На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 1. јуна 2015. године, д о н и ј е л о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Није прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Декларацији поводом захтјева за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске пред Уставним судом Босне и Херцеговине у предмету број У-3/13, коју је изгласала Народна скупштина Републике Српске под бројем 02/1-021-457/15 од 17. априла 2015. године.

О б р а з л о ж е  њ  е

          Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 26. маја 2015. године  Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-348/15 од 26. маја 2015. године,  којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи  утврђивање повреде виталног националног  интереса бошњачког народа у Декларацији поводом захтјева за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске пред Уставним судом Босне и Херцеговине у предмету број У- 3/13, коју је Народна скупштина Републике Српске  изгласала на Трећој сједници, одржаној 17. априла 2015. године, под бројем: 02/1-021-457/15. Уз наведени акт достављена је Декларација, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа број: 03.2-5-22/15 од 27. априла 2015. године, те Образложење ове одлуке бр: 03.2-5-22/15-1 од 28. априла 2015. године и 03.2-5-22/15-2 од 25. маја 2015. године. У акту предсједавајућег Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на Трећој сједници, одржаној 17. априла 2015. године, изгласала поменуту декларацију, те је сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске доставила на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је својим актом број: 03.2-5-22/15 од 27. априла 2015. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа сматрајући да су Декларацијом  повријеђени  витални национални интереси бошњачког народа.  С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметне декларације, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске ‒  Вијећу за заштиту виталног интереса да донесе одлуку да ли је овим актом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

         Уз акт број 03.1/I-348/15, од 26. маја 2015. године, предсједавајући Вијећа народа доставио је Суду: извод из стенограма записника са Треће сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане,  21. априла 2015. године (дио који се односи на предметну декларацију), затим извод из стенограма са Треће сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане, 19. маја 2015. године (дио који се односи на поменуту декларацију), те извод из стенограма са Прве сједнице Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа, одржане 25. маја 2015. године (у дијелу који се односи на усаглашавање ставова поводом усвојене Декларације.

         На основу поменуте обавијести предсједавајућег Вијећа народа Републике Српске као и приложене документације, Вијеће за заштиту виталног интереса утврдило је да је Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске 27. априла 2015. године једногласно донио Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа у вези са Декларацијом поводом захтјева за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске пред Уставним судом Босне и Херцеговине у предмету број У- 3/13, број:  02/1-021-457/15. Поред тога, Вијеће овог суда је утврдило да  се на Трећој сједници Вијећа народа, одржаној 19. маја 2015. године, о Одлуци Клуба делегата бошњачког народа  од 27. априла 2015. године гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа. Такође, да Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на Првој сједници, одржаној 25. маја  2015. године,  није постигла сагласност  поводом овог питања.

         Декларацију поводом захтјева за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске пред Уставним судом Босне и Херцеговине у предмету број У- 3/13 донијела је  Народна скупштина Републике Српске, под бројем 02/1-021-457/15, на основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске те чланова 182. и 183. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11).  Овом декларацијом Народна скупштина Републике Српске истиче да је оспоравање одредаба члана 2.б) и члана 3.б) Закона о празницима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 43/07 – у даљем тексту: Закон) пред Уставним судом Босне и Херцеговине у предмету број У-3/13 искључиво политички, а не правно заснован акт, чији  је прикривени циљ негација легалитета и легитимитета Републике Српске и дејтонског уставно-правног поретка Босне и Херцеговине.  Овом декларацијом Народна скупштина, између осталог, сматра да су празници Републике Српске утемељени на начелу недискриминације и да не угрожавају национални и вјерски идентитет и равноправност ниједног од три конститутивна народа и да одговарају универзалним вриједностима, европским тековинама и искуствима, и с тим у вези наглашава да је неприхватљиво да се у поступку оцјењивања уставности оспорених одредаба Закона цијене политички и историјски догађаји због којих је 9. јануар одређен као Дан Републике. С тим у вези, Народна скупштина овом декларацијом истиче да је још 2007. године спровела Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине у предмету У-4/04 и донијела нови Закон о празницима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 43/07) у оквиру својих уставних надлежности и Дан Републике одредила као републички празник (секуларни празник), различит од вјерских празника који су уређени посебним одредбама Закона, те истовремено потврђује одговор на наводе из захтјева за оцјену уставности одредаба чланова 2.б) и 3.б) Закона о празницима Републике Српске у предмету У-3/13. Такође, Народна скупштина овом декларацијом сматра да је, с обзиром да за то нема примјера у упоредноправној пракси у свијету, неприхватљиво да Уставни суд једне државе дјелује без Закона о Уставном суду као и да су страни држављани судије Уставног суда једне суверене државе, и констатује да је једнако неприхватљиво да Уставни суд Босне и Херцеговине као и остали правосудни органи на нивоу Босне и Херцеговине својим унутрашњим актима проширују своје надлежности. Уз то, Народна Скупштина овом декларацијом позива на јединствен став и дјеловање представника Републике Српске у органима и институцијама у Босни и Херцеговини и свих политичких странака са сједиштем у Републици Српској да штите интересе Републике Српске и њених грађана и очувања уставног поретка утврђеног Дејтонским мировним споразумом, те обавезује надлежне органе да у покренутом поступку пред Уставним судом Босне и Херцеговине именују и подрже тим правних заступника који ће бити овлашћени да у име Народне скупштине предузму све процесне радње до окончања поступка у предмету У-3/13.

         Вијеће за заштиту виталног интереса овог суда је, прије свега, размотрило правну природу предметне декларације Народне скупштине Републике Српске, будући да ова чињеница, по оцјени овог вијећа, представља претходно питање од којег зависи постојање процесних претпоставки за заснивање надлежности Уставног суда, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса.

         Чланом 183. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11) прописано је да се декларацијом изражава став Народне скупштине о општем питању политике у вези са правима и дужностима Републике. 

        У конкретном случају, из садржине предметне декларације, као и питања које третира, по оцјени Вијећа, произилази да овај акт не садржи правну норму општег карактера, односно да правно не обавезује субјекте на које се односи. Овом декларацијом се изражава политички став Народне скупштине у погледу одређених питања политичке природе. С обзиром на то да наведена декларација садржи наводе као што су да Народна скупштина сматра, истиче, наглашава, потврђује, позива, обавезује и сл., Вијеће је утврдило да наведена декларација ни по садржини ни по форми нема карактер општег правног акта.

         Имајући у виду одредбу члана 115. Устава Републике Српске и Амандмана LXXXVIII тачка 1. на Устав, којим је допуњен став 2. овог члана,  према којој предмет оцјене Уставног суда Републике Српске, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса овог суда, могу бити закони, други прописи и општи акти, те чињеницу да оспорена декларација има карактер политичког а не општег правног акта, Вијеће је утврдило да није у овкиру његове надлежности да разматра предметни акт.

         На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

        Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Вијећа Војин Бојанић, предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Амор Букић, Златко Куленовић и  проф. др Душко Медић.

Број: УВ -1/15                                                                           ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ

1. јун  2015. године                                                    Вијећа за заштиту виталног интереса

                                                                                           Уставног суда Републике Српске 

                                                                                                          Војин Бојанић