Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

         Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, члана 60. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. децембра 2014. године, д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

 

        Утврђује се да чл. 161, 162, 163. ст. 1, 2, 3. и 5. и члан 164. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" број 40/13) нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

 

        Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 163. став 4. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" број 40/13).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Удружење "Центар за хуману политику" из Добоја дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности чланова 161, 162, 163. и 164. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" број 40/13). У иницијативи се наводи да су оспорене законске одредбе, које прописују умањење накнада за легализацију бесправно изграђених објеката, супротне начелу равноправности и једнакости грађана пред законом, које је утврђено чланом 10. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе, наиме, истиче да предметне одредбе Закона о уређењу простора и грађењу предвиђају повластице приликом плаћања накнада за уређење грађевинског земљишта и ренте само у поступку легализације бесправно изграђених објеката, дакле само за лица која су бесправно градила објекте и нису извршавала законом прописане обавезе, док овакаве повластице, односно умањења накнада, нису предвиђена за лица која траже претходно одобрење за градњу, поштујући законом прописани поступак изградње објаката. Овакво нормирање, по мишљењу даваоца иницијативе, доводи до неравноправности у правима и дужностима и неједнакости пред законом грађана Републике Српске. Сагласно наведеном, предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да оспорене одребе Закона о уређењу простора и грађењу нису у сагласности са Уставом. Поред тога, давалац иницијативе предлаже да Суд донесе одговарајућу привремену мјеру, јер примјеном оспорених одредба Закона о уређењу простора и грађењу може настати непоправљива штета по јавни интерес Републике Српске.      

 

        У одговору који је на иницијативу доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да је законодавац предметним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу настојао да на јединствен начин уреди поступак легализације бесправно изграђених објеката и мјере којима би се инвеститори стимулисали да убудуће редовно подносе захтјеве за легализацију објеката у Републици Српској. Основ за оспорено прописивање је, како се у одговору даље наводи, садржан у члану 59. Устава, према којем се законом уређује заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта, затим у члану 61. став 1. Устава, према којем Република гарантује минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби у складу са законом, те у тачки 6. Aмандмана XXXII на Устав, према којем Република уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе, као и заштиту свих облика својине. У погледу навода о повреди члана 10. Устава, у одговору се износи став да у конкретном случају није дошло до повреде начела равноправности, јер се предметним законским одредбама не врши фаворизовање једних грађана у односу на друге, већ се одређеним категоријама адресата, због изузетно незахвалне ситуације у којој се налазе, дају повластице, односно олакшава им се могућност да испуне своје обавезе одређене Законом. Законодавац је мишљења да је овакво прописивање најцјелисходније рјешење, јер се на овај начин омогућава да се бесправна градња уведе у правне оквире.             

 

    Оспореним чланом 161. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" број 40/13) прописано је: да се накнада за легализацију из члана 160. став 1. овог закона умањује инвеститору, односно власнику индивидуалног стамбеног и индивидуалног стамбено-пословног објекта бруто грађевинске површине 400 м2, који је изградњом објекта чија се легализација тражи трајно ријешио своје стамбено питање и стамбено питање чланова породичног домаћинства, ако он или чланови његовог породичног домаћинства немају у власништву другу непокретност на подручју јединице локалне самоуправе на чијем се подручју налази објекат који је предмет легализације, осим за објекте изграђене у првој стамбено-пословној зони у складу са одлуком јединице локалне самоуправе из члана 69. став 1. овог закона, и то: за станове укупне нето корисне површине до 100 м2 у породичним индивидуалним стамбеним и индивидуалним стамбено-пословним објектима, 15% умањења за сваког члана породичног домаћинства, с тим да укупно умањење по овом основу може износити највише 75%, а за сљедећих 100 м2 нето корисне површине у истом објекту накнада се умањује 10% за сваког члана породичног домаћинства до максималног постотка умањења од 60% (став 1. тачке а) и б)); да се накнада за легализацију из члана 160. став 1. овог закона умањује инвеститору, односно власнику који није запослен, као и за незапослене пунољетне чланове његовог породичног домаћинства ако он или чланови његовог породичног домаћинства немају у власништву другу непокретност на подручју јединице локалне самоуправе на чијем подручју се налази објекат који је предмет легализације, осим за објекте изграђене у првој стамбено-пословнј зони у складу са одлуком јединице локалне самоуправе, и то за пословне просторе укупне нето корисне површине до 100 м2 у породичним стамбено-пословним објектима, за сваког незапосленог пунољетног члана породичног домаћинства 20%, с тим да укупно умањење по овом основу може износити највише 60% (став 2.); да за станове и пословне просторе чија површина је већа од површина из ст. 1. и 2. овог члана, инвеститор, односно власник плаћа накнаду за легализацију за разлику стварно изграђене површине и површине до које се одобрава умањење, обрачунату у складу са чланом 160. овог закона (став 3).

 

   Према члану 162. овог закона, накнада за легализацију израчуната у складу са чланом 160. овог закона додатно се умањује ако инвеститор, односно власник индивидуалног стамбеног и индивидуалног стамбено-пословног објекта површине до 400 м2 има статус: ратног војног инвалида од III до X категорије или тај статус има члан његовог породичног домаћинства, који су тај статус стекли на основу прописа Републике о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца – за 50%, затим борца од I до V категорије или тај статус има члан његовог породичног домаћинства, који су тај статус стекли на основу прописа Републике о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца – за 15% и избјеглице, расељеног лица или повратника, који су тај статус имали у вријеме бесправне градње објекта на основу прописа Републике о правима избјеглица и расељених лица – за 30% (став 1. тачке а), б) и в)); породица погинулог борца или ратни војни инвалид I или II категорије, односно ако је инвестотор члан његовог породичног домаћинства, као и малољетно дијете чија су оба родитеља убијена, погинула, умрла или нестала као цивилне жртве рата, а који су тај статус стекли на основу прописа Републике, те лица која имају статус најтежих цивилних инвалида у колицима и слијепа лица, не плаћају накнаду за легализацију (став 2); лицу из ст. 1. и 2. овог члана не признају се права која може остварити према одредбама овог члана ако је на основу свог статуса већ остварило права у поступку рјешавања стамбеног питања додјелом стана у државној својини (став 3).

 

   Оспореним одредбама члана 163. предметног закона прописано је: да умањења која се признају инвеститорима на основу одредаба чл. 161. и 162. овог закона представљају субвенције локалних заједница за рјешавање стамбених потреба и питања запослења наведених лица (став 1), да збир свих умањења накнаде за легализацију који се признају инвеститору бесправно изграђеног објекта на основу чл. 161. и 162. овог закона не може бити већи од 80%, осим за лица из члана 162. став 2. овог закона (став 2), да за објекте из члана 125. овог закона инвеститор плаћа накнаду за легализацију у висини од 50% износа из члана 160. овог закона умањену под условима прописаним чл. 161. и 162. овог закона (став 3), да за легализацију објеката изграђених у првој стамбеној зони, те за легализацију објеката које су инвеститори градили у комерцијалне сврхе, инвеститор плаћа накнаду за легализацију из члана 160. овог закона у пуном износу (став 4), да се за легализацију незавршених објеката из члана 157. став 2. овог закона инвеститору признају умањења накнаде за легализацију предвиђена овим законом само ако је изграђена стропна конструкција изнад најмање једне надземне етаже објекта (став 5).

 

    Према члану 164. накнаду за легализацију израчунату у складу са чланом 160. овог закона, инвеститор, односно власник може платити: готовински одједном, уз додатни попуст од 10% (тачка а), у једнаким мјесечним ратама на период отплате који не може бити дужи од десет година, са годишњом каматом од 1% (тачка б) и обвезницама Републике издатим за материјалну и нематеријалну штету (тачка в).      

 

       У поступку оцјењивања уставности оспорених одредаба Закона о уређењу простора и грађењу Суд је, прије свега, имао у виду одредбе члана 5. став 1. ал. 3. и 4. Устава Републике Српске, којима су утврђена темељна начела на којима почива уставно уређење Републике, а према којима се уставно уређење темељи, између осталог, на социјалној правди и владавини права. Поред тога,  тачкама 6, 8, 13. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено је да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе, коришћење простора и политику и мјере за усмјеравање развоја, заштиту животне средине, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом, док се према члану 59. Устава, законом уређује заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта. У конкретном случају Суд је имао у виду и гаранције из члана 10. Устава, према којем су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство, као и члана 48. став 1. Устава, којим је утврђено да се права и слободе зајемчени овим уставом не могу одузети ни ограничити. Коначно, према начелу уставности из члана 108. став 1. Устава, закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.   

 

       Сагласно напријед наведеним уставним овлашћењима, Законом о уређењу простора и грађењу уређени су систем просторног планирња и уређења простора, припрема, израда и доношење докумената просторног уређења, уређење грађевинског земљишта, издавање дозвола за грађење, врсте и садржај техничке документације, грађење објеката и међусобни односи учесника у грађењу, те друга питања од значаја за уређење простора, грађевинско земљиште и грађење објеката. Између осталог, чланом 73. овог закона одређено је: да је инвеститор изградње објекта на градском грађевинском земљишту дужан да прије добијања грађевинске дозволе плати ренту и накнаду за трошкове уређења градског грађевинског земљишта (став 1), прописи на основу којих се утврђује накнада за уређење градског грађевинског земљишта (став 2), посебан режим наканаде за пољопривредно земљиште које је документом просторног уређења одређено као грађевинско земљиште (став 3), да су од плаћања накнаде из става 1. овог члана изузети инвеститори линијских објеката комуналне и јавне инфраструктуре (став 4), те је прописано да министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију доноси правилник којим се регулишу структура, елементи и начин обрачуна накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта (став 5). Поред тога, према члану 151. став 1. овог закона,  легализација, у смислу овог закона, представља накнадно издавање локацијских услова, грађевинске дозволе и употребне дозволе за објекте, односно дијелове објекта, изграђене, започете или реконструисане без грађевинске дозволе, као и за објекте изграђене на основу грађевинске дозволе на којима је приликом грађења одступљено од грађевинске дозволе и главног пројекта, а који су изграђени или чија изградња је започела до дана ступања на снагу овог закона. Чланом 153. ст. 1, 4. и 5. прописнао је да се поступак легализације објекта из члана 151. став 1. овог закона покреће по захтјеву инвеститора или власника бесправно изграђеног објекта, у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона, те да власници бесправно изграђених објеката, односно дијелова објеката који су поднијели захтјев за легализацију у роковима прописаним раније важећим Законом о уређењу простора и грађењу, немају обавезу подношења новог захтјева у смислу става 1. овог члана, а раније поднесени захтјев се сматра захтјевом у смислу овог закона, и окончаће се према одредбама  прописа који је повољнији за подносиоца захтјева. Према члану 160. став 1. овог закона, инвеститор, односно власник објекта за који се тражи доношење рјешења о накнадном издавању грађевинске и употребне доволе, дужан је да плати накнаду за легализацију објекта, односно накнаду за уређење грађевинског земљишта и ренту прописане чланом 73. овог закона, обрачунате у поступку издавања рјешења о накнадном издавању грађевинске и употребне дозволе бесправно изграђених објеката.

 

        У оквиру казнених одредаба Закон предвиђа одговорност и прописује новчане казне за прекршај који почине правно и физичко лице као инвеститори, ако граде без грађевинске дозволе супротно члану 124. став 1. овог закона или граде у супротности са грађевинском дозволом (члан 178. став 1. тачка ж) и члан 188. тачка ж)). Истовремено, чланом 171. тачке ђ) и е) овог закона дато је овлашћење надлежном урбанистичко-грађевинском инспектору да у вршењу инспекцијског надзора нареди рушење објекта или његових дијелова или уклањање изведених радова и успостављање првобитног стања на терет инвеститора, ако утврди да су грађење или радови изведени без грађевинске дозволе или супротно датој дозволи, односно локацијским условима.     

 

        Поред наведеног, одредбама чл. 161, 162, 163. и 164. предметног закона прописана су умањења накнаде за легализацију бесправне градње за поједине категорије лица, износ ових умањења изражен у процентима, као и начин плаћања накнаде за легализацију. 

 

       У поступку оцјењивања оспорених чл. 161, 162, 163. ст. 1, 2, 3. и 5. и члана 164. Закона о уређењу простора и грађењу, којим се појединим категоријама лица дају повластице приликом легализације бесправно изграђених објеката, а које се огледају у процентуалном умањењу наканаде за легализацију и погодностима приликом плаћања, Суд је утврдио да ове одребе нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Овакво нормирање, је, прије свега, супротно начелу владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, које је једно од највиших уставних вриједности, а огледа се, између осталог, у принципу да закони морају бити општи и једнаки за све адресате, те подразумијева да противправна поступања подлијежу примјени прописаних санкција, а не давању било каквих погодности. Нема дилеме да бесправна градња, по свом карактеру, представља кршење Закона о уређењу простора и грађењу, уз санкцију рушења објекта и обавезу плаћања новчане казне за прекршај, који су прописани управо тим законом. Оспореним законским одредбама су, међутим, за грађане успостављени различити режими приликом остваривања истог права –грађења и употребе објеката, тако што су за одређене категорије лица предвиђене знатне погодности приликом плаћања накнаде за легализацију објеката, док овакве погодности нису омогућене легалним градитељима, односно лицима која су грађевинске објекте изградила и ставила у употребу у складу са Законом прописаним поступком. Дакле, иако могућност легализације бесправне градње сама по себи представља погодност, оспореним законским одредбама се нелегалним градитељима дају додатне повластице у виду умањења накнада. Овакво давање привилегија у корист инвеститора бесправних објеката, по оцјени Суда, супротно је и гаранцијама равноправности грађана и правне једнакости пред законом из члана 10. Устава, јер ово уставно начело подразумијева не само једнаку примјену закона на све, већ и прописивање једнаких услова за остваривање одређених права, без дискриминације. Чињеница да су се инвеститори бесправних објеката довели у неповољан правни положај кршењем закона приликом изградње, не може бити основ за умањење накнаде и друге погодности за легализацију објеката одређеним категоријама ових лица. Суд указује на то да захтјев правне једнакости не допушта разликовање грађана у обавезама које су прописане законом, а посебно не, као у конкретном случају, успостављање повољнијег положаја и давање повластица за прекршиоце закона. Законодавац, дакле, не може, да ради отклањања посљедица које су настале усљед нелегалне градње, тј. кршења закона, те непоступања надлежних инспекцијских органа поводом тога, прописује повољније услове за несавјесне инвеститоре, од оних услова који су предвиђени за редован начин стицања права на грађење и употребу објеката. Суд сматра да се на овај начин стимулише нелегална градња, умјесто да се спријечи како не би дошло до даљег нарушавања система просторног планирања и изградње у Републици. Сходно наведеном, Суд је оцијенио да оспорено прописивање није у сагласности ни са гаранцијама из члана 45. Устава, према којем је свако дужан да се придржава Устава и закона, затим принципом уставности из члана 108. Устава, те са начелом правне сигурности, као општим правним начелом.

 

       Приликом ове оцјене Суд је имао у виду да су оспореним одредбама обухваћене и одређене категорије лица која имају посебан статус или се могу сматрати социјално угроженим. Међутим, по оцјени Суда, ни у том случају нема основа за давање прописаних привилегија, јер се ради о прекршиоцима закона, односно бесправним градитељима. Посебан статус тих лица законодавац може узети у обзир у законом прописаном поступку претходног издавања одобрења за грађење, те према својој цјелисходној процјени, предвидјети евентуалне олакшице у погледу плаћања ренте и накнада за ове категорије грађана.

 

       У погледу члана 163. став 4. оспореног закона, Суд је, сходно напријед наведеном, оцијенио да ова одредба није у несагласности са Уставом, с обзиром на то да је њоме предвиђено да инвеститори објеката изграђених у првој стамбеној зони и инвеститори објеката грађених у комерцијалне сврхе, плаћају пуни износ накнаде за легализацију као и лица у поступку претходног издавања одобрења за грађење.

   

        С обзиром на то да је овим одлучено о уставности чланова 161, 162, 163. и 164. Закона о уређењу простора и грађењу, Суд сматра да је беспредметно разматрати захтјев даваоца иницијативе да се, у смислу члана 58. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске, "донесе одговарајућа привремена мјера, јер примјеном оспорених одредба Закона о уређењу простора и грађењу може настати непоправљива штета по јавни интерес Републике Српске".

 

     Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, у складу са чланом 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених одредаба предметног закона одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

 

         На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

 

             Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

 

Број: У-82/13                                                                                                  ПРЕДСЈЕДНИК

22. децембар 2014. године                                                                           УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                                     Џерард Селман

                                                                                                               

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>