Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачке а) и в) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. октобра 2014. године,  д о н и о је

                                                                       Р Ј Е Ш Е Њ Е

 Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјену уставности и законитости Рјешења Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Филијала Источно Сарајево, број:1071034006 од 15. новембра 2004. године и ЛБО:1071034006 од 6. новембра 2013. године, Одлуке о усклађивању пензија радника који су радили на одређеним пословима и радним задацима у казнено-поправним организацијама оствареним у појединим раздобљима („Службени лист Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине“ број 6/86) и Уредбе о посебној накнади учесницима НОР-а („Службени гласник Републике Српске“ број 26/10).   

                                                              О б р а з л о ж е њ е

      Петар Чајевић из Фоче дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјену законитости Рјешења Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Филијала Источно Сарајево, број:1071034006 од 15. новембра 2004. године и ЛБО:1071034006 од 6. новембра 2013. године, као и Одлуке о усклађивању пензија радника који су радили на одређеним пословима и радним задацима у казнено-поправним организацијама оствареним у појединим раздобљима, број: СЗ-30/86 од 11. фебруара 1986. године („Службени лист Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине“ број 6/86) (у даљем тексту: Одлука), коју је донијела Скупштина Самоуправне интересне заједнице пензијског и инвалидског осигурања Босне и Херцеговине, те Уредбе о посебној накнади учесницима НОР-а број: 04/1-012-2-441/10 од 24. марта 2010. године („Службени гласник Републике Српске“ број 26/10) (у даљем тексту: Уредба). Давалац иницијативе изражава незадовољство начином на који је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске обрачунао износ његове пензије. Поред тога, давалац иницијативе тражи да Суд достави Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске у Бијељини, на одговор, допис Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање, Кантоналне Административне службе Сарајево, од 8. септембра 2004. године, којим је захтјев даваоца ове иницијативе о признавању права на исплату пензије на основу члана 2. став 2. Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања, прослијеђен Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, као органу надлежном за поступање, као и допис стручне службе Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Филијала Источно Сарајево од 15. јануара 2008, којим је давалац иницијативе обавијештен о начину на који је обрачунат износ његове пензије.

Оспореним рјешењем Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Филијала Источно Сарајево број: 1071034006 од 15. новембра 2004. године, даваоцу иницијативе је признато право на старосну пензију у одређеном износу, уз дефинисање начина обрачуна и услова за исплату.

Оспореним рјешењем Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Филијала Источно Сарајево ЛБО:1071034006 од 6. новембра 2013. године, одбијен је захтјев даваоца иницијативе за поновно одређивање старосне пензије.

У смислу одредбе члана 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом. Због таквог уставног одређења, Уставни суд је размотрио правну природу оспорених рјешења, од чега зависи заснивање надлежности овог Суда за оцјену сагласности оспорених аката са законом и Уставом.

По оцјени овог Суда, оспорена рјешења не садрже опште правне норме, већ је њима Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Филијала Источно Сарајево, рјешавао о појединачним правима и обавезама даваоца иницијативе, који заштиту својих права може обезбиједити пред редовним управним и судским инстанцама. Оспорена рјешања, дакле, немају карактер општих аката за које је, у смислу одредбе члана 115. Устава, предвиђена уставносудска контрола, због чега Суд није надлежан да оцјењује њихову уставност и законитост.

Сагласно наведеном Суд је одлучио да, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности, иницијативу, у овом дијелу, не прихвати.

Поред овога, с обзиром на то да иницијатива, у дијелу којим се оспоравају Одлука и Уредба, није садржавала све неопходне податке за даље поступање Суда у овој правној ствари, Суд је, дописом од 10. децембра 2013. године, од даваоца иницијативе затражио да, у остављеном року, прецизира одредбе општих аката које оспорава, као и да назначи одредбе Устава, односно закона у односу на које тражи оцјену уставности односно законитости, те да наведе уставноправне разлоге на којима заснива свој захтјев, уз упозорње да уколико, у остављеном року, не поступи у складу са наложеним, Суд неће прихватити иницијативу. Поступајући према налогу Суда, давалац иницијативе је поднеском од 19. децембра 2013. године објаснио да, због непосједовања адекватног знања, није у могућности да прецизира одредбе општих аката које оспорава, али да му је познато када је нешто супротно Уставу. Давалац иницијативе је, притом, пропустио да се детаљније очитује у овом смислу, као и да прецизира одредбе Устава, односно закона у односу на које тражи оцјену уставности односно законитости, те да наведе уставноправне разлоге на којима заснива свој захтјев.

Суд је, узимајући у обзир садржину поднеска од 19. децембра 2013. године, оцијенио да давалац иницијативе није поступио сходно налозима да у остављеном року отклони недостатке на које му је указано, а који онемогућавају даље поступање Суда.

       С обзиром на наведено, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка в) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да не прихвати дату иницијативу и у дијелу којим су оспорени Одлука и Уредба.

          На основу изложеног Суд је одлучио као у диспозитиву овог рјешења.

          Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић, академик проф. др Снежана Савић.

 Број У-85/13                                                                                               ПРЕДСЈЕДНИК

29. октобар 2014. године                                                                       УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                                        Џерард Селман