао да важи и Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ број 19/13) и да је од престанка важења ових аката до покретања поступка прошло више од једне године, одлучио да иницијативу, у смислу члана 37. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), у овом дијелу не прихвати.

          У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног члана 72. Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/14, 87/14 и 101/14) у вријеме његовог важења, Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске у члану 68, који је замијењен Амандманом XXXII тачкама 8. и 12, утврђено да Република уређује и обезбјеђује основне циљеве и правце, између осталог, развоја пољопривреде и села и радне односе и запошљавање. Према члану 97. ст. 2. и 3. Устава, министарства и други републички органи управе проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе и самостални су у вршењу Уставом и законом одређених надлежности.

      Поред одрдаба Устава, Суд је, у конкретном случају, имао у виду и законе који су послужили као правни основ за доношење оспореног правилника и то:

    Закон о пољопривреди („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/06, 20/07, 86/07 и 71/09) којим је, поред осталог, прописано: да су мјере пољопривредне политике с обзиром на подручје дјеловања и мјере подстицања у пољопривреди (члан 5. став 2. тачка г)); да је подршка младим пољопривредницима намијењена оним пољопривредницима који нису старији од 40 година ради побољшања старосне и образовне структуре пољопривредника на пољопривредном газдинству и да се подршка младим пољопривредницима спроводи кроз давање посебних олакшица и стимулација за инвестиције у руралним подручјима, што ће се дефинисати посебним прописом Владе Републике Српске на приједлог министарства (члан 18); да се мјере структурне политике спроводе према Програму употребе средстава за подстицање развоја пољопривреде и села, који се доносе за сваку буџетску годину (члан 21); да су мјере подстицања у пољопривреди подстицајна средства из буџета Републике Српске која имају за циљ подстицање пољопривредне производње и развој села и да се мјере подстицања у пољопривреди спроводе у складу са Пољопривредном стратегијом и овим законом, до износа средстава планираних буџетом Републике Српске за те намјене, за одређену фискалну годину (члан 25) и да право на подстицајна средства и друге облике подршке у пољопривреди (у даљем тексту: корисници права) имају пољопривредна газдинства у Републици Српској која су уписана у регистар пољопривредних газдинставаи, као и јединице локалне самоуправе и мјесне заједнице и други субјекти као корисници средстава за подстицање развоја пољопривреде и сеоских подручја (члан 26. став 1.).

   Закон о обезбјеђивању и усмјеравању средстава за подстицање развоја пољопривреде и села („Службени гласник Републике Српске“ бр. 43/02 и 106/09), којим је у члану 11. прописано да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у року од тридесет дана од дана ступања на снагу овог закона донијети Правилник о условима које морају да испуњавају правна и физичка лица за коришћење подстицајних средстава.

   Закон о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), којим су у члану 28. прописани управни и стручни  послови Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде који се, између осталог, односе на дефинисање, спровођење, праћење и оцјену мјера за подстицање развоја пољопривреде и сеоских подручја, а у члану 82. став 2, прописано је да министар представља министарство, доноси прописе и рјешења у управним и другим појединачним стварима, одлучује о правима и дужностима  запослених у министарству и о другим питањима из дјелокруга министарства.

      Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, на основу наведених уставних и законских овлашћења, донио оспорени правилник којим су прописани услови за остваривање права на подстицајна средства за самозапошљавање,  у погледу стручне спреме лица која имају то право, њихове животне доби, газдинства чији су носиоци и врсте производње и прераде којом се баве, те врсте газдинства и подручја пребивалишта. Наиме, полазећи од Уставом утврђене надлежности да министарства проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе  и да су самостални у вршењу Уставом и законом одређених надлежности, Суд је оцијенио да је Правилник, као акт који ближе уређује односе од значаја за провођење одредаба закона које се њиме извршавају, донесен у границама уставних и законских овлашћења. Такође, по оцјени Суда, овим актом се не повређују законом установљена права лица на која се односи, већ се омогућује остваривање ових права на начин и под условима прописаним законом. Суд је, наиме оцијенио неоснованим наводе даваоца иницијативе да су оспореном одредбом Правилника фаворизовани дипломирани инжењери пољопривреде, а дипломирани технолози, дипломирани ветеринари и шумарски инжењери дискриминисани, односно да је извршена дискриминаторска селекција наклоњена одређеном „профилу“ инжењера пољопривреде, јер се принцип једнакости односи на једнакост у правима а не и у једнакости у условима и начину остваривања појединих права, а остваривање права утврђеног оспореном одредбом члана 72. Правилника једнако се односи на све кандидате који се налазе у истим правним ситуацијама прописаним оспореном одредбом. Поред тога, Суд је оцијенио да одабир услова за остваривање права на подстицајна средства за самозапошљавање, којим се, по мишљењу даваоца иницијативе, ствара све већи јаз између „младих и старих“ инжењера, представљају питања нормативне политике доносиоца Правилника о којима Уставни суд, у смислу  члана 115. Устава, није надлежан да одлучује.

         Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 94/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

       На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

       Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић,  проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

                                             

Број: У-98/14

24. Фебруар 2016. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>