Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. децембра 2014. године, донио је
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 5. став 1. тачка б) и в), члан 11. и члан 21. став 1. и 3. Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/13 и 52/14) нису у сагласности са Уставом Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Српска демократска странка, Предсједништво Источно Сарајево, дало је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности чланова 11. и 21. став 1. и 2. Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ број 66/13). У иницијативи се наводи да оспорене законске одредбе, којим је прописано да право на измирење пореског дуга на начин из члана 5. тачке б) и в) имају сви порески дужници који су основани као привредна друштва и који испуњавају услове прописане овим законом и законом којим се уређује оснивање и рад привредних друштава, чији је порески дуг доспио за плаћање најкасније до 31. децембра 2012. године, односно сви порески дужници уколико до 30. јуна 2014. године измире у цијелости главни порески дуг доспио за плаћање најкасније до 30. јуна 2013. године, уз отпис цјелокупног износа обрачунате камате на тај дуг, нису сагласне са чланом 5. став 1. алинеја 4, чланом 16. став 1. и чланом 66. став 2. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе сматра да су порески обвезници који су прије ступања на снагу поменутог закона измирили, добровољно или принудним путем, своје пореске обавезе доспјеле за плаћање најкасније до 31. децембра 2012. године, оспореним нормирањем доведени у неравноправан положај у односу на пореске обвезнике чије су пореске обавезе настале, односно доспјеле у истом периоду и којима је омогућено повољније измирења дуга. На тај начин су порески обвезници, који су до ступања на снагу овог закона, са закашњењем измирили своје пореске обавезе поред главног дуга платили и камату, за разлику од пореских обвезника који то нису учинили и којима је омогућен повољнији начин измирења, као и отпис камате. Стога су, сматра давалац иницијативе, овим законом, који има циљ олакшање финансијског положаја привредних субјеката погођених ефектима економске кризе, одржање текуће ликвидности и подстицање запошљавања у привреди, привилеговани порески обвезници који не измирују своје пореске обавезе. На основу изложеног предлаже се да Суд поводом иницијативе покрене поступак и утврди да оспорене одредбе предметног закона нису у сагласности са Уставом Републике Српске.
Разматрајући дату иницијативу Уставни суд је на сједници одржаној 25. септембра 2013. године рјешењем покренуо поступак за оцјењивање уставности чланова 11. и 21. став 1. и 2. Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ број 66/13).
У одговору Народне скупштине Републике Српске на рјешење о покретању поступка наводи се да је предметни захтјев неоснован, те да је присутно непотпуно тумачење уставних одредби. Уз то, истиче се да су одредбе чланова 11. и 21. став 1. и 2. Закона о посебним начинима измирења пореског дуга, којим су прописани услови за стицање права на измирење пореског дуга на начин прописан чланом 5. тачка б) и в) овог закона, резултат процјене законодавца да ти услови представљају довољну гаранцију за одржавање текуће ликвидности и постицања запошљавања, што је у функцији позитивног пореског система. Наглашава се да је уставни основ оспореног законског рјешења садржан у тачкама 7, 8. и 18. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењан члан 68. Устава, према којим Република уређује и обезбјеђује порески систем, основне циљеве и правце привредног развоја, политику и мјере за усмјеравање развоја и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Такође се, наводи да није у надлежности Уставног суда Републике Српске да цијени оправданост и цјелисходност законских рјешења. Због наведеног предлаже се да Суд предметни захтјев не прихвати.
Оспореним чланом 11. Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ број 66/13) прописано је да право на измирење пореског дуга на начин из члана 5. тачка б) овог закона претварањем – пореског дуга у власнички удио имају сви порески дужници који су основани као привредна друштва и који испуњавају услове прописане овим законом и законом којим се уређује оснивање и рад привредних друштава (став 1), те да је порески дуг који се може измирити на начин из става 1. овог члана порески дуг доспио за плаћање најкасније до 31. децембра 2012. године (став 2).
Оспореним одредбама члана 21. Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ број 66/13) прописано је да измирење пореског дуга на начин прописан чланом 5. тачка в) овог закона – измирењем главног пореског дуга уз отпис камате могу остварити сви порески дужници уколико до 30. јуна 2014. године измире у цијелости главни порески дуг доспио за плаћање најкасније до 30. јуна 2013. године (став 1), и да се пореском дужнику у случају измирења пореског дуга предвиђеног у ставу 1. овог члана отписује цјелокупан износ обрачунате камате на тај дуг (став 2).
Законом о измјенама и допунама Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ број 52/14) у Закону о посебним начинима измирења пореског дуга: у члану 11. у ставу 1. послије броја „5“ додате су ријечи „став 1.“ (члан 7); у члану 21. у ставу 1. послије броја „5“ додате су ријечи„став 1.“, а ријечи „30. јуна 2014“ замијењене ријечима „31. децембра 2014“, те послије става 1. додат нови став 2. који гласи: „(2) Под главним дугом у смислу става 1. овог члана сматра се и дуг чије је плаћање одгођено актима Министарства, односно Пореске управе“, тако да досадашњи ставови 2. и 3. постају ставови 3. и 4. (члан 8), те да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ (члан 9).
Поред наведеног, имајући у виду да је чланом 5. став 1. тачка б) и в) Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ број 66/13 и 52/14) прописано да се порески дуг на основу овог закона може измирити претварањем пореског дуга у власнички удио у привредном друштву и измирењем цјелокупног износа главног дуга плаћањем у новцу, уз отпис камате, Суд је, на основу члана 42. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), проширио поступак оцјене уставности и на ове одредбе.
У поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредби, Суд је имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске утврђено: да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да је обавеза плаћања пореза и других даџбина општа и утврђује се према економској снази обвезника (члан 63); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, порески систем (тачка 7. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава); да права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи, те да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66).
Такође, Суд је имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске у односу на које давалац иницијативе оспорава наведене одредбе предметног закона утврђено да се уставно уређење Републике темељи на владавини права (члан 5. став 1. алинеја 4) и да свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом (члан 16. став 1).
Полазећи од цитираних одредби Устава, Суд је оцијенио да је уставно право законодавца да у оквиру провођења одговарајуће пореске политике уређује порески систем и све битне елементе опорезивања, међу којим и питање наплате пореских обавеза односно измирења пореског дуга, како је то и уређено Законом о посебним начинима измирења пореског дуга с циљем олакшања финансијског положаја привредних субјеката погођених ефектима економске кризе, одржања текуће ликвидности и подстицања запошљавања у привреди.
Међутим, начин на који је оспореним одредбама члана 5. став 1. тачка б) и в), као и чланова 11. и 21. став 1. и 3. (раније став 2) Закона о посебним начинима измирења пореског дуга („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/13 и 52/14) уређено измирење пореског дуга, по оцјени Суда, није у сагласности са уставним принципом равноправности грађана и једнакости пред законом из члана 10. Устава, па тиме и начелом владавине права које је гарантовано чланом 5. став 1. алинеја 4. Устава.
Наиме, прописивањем да се порески дуг на основу овог закона може измирити претварањем пореског дуга у власнички удио у привредном друштву, односно да ово право могу остварити сви порески дужници који су основани као привредна друштва чији дуг је доспио за плаћање најкасније до 31. децембра 2012. године, као и измирењем цјелокупног износа главног дуга плаћањем у новцу, уз отпис камате, које право могу остварити сви порески дужници уколико до 31. децембра 2014. године измире у цијелости главни порески дуг доспио за плаћање најкасније до 30. јуна 2013. године, у ком случају им се отписује цјелокупан износ обрачунате камате на тај дуг, законодавац је, у односу на пореске обвезнике на које се односе ове одредбе, у неравноправан положај довео пореске обвезнике који су већ измирили своје пореске обавезе настале у том периоду, тако што су поред главног дуга, платили и камату за закашњење у плаћању.
На тај начин долази до неједнаког третирања пореских обвезника у погледу истог дуга и давањa повластица за оне који не измирују своје обавезе и до повреде начела равноправности и једнакости пред законом, будући да се ови принципи у пореској материји морају третирати како у смислу једнаких услова опорезивања, тако и у смислу једнаких услова за остваривање пореских ослобађања, односно, у конкретном случају, једнаких услова измирења пореског дуга.
Како су оспореним прописивањем нарушени уставни принципи једнакости пред законом и владавине права, тиме је истовремено дошло до повреде и члана 108. став 1. Устава, према којем закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић, академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-57/13 ПРЕДСЈЕДНИК
22. децембар 2014. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман