Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. децембра  2015. године,  д о н и о 

ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

            Не прихвата се иницијатива за  покретање поступка за оцјењивање уставности члана 70. тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске бр. 134/11 и 82/13).

О б р а з л о ж е њ е

           Славица Лазукић из Брчког дала је Уставном суду Републике Српске (у даљњем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности члана 70. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ број 134/11) (у даљњем тексту: Закон). Давалац иницијативе наводи да је оспорена законска одредба, којом је прописано и таксативно набројано ко се сматра чланом породице умрлог осигураника, односно корисника пензије, супротна члану 10. Устава Републике Српске. Наиме, овом одредбом, по мишљењу даваоца иницијативе, дискриминисани су чланови ванбрачне заједнице који су изгубили супружнике, због чега сматра да је супротна наведеној уставној одредби, којом се штити равноправност. Такође, истиче да је на овај начин и она доведена у неравноправан положај, односно да је по завршетку школовања дјеце изгубила право на пензију коју је до тада користила. Поред наведеног, давалац иницијативе сматра да је оспорени члан Закона несагласан и са чланом 4. став 1. Породичног закона Републике Српске, којим се изједначава ванбрачна и брачна заједница.

          У одговору Народне скупштине Републике Српске на наводе из иницијативе, поред осталог, истиче се да давалац иницијативе површно и погрешно тумачи оспорене законске одредбе, односно да је занемарена одредба тачке б) оспореног члана 70. Закона, који децидирано прописује да се чланом породице умрлог осигураника, односно корисника пензије, који у складу са чланом 69. Закона има право на породичну пензију, сматра и ванбрачни супружник, ако му је правоснажном пресудом досуђено право на издржавање. С обзиром на наведено сматрају излишним упуштати се у објашњење о наводном постојању неравноправности у смислу члана 10. Устава. Такође, у погледу навода из иницијативе о несагласности оспореног члана Закона са Породичним законом Републике Српске, указују на ненадлежност Уставног суда да одлучује о сагланости аката исте правне снаге, те  напомињу да је Суд раније одлучивао  о уставности исте законске одредбе. Због свега наведеног предлажу да Суд одлучи да иницијативу не прихвати.

       Суд је, прије свега, утврдио да је у конкретном случају уопштено оспорен члан 70. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске број 134/11), односно тач. а), б), в), г) и д), које чине садржај овог члана, али да из навода иницијативе којима је образложено оспоравање овог члана Закона, неспорно произлази да је конкретно оспорена само тачка а) овог члана, којом је прописано да се члановима породице умрлог осигураника, односно корисника пензије сматрају брачни супружник (удовац односно удовица).

       Такође, Суд је у претходном поступку имао у виду садржај оспорене одредбе као и чињеницу да је у својој ранијој Одлуци број 22/13 од 19. марта 2014. године већ заузео став у погледу уставности оспореног члана 70. тачка а) Закона, односно утврдио да је, поред осталог, и прописивање као у одредби члана 70. тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11 и 82/13) засновано на овлашћењу из члана 36. ст. 1. и 6, члана 49. ст. 1. и 2. Устава и тачке 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске.

      С обзиром на то да је већ одлучивано о истој правној ствари, Суд је одлучио да, у смислу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), иницијативу у овом дијелу не прихвати.

      Поред наведеног, у погледу навода даваоца иницијативе да постоји несагласност оспорене законске одредбе са чланом 4. став 1. Породичног закона Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 54/02, 41/08 и 63/14) Суд је оцијенио да, према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд није надлежан да оцјењује међусобну сагласност закона, односно појединих њихових одредаба, те иницијативу ни у овом дијелу није прихватио.

  На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

 Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.