Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 19. новембра 2014. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 3. и члана 9. став 1. тачка и) Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ бр. 110/08 и 118/09).
О б р а з л о ж е њ е
Вехид Махмутовић из Зворника дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 3. и члана 9. став 1. тачка и) Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ бр. 110/08 и 118/09). Из садржине иницијативе која је прецизирана 31. децембра 2013. године произлази да одредбе члана 3. и члана 9. став 1. тачка и) наведеног закона нису у сагласности са одредбама члана 10. и члана 66. Устава Републике Српске. Образлажући разлоге оспоравања члана 9. став 1. тачка и) наведеног закона, према којем су обрађено пољопривредно земљиште и непокретности које служе за властиту пољопривредну производњу ослобођени од плаћања пореза на непокретности, давалац иницијативе наводи да се на тај начин стављају у неравноправан положај они грађани који су због ратних дешавања морали да напусте своје некретнине, те их самим тим нису могли ни обрађивати, усљед чега је ово земљиште од обрадивог постало необрадиво, у односу на оне грађане који су имали могућност да обрађују своју земљу, па су самим тим и ослобођени од плаћања пореза. Давалац иницијативе, такође, оспорава процијењену тржишну вриједност својих некретнина и у вези с тим указује на управни спор који је водио код надлежног суда и који је, како наводи, изгубио будући да је његова тужба одбијена као неоснована. У односу на оспорену одредбу члана 3. Закона, којом је дефинисан предмет опорезивања, давалац иницијативе не наводи уставно-правне разлоге оспоравања, али предлаже да Суд утврди да ни ова одредба није у сагласности са Уставом.
Разматрајући дату иницијативу, Суд је, Рјешењем број У-90/13 од 29. јануара 2014. године, покренуо поступак за оцјену уставности члана 3. и члана 9. став 1. тачка и) Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ бр. 110/08 и 118/09).
У одговору на рјешење о покретању поступка Народна скупштина Републике Српске наводи да нису основани разлози за оспоравање уставности напријед наведених законских одредби и у вези с тим истиче да је уставним начелом из члана 10. Устава загарантована искључиво једнакост и равноправност у реализацији законом признатих права и обавеза и то за субјекте који се налазе у истим или сличним ситуацијама, што је Законом чије одредбе су оспорене и осигурано. Поред тога, Народна скупштина наводи да оправданост разлога обрађивања или необрађивања пољопривредног земљишта није предмет оцјене приликом остваривања права на ослобађање oд плаћања пореза на непокретности, па самим тим ни предмет основа дискриминације сходно члану 10. Устава. У вези са оспореним чланом 3. Закона у одговору се наводи, да је наведена одредба у функцији остваривања циљева дефинисаних предметним законом, а уз то је у сагласности са чланом 63. Устава, којим је утврђено да је обавеза плаћања пореза и других даџбина општа и да се утврђује према економској снази обвезника. На основу изложеног предлаже да Суд иницијативу не прихвати.
Чланом 3. Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ бр. 110/08 и 118/09) прописано је да су предмет опорезивања порезом на непокретности у Републици Српској непокретности које нису изузете од опорезивања у складу са овим законом (став 1), да се грађевински објекти и земљиште које чине једну цјелину, а нису власништво истог лица могу појединачно опорезивати (став 2), те да се стамбене и пословне јединице које су у саставу зграда опорезују појединачно (став 3).
Према оспореном члану 9. став 1. тачка и) Закона, од плаћања пореза на непокретности ослобођено је пољопривредно земљиште и непокретности које служе за властиту пољопривредну производњу.
Уставом Републике Српске утврђено је да су грађани Републике равноправни у слободама, правима, дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да је обавеза плаћања пореза и других даџбина општа и да се утврђује према економској снази обвезника (члан 63), те да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, порески систем (тачка 7. Амандмана XXXII на Устав којим је мијењан члан 68).
Из наведених одредаба Устава, по оцјени Суда, произлази овлашћење законодавца да уређује порески систем у свим његовим сегментима, укључујући, дакле, ближе одређивање предмета опорезивања у оквиру одређене врсте пореза као и прописивање одговарајућих пореских ослобађања. Имајући у виду да су пореска ослобађања дио система пореских погодности које имају за циљ остваривање одређених економско-социјалних циљева пореске политике, Суд је оцијенио да је оспорено прописивање израз одређене законодавне политике коју води Народна скупштина, а коју Уставни суд, на основу члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује. При томе, по оцјени Суда, оспореним законским рјешењима није повријеђено уставно начело једнакости свих пред законом, будући да се овај принцип у пореској материји може третирати само у смислу једнаких услова опорезивања, односно једнаких услова за остваривање пореских ослобађања. Имајући у виду да сви грађани који испуњавају Законом прописане услове, те се сагласно томе налазе у истој правној ситуацији, имају право на предвиђено пореско ослобађање, по оцјени Суда, ни са овог становишта се не може довести у питање сагласност оспорених одредби са принципима утврђеним у члану 10. Устава.
Суд је, такође, утврдио да оспорене законске одредбе нису у несагласности са уставним принципима из члана 66. Устава, којим је утврђено да права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи, а да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа, будући да у овим уставним одредбама не постоје ограничења за законодавца у уређивању питања која се тичу дефинисања предмета опорезивања и прописивања пореских ослобађања.
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-90/13 ПРЕДСЈЕДНИК
19. новембар 2014. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман