Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

        Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. децембра 2014. године, д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

        Не прихвата се иницијатива за оцјену уставности чланова 173. и 174. Закона о премјеру и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 6/12).   

 

                                                                                   О б р а з л о ж е њ е

 

          Љиљана Васић из Прњавора дала је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности чланова 173. и 174. Закона о премјеру и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 6/12). По мишљењу даваоца иницијативе, оспорене одредбе Закона о премјеру и катастру Републике Српске, којим је прописано да се за коришћење података и за услуге које пружа Управа плаћа накнада, у складу са посебним законом, чију висину утврђује Влада на приједлог Управе, и да је обвезник ове накнаде подносилац захтјева, односно лице у чију корист се спроводи промјена, нису у сагласности са одредбама чланова 55, 59, 61. и 62. Устава Републике Српске, као ни са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, без навођења одредбе која је прекршена. Као разлоге оспоравања  давалац иницијативе наводи да се на тај начин ограничава упис права својине на некретнинама стеченог по основу насљеђивања или одређеног правног посла, као и да коришћење података и услуге које пружа Управа, како се наводи, немају карактер добра од општег интереса, па стога нема мјеста оспореном прописивању, а уколико је, евентуално, постојала потреба уређења ове накнаде, као јавног прихода, то је требало законом прописати, а не одлуком Владе. С тим у вези, давалац иницијативе истиче да се средства за рад органа управе, сагласно члану 11. Закона о републичкој управи, обезбјеђују у буџету Републике, те да Законом о буџетском систему Републике Српске предметна накнада, као јавни приход, није прописана.  

         Разматрајући дату иницијативу Уставни суд је на сједници одржаној 27. новембра 2013. године рјешењем покренуо поступак за оцјењивање уставности чланова 173. и 174. Закона о премјеру и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 6/12).

 

            У одговору Народне скупштине Републике Српске на рјешење о покретању поступка истиче се: да су наводи из иницијативе неосновани; да је присутно непотпуно тумачење уставних одредби; да није наведена одредба Конвенције, нити право који су оспореним прописивањем повријеђени; да није у надлежности Уставног суда Републике Српске да цијени међусобну сагласност Закона о премјеру и катастру Републике Српске и Закона о буџетском систему Републике Српске; да је уставни основ за доношење оспореног закона садржан у тачкама 6, 10. и 18. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењан члан 68. Устава, према којим Република уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, организацију, надлежност и рад републичких органа и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом; да давалац иницијативе није образложио у чему се састоји наводна повреда одредби члана 55, 59, 61. и 62. Устава и да сматрају да је незадовољан оспореним законским рјешењем; да Устав ниједном својом одредбом не ограничава републичке институције да у складу са законским прописима, када је у питању дјелокруг рада, утврђују накнаде за коришћење прикупљених података и пружање услуга; да су предметне накнаде намјенска средства за рад поменутих институција, као и да је подносилац захтјева, односно лице у чију корист се врши промјена у евиденцији обавезник плаћања ове накнаде, чиме се не задире у право на насљеђивање.  Предлаже се да Суд дату иницијативу не прихвати. 

  

         Оспореним чланом 173. Закона о премјеру и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 6/12) прописано је: да се за коришћење података и за услуге које пружа Управа плаћа накнада у складу са посебним законом  (став 1); да висину накнаде за коришћење података и пружање услуга из става 1. овог члана утврђује Влада на приједлог Управе (став 2); да се под услугама Управе сматрају теренски и канцеларијски послови из надлежности Управе (став 3); да су средства од накнада из става 1. овог члана намјенска средства Управе и користе се у складу са посебним законом (став 4), док је оспореним чланом 174. истог закона прописано: да је обвезник накнаде за коришћење података подносилац захтјева (став 1), а да је обвезник накнаде за пружање услуга (по захтјеву или по службеној дужности) подносилац захтјева, односно лице у чију се корист спроводи промјена (став 2).

 

          Оцјењујући уставност оспорених одредби Закона о премјеру и катастру Републике Српске Суд је имао у виду да је тачкама 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, те организацију, надлежности и рад републичких органа. Чланом 97. став 1. и 2. Устава утврђено је да послове државне управе обављају министарства и други републички органи управе, који проводе законе и друге прописе и опште акте, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге послове утврђене законом. Према члану 62. Устава Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе, а средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи.

