Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

     Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка а)  и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. фебруара 2015. године, д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

 

     Утврђује се да члан 122. став 2. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 15/12 и 40/12) није у сагласности са Уставом Републике Српске.

 

 

    Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 36, члана 54, члана 73, члана 122. став 1. и члана 124. став 3. тачка а) и став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 15/12 и 40/12).

О б р а з л о ж е њ е

 

   Миле Чајевић из Фоче дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности члана 36, члана 54, члана 73, члана 122. и члана 124. став 3. тачка а) и став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 134/11). У иницијативи се наводи да оспорене одредбе чланова 36, 54. и 73. предметног закона, којима се даје предност приликом запошљавања борцима, ратним војним инвалидима и члановима породица погинулих бораца, нису у сагласности са чланом 10. Устава Републике Српске, чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине, у вези са правом на рад из члана 6. и 7. (а), (i) и (ii) Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, као и чланом 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Давалац инцијативе, наиме, истиче да су оспореним прописивањем наведена лица стављена у далеко повољнији положај у погледу уживања права на запослење у односу на сва друга лица, те да је једини основ за разликовање и давање овакве привилегије једној групи грађана чињеница што посједују одређена лична својства - статус борца, ратног војног инвалида или члана породице погинулог борца, која остали грађани немају, иако се налазе у истој чињеничној и правној ситуацији. Поред тога, давалац иницијативе сматра да је прописивањем из члана 122. оспореног закона нарушен принцип подјеле власти из члана 69. Устава, јер инспекција, као извршно-управна власт, не може поништавати одлуке о пријему у радни однос, већ је то у надлежности судова. У вези са наведеним, износи став да ни одредба члана 124. став 3. тачка а) и став 4. овог закона, којом је прописана прекршајна одговорност за правна лица и одговорно лице у правном лицу због непоштовања чл. 36, 54. и 73. Закона, није у сагласности са Уставом. Коначно, предлаже да Суд, на основу члана 58. Закона о Уставном суду Републике Српске, обустави од извршења правоснажну пресуду Основног суда у Фочи број: 94 0 Рс 021680 13 Рс, од 30. априла 2014. године, до коначне одлуке о уставности оспорених законских одредаба.

       Разматрајући дату иницијативу, Суд је рјешењем број У-3/14 од 19. марта 2014. године одлучио да покрене поступак за оцјену уставности оспорених одредаба члана 36, члана 54, члана 73, члана 122. и члана 124. став 3. тачка а) и став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 134/11), јер сматра да постоје разлози да се у поступку пред Судом оцијени да ли су предметне законске одредбе у сагласности са Уставом Републике Српске.

 

     У одговору који је на иницијативу доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да давалац иницијативе на непотпун и погрешан начин тумачи одредбе Устава, јер, да би се могло говорити о дискриминаторним елементима одређених одредаба, мора постојати различит третман лица која се налазе у истим или сличним околностима. У предметном случају се, како се даље наводи, врши поређење адресата који су у очигледно различитој ситуацији, па им се због тога дају повластице, односно олакшава могућност да остваре право на запослење у складу са овим законом, који не врши фаворизовање једних грађана у односу на друге. Истиче се да је законодавац овлашћен да процјењује да ли, и у којој мјери, објективна различитост оправдава различито третирање, у иначе истој или сличној ситуацији, односно да права и обавезе одређених истоврсних или сличних група регулише на различит начин, ако за то постоје оправдани разлози. У погледу оспореног члана 122. предметног закона, у одговору се износи мишљење да су неосновани наводи даваоца инцијативе да је оваквим прописивањем нарушено начело подјеле власти из члана 69. Устава, јер надзор над примјеном овог закона врши надлежна инспекција у оквиру инспекцијског система, у складу са својом надлежношћу и овлашћењима. Коначно, доносилац оспореног закона указује на то да, према члану 115. Устава, није у надлежности Уставног суда Републике Српске да оцјењује усклађеност закона и других прописа са Уставом БиХ, те да давалац иницијативе није образложио на који начин и којем смислу је оспореним прописивањем дошло до повреде члана 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију о људским правима, због чега се о овом дијелу иницијативе не може очитовати.     

