Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, чл. 37. став 1. тачка а) и чл. 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 19. новембра 2014. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Одбацује се приједлог Окружног суда у Бањалуци за рјешавање сукоба надлежности између Окружног суда у Бањалуци и Правобранилаштва Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Окружни суд у Бањалуци поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог за рјешавање сукоба надлежности између тог суда и Правобранилаштва Републике Српске до кога је, како се наводи, дошло у предметима тог суда број: 11 0 К 009585 10 К, број: 11 0 К 004441 11 К и број: 11 0 К 007161 12 К. Из приједлога, који је допуњен 14. априла 2014. године, те приложене документације произлази да је Окружни суд у Бањалуци, у наведеним кривичним списима, поднио приједлоге Правобранилаштву Републике Српске - Сједиште замјеника у Бањој Луци да, у складу са својим законским овлашћењима, покрене код надлежног суда извршне поступке ради наплате трошкова кривичног поступка и паушала, будући да осуђена лица у тим предметима исте нису, након правоснажног окончања кривичних поступака, добровољно измирили. Образлажући разлоге наведеног поступања предлагач указује на одредбе члана 12. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12 и 67/13), а у вези са чланом 291. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13) те закључује да Окружни суд у Бањалуци, с обзиром на то да као државни орган нема својство правног лица, па самим тим ни страначку способност, није активно легитимисан да непосредно, код надлежног суда, покрене извршни поступак ради наплате трошкова кривичног поступка и паушала, већ да је за то, будући да се ради о приходима Републике, искључиво надлежно Правобранилаштво Републике Српске, које по закону заступа Републику Српску. Међутим, Правобранилаштво је, како се даље наводи у приједлогу, доставило том суду акт број: ЈП-471/13 од 27. децембра 2013. године, са образложењем да се у наведеним случајевима не примјењује члан 1. Закона о Правобранилаштву Републике Српске, него одредбе чланова 91. и 92. Закона о кривичном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 53/12) из којих, како је овај орган закључио, произлази да се извршни поступак ради наплате трошкова кривичног поступка и паушала у корист буџета Републике покреће по службеној дужности, на приједлог суда који је донио правоснажну и извршну пресуду, дакле да је конкретна проблематика децидирано дефинисана одредбама Закона о извршном поступку и Закона о кривичном поступку, као lex specialis, тако да у конкретној правној ствари нема мјеста примјени поменутог члана 1. Закона о Правобранилаштву Републике Српске, нити различитом тумачењу одређених законских рјешења при наплати трошкова кривичног поступка. Након наведеног, Правобранилаштво Републике Српске - Сједиште замјеника у Бањалуци је вратило кривичне списе уз дописе Окружном суду Бањалука на надлежно поступање. Из свега наведеног, према наводима предлагача, произлази да постоји сукоб надлежности између Окружног суда у Бањалуци, као државног органа и Правобранилаштва Републике Српске, као законског заступника Републике Српске у односу на чињеницу ко је овлашћен да покрене извршни поступак код надлежног суда ради наплате трошкова кривичног поступка у корист буџета Републике Српске.
Имајући у виду да Уставни суд сагласно члану 115. став 1. тач. 3. и 4. Устава Републике Српске рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти Републике, те органа Републике, града и општине и да према одредбама члана 44. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), приједлог за рјешавање сукоба надлежности подноси један или оба органа који су у сукобу, као и лице поводом чијег је права настао сукоб надлежности, Суд је оцијенио да нема процесних претпоставки из Устава и Закона да рјешава по поднесеном приједлогу.
Наиме, из навода приједлога и достављених прилога Суд је утврдио да се поднесеним приједлогом не поставља питање који орган је надлежан да води извршни поступак ради наплате трошкова кривичног поступка по правоснажним и извршним пресудама и да ли је поводом одлучивања по поднесеном приједлогу за извршење ради принудне наплате трошкова кривичног поступка дошло до сукоба надлежности између органа који о томе треба или не треба да одлучују, већ да се поставља питање који орган је надлежан да поднесе приједлог за извршење ради наплате трошкова кривичног поступка по правоснажним и извршним пресудама, који су досуђени у корист буџета Републике. Дакле, по оцјени Суда, поднесеним приједлогом тражи се одоговор на питање који од наведених органа је активно легитимисан за подношење приједлога за извршење ради принудне наплате трошкова кривичног поступка у корист буџета Републике, односно тумачење одредаба чланова 91. и 92. Закона о кривичном поступку. То питање, по оцјени Суда, не представља питање о коме би рјешавао Уставни суд као о сукобу надлежности између Окружног суда у Бањалуци и Правобранилаштва Републике Српске, већ представља питање тумачења и примјене закона, о чему Уставни суд у смислу члана 115. Устава није надлежан да одлучује.
Полазећи од наведеног Суд је на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности, одбацио поднесени приједлог за рјешавање сукоба надлежности.
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-16/14 ПРЕДСЈЕДНИК
19. новембар 2014. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман