Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 37. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 19. новембра 2014. године, д о н и о ј e
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 54. став 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 114/12, 29/13 и 90/14).
О б р а з л о ж е њ е
Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 54. став 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 114/12 и 29/13). Давалац иницијативе сматра да је оспореном одредбом овог пословника прописани начин одлучивања о меритуму у предметима заштите виталног националног интереса у очигледној несагласности са алинејом 6. тачка б) Амандмана LXXXII на Устав Републике Српске и чланом 20. став 3. Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), те да повријеђује одредбу члана 5. став 1. алинеја 2. Устава Републике Српске. Наводи, такође, да уставна одредба о начину одлучивања у меритуму (најмање двојице судија) гарантује равноправност конститутивних народа и ефикасну уставносудску заштиту виталног националног интереса, имајући у виду паритетан национални састав припадника сва три конститутивна народа у Вијећу за заштиту виталног националног интереса. Поред наведеног, у иницијативи се истиче да оспорена одредба Пословника о раду Уставног суда Републике Српске, у практичној примјени, негативно утиче на легитимну уставносудску заштиту виталног интереса бошњачког народа, чиме се повређује принцип равноправности конститутивних народа садржан у одредби члана 1. став 4. Устава Републике Српске који је замијењен Амандманом XLIV и Амандманом LXVII, те да ова одредба омогућава прегласавање у Вијећу за заштиту виталног националног интереса и тако крши начело равноправности и конститутивности народа и начело забране дискриминације гарантована Уставом Републике Српске. С обзиром на то, давалац иницијативе сматра да су се стекле претпоставке да Суд покрене поступак за оцјењивање уставности и законитости оспореног члана овог пословника, те предлаже да Суд, након проведеног поступка, утврди да одредба овог члана није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о Уставном суду Републике Српске.
Оспореном одредбом члана 54. став 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр.114/12, 29/13 и 90/14) прописано је да Вијеће о виталном интересу у меритуму одлучује доношењем одлуке двотрећинском већином свих чланова Вијећа.
Поводом иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости оспореног члана 54. став 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске, Суд је имао у виду одредбу члана 9. став (3) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), којим је прописано да се организација и начин рада Вијећа уређују Пословником о раду Уставног суда Републике Српске.
На основу садржаја поднесене иницијативе Суд је, прије свега, разматрао постојање процесних претпоставки за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Пословника о раду Уставног суда Републике Српске. С тим у вези, Суд је утврдио да је у конкретном случају поднесена иницијатива за оцјењивање акта чије доношење је у искључивој надлежности овог суда, односно од Уставног суда је тражено да оцјењује уставност и законитост сопственог акта, који је, на основу уставног и законског овлашћења, могао измијенити уколико налази да би спорно питање требало другачије уредити.
Сходно одредби члана 23. Закона о Уставном суду Републике Српске, којом је прописано да, ако неко питање поступка пред Судом није уређено овим законом, примјењиваће се одговарајућа правна начела и правна правила процесних закона, очигледно је да у овом случају не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање о уставности и законитости сопственог акта Уставног суда.
На основу изложеног, сагласно члану 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-5/13 ПРЕДСЈЕДНИК
19. новембра 2014. године УСТАВНОГ СУДA
Џерард Селман