 

           Такође, Суд је имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске у односу на које давалац иницијативе оспорава наведене одредбе предметног закона, утврђено да се јемчи право насљеђивања, у складу са законом (члан 55), да се употреба и искоришћавање ствари од посебног културног, научног, умјетничког или историјског значаја или од значаја за заштиту природе и човјекове околине могу на основу закона ограничити, уз пуну накнаду власнику, као и да се законом уређује заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта (члан 59), те да Република јемчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом, и да се финансирање јавних служби врши преко фондова и буџета, у складу са законом (члан 61).

 

          Сагласно наведеним уставним одредбама Законом о премјеру и катастру Републике Српске уређени су управни и стручни послови који се односе на премјер Републике Српскe, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску дјелатност, Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове Републике Српске (у даљем тексту: ГИС Управе), инфраструктуру геопросторних података Републике Српске (у даљем тексту: ИГПРС) и геодетске радове у инжињерско-техничким областима (члан 1). Одредбама чланова 6, 8. и 10. овог закона је прописано да су послови вршења премјера и израда катастра непокретности, катастра водова, одржавање и обнова истих, те основни геодетски радови, централни адресни регистар, регистар просторних јединица, топографско-картографска дјелатност, ГИС Управе и ИГПРС послови од општег интереса за Републику, да управне и стручне послове поводом наведеног, поред послова одређених Законом о републичкој управи, те геодетских радова и одређених послова републичке управе обавља Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (у даљем тексту: Управа). Према члану 30. Закона основни геодетски радови обухватају геодетски датум, пројекцију и референтне мреже Републике Српске којима се реализује основни геодетски референтни систем сталних геодетских тачака, док је одредбом члана 35. став 1. прописано да се, у смислу овог закона, катастарским премјером сматра геодетско мјерење и прикупљање података о непокретностима и имаоцима права на непокретностима. Надаље, према одредбама члана 171. и 172. овог закона, Управа чува оригиналне и периодичне копије база података основних геодетских радова, катастра непокретности, катастра водова, топографско-картографске базе, као и документацију у аналогном облику, да је предвиђен увид у исто, те издавање података, увјерења, потврде, извјештаја и исправа у писаној форми. 

 

           Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да је Народна скупштина овлашћена да законом уреди област премјера и катастра непокретности, катастра водова и упис права на непокретностима у оквиру овлашћења законодавног органа утврђеног тачкама 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава. С тим у вези, право законодавца да уређује организацију, надлежност и рад државних органа, у конкретном случају Управе, по оцијени Суда, укључује и право утврђивања накнада за коришћење података и за услуге које пружа ова управа, као намјенских средстава у оквиру прихода буџета Републике. Надаље, одређивање обвезника предметне накнаде и давање овлашћења Влади да, на приједлог Управе, утврђује висину исте, како је то и учињено оспореним члановима 173. и 174. Закона о премјеру и катастру Републике Српске, по оцјени Суда, искључиво је ствар законодавне политике. Оцјена цјелисходности и оптималности наведених законских рјешења није, сагласно члану 115. Устава, у надлежности овог суда.

 

           Поред тога, Суд је оцијенио да оспорени чланови 173. и 174. Закона о премјеру и катастру Републике Српске, ни на који начин не вријеђају уставне принципе из чланова 55, 59. и 61. Устава Републике Српске на које указује давалац иницијативе. Суд је, наиме, утврдио да уставне одредбе са становишта којег су оспорене поменуте законске одредбе не уређују непосредно односе и питања која се оспоравају од стране даваоца иницијативе.

 

           Паушални навод даваоца иницијативе о повреди Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода Суд није разматрао, с обзиром на то да давалац иницијативе није навео одредбу која је повријеђена, нити је дао образложење у чему се, по његовом мишљењу, састоји, евентуална, повреда.

       

         На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

 

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и aкадемик проф. др Снежана Савић. 

 

Број: У-67/13                                                                                              ПРЕДСЈЕДНИК

22. децембар 2014. године                                                                       УСТАВНОГ СУДА

                                               

                                                                                                                  Џерард Селман

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>