 

 Оспореним чланом 36. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 15/12 и 40/12) прописано је да органи републичке управе и органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и друга привредна друштва која су у цјелини власништво Републике или већинском власништву Републике, општине или града, као и други субјекти који су основани законом или их је основала Влада, обезбиједиће приликом пријема нових радника да борац има, под истим условима, предност у запошљавању у односу на остала лица која нису корисници права по овом закону, у складу са прописима који регулишу област рада и запошљавања (став 1); да ако се на оглас, односно конкурс, пријаве борци из више категорија, предност има борац више категорије, с тим да у оквиру исте категорије предност има борац са дужим временом ангажовања у оружаним снагама (став 2); да се предност из става 1. овог члана не односи на изабрана и постављена лица (став 3). Према члану 54. овог закона, органи републичке управе и органи локалне управе, јавна предузећа и друга привредна друштва која су у цјелини власништво Републике или већинском власништву Републике, општине или града, као и други субјекти који су основани законом или их је основала Влада, обезбиједиће приликом пријема нових радника да ратни војни инвалид има, под истим условима, предност у запошљавању у односу на друга лица, изузев чланова породице погинулог борца, у складу са прописима којима се уређује област  рада и запошљавања (став 1); да ако се на оглас, односно конкурс, пријаве ратни војни инвалиди из различитих категорија, предност има ратни војни инвалид више категорије инвалидности, а ако се ради о случају да су исте категорије инвалидности, предност има ратни војни инвалид са дужим временом ангажовања у оружаним снагама (став 2); да се предност из става 1. овог члана не односи на изабрана и постављена лица (став 3). Оспореним чланом 73. Закона прописано је да органи републичке управе и органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и друга привредна друштва која су у цјелини власништво Републике или већинском власништву Републике, општине или града, као и други субјекти који су основани законом или их је основала Влада, обезбиједиће приликом пријема нових радника да члан породице погинулог борца има, под истим условима, предност у запошљавању у односу на остала лица, укључујући ратне војне инвалиде, борце, у складу са прописима којима се уређује област рада и запошљавања (став 1); да се предност из става 1. овог члана не односи на изабрана и постављена лица (став 2). Према члану 122. овог закона, надзор над спровођењем одредаба чл. 36, 54, 57, 58, 59, 73, 77. и 78. овог закона врше надлежне инспекције у складу са законом којим се уређује обављање инспекцијског надзора и посебним прописима за сваку поједину област (став 1), те да ако у вршењу надзора над спровођењем одредаба чл. 36, 54. и 73. инспектор утврди да није поштована предност у запошљавању, поништиће одлуку о пријему у радни однос (став 2). Оспореним чланом 124. став 3. тачка а) прописано је да ће се правно лице, републички орган, орган јединице локалне самоуправе и јавна установа казнити за прекршај новчаном казном од 1.000 до 3.000 КМ ако не поштују предност у запошљавању бораца, ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца (чл. 36, 54. и 73.). Према ставу 4. овог члана, за прекршај из става 3. истог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, републичком органу, органу јединице локалне самоуправе и јавној установи новчаном казном од 500 до 1.000 КМ.

 

  У поступку оцјењивања оспорених одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, Суд је имао у виду да је одредбама тачака 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, радне односе, запошљавање, борачку и инвалидску заштиту и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, према члану 49. Устава, слободе и права се остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом. Суд је у конкретном случају узео у обзир и гаранције из члана 10. Устава којим је утврђено да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.

 

   Сагласно наведеним уставним овлашћењима, Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, уређени су услови, начин и поступак за утврђивање статуса и права бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активности у вези са том службом, начин обезбјеђивања новчаних средстава, те друга питања од значаја за остваривање права прописаних овим законом. Тако је, поред осталог, у оквиру регулисања права бораца, ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца, оспореним одредбама чл. 36, 54. и 73. овог закона предвиђена предност приликом запошљавања ових лица у односу на остала лица, уколико испуњавају исте услове, док је члановима 122. и 124. став 3. тачка а) и став 4. овог закона регулисано питање надзора над његовим сповођењем и прекршајна одговорност, односно новчане казне за субјекте који не поштују предност при запошљавању лица из чл. 36, 54. и 73. Закона.

 

   Оцјењујући начин на који су оспореним одредбама чл. 36, 54. и 73. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске уређени предметни правни односи, Суд је утврдио да овакво прописивање није у супротности са Уставом Републике Српске. Суд, наиме, сматра да давање предности при запошљаваљу борцима, ратним војним инвалидима и члановима породица погинулих бораца, у ситуацији када испуњавају исте услове као и друга лица која конкуришу за одређено радно мјесто, представља одраз политике уређивања ових односа и цјелисходне процјене законoдавца на који начин ће, у оквиру Уставом утврђених принципа, уредити питање запошљавања ових категорија грађана. У погледу навода даваоца иницијативе да је оспореним прописивањем нарушено уставно начело равноправности грађана, Суд је утврдио да у конкретном случају није дошло до повреде гаранција из члана 10. Устава. По оцјени Суда, одредбама чл. 36, 54. и 73. предметног закона нису доведени у неравноправан положај остали грађани у односу на лица која имају статус борца, ратног војног инвалида или члана породице погинулог борца, јер се ради о субјектима који нису у истој правној ситуацији. У вези са овим Суд указује на то да уставно начело равноправности не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним правним ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза. Оспорена одредба се, дакле, подједнако односи на сва лица која имају статус борца, ратног војног инвалида или члана породице погинулог борца, због чега, по оцјени Суда, овакавим нормирањем није дошло до повреде гаранција из члана 10. Устава.

 

  Имајући у виду овакав став у погледу уставности чл. 36, 54. и 73. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, те на чињеницу да оспорене одредбе члана 124. став 3. тачка а) и став 4. овог закона прописују прекршајну одговорност за непоштовање чл. 36, 54. и 73, дакле да су у директној вези са овим нормама, Суд је оцијенио да ни члан 124. став 3. тачка а) и став 4. предметног закона није у супротности са Уставом.

 

   С обзиром на то да је овим утврђено да оспореним одребама чл. 36, 54. и 73. предметног закона није нарушено начело равноправности грађана из члана 10. Устава, односно да оваквим нормирањем није дошло до дискриминације и подређеног положаја грађана који немају статус борца, војног инвалида и члана породице погинулог борца, Суд је утврдио да у конкретном случају није дошло ни до повреде члана 1. Протокола број 12. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Ова одредба Протокола, наиме, предвиђа општу забрану дискриминације, односно забрањује дискриминацију независно о других права гарантованих овом конвенцијом, тако да у суштини на исти начин пружа заштиту у погледу евентуалне дискриминације грађана као и члан 10. Устава Републике Српске.

 

  У погледу оспорене одредбе члана 122. став 1. Закона, којим је дато овлашћење надлежној инспекцији да у складу са законом којим се уређује обављање инспекцијског надзора, врши надзор над спровођењем чланова 36, 54, 57, 58, 59, 73. и 77. овог закона, Суд је утврдио да ова законска одредба не доводи до повреде начела подјеле власти из члана 69. Устава, како се то наводи у иницијативи, јер се оваквим нормирањем, по оцјени овог суда, ни на који начин не задире у надлежност судова и вршење судске власти, како је то утврђено овом уставном одредбом.

 

 Суд је, међутим, оцијенио да су прописивањем из члана 122. став 2. предметног закона, којим је дато овлашћење инспектору да поништи одлуку о пријему у радни однос ако утврди да није поштована предност при запошљавању из чл. 36, 54. и 73. овог закона, нарушене гаранције о подјели власти из члана 69. Устава. Наиме, одлучивање о законитости одлуке о пријему у радни однос је по својој правној природи радноправни спор, који је у искључивој надлежности редовних судова, због чега, по оцјени Суда, једино ови органи могу, на захтјев правно заинтересованог лица, у законом предвиђеном поступку и на основу релевантних доказа цијенити да ли је послодавац у одређеном случају поштовао прописану предност при запошљавању. С друге стране, инспекцијски органи, као један од сегмената извршне власти, приликом вршења инспекцијског надзора прате и контролишу начин извршења закона и других прописа и налажу мјере за отклањање уочених недостатака, те у вршењу својих овлашћења, по мишљењу Суда, не могу задирати у вршење судске власти, односно поништити одлуку послодавца о пријему у радни однос. Сходно наведеном, Суд је утврдио да је оспореним прописивањем из члана 122. став 2. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске дошло до повреде начела подјеле власти из члана 69. Устава и одредбе члана 121. став 1. Устава, према којој судску власт врше судови.

   

  У односу на наводе даваоца иницијативе о несагласности оспорених законских одредаба са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине, Суд указује на то да, према одредби члана 115. Устава Републике Српске, овај суд није надлежан да оцјењује сагласност закона и других прописа Републике Српске са Уставом Босне и Хереговине.

 

           С обзиром на то да је Суд коначно одлучио о уставности оспорених законских одредаба, беспредметно је разматрати захтјев даваоца иницијативе да се, у смислу члана 58. Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), обустави од извршења правоснажна пресуда Основног суда у Фочи број: 94 0 Рс 021680 13 Рс од 30. априла 2014. године.

 

     На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

 

      Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

 

    Број: У-3/14                                                     ПРЕДСЈЕДНИК

   24. фебруар 2015. године                               УСТАВНОГ СУДА

                                                                         Џерард Селман                                                                                                                   

